Emili Dejvison

Emili Dejvison (11. oktobar 1872. - 8. jun 1913.) je bila borkinja za prava žena koja je zahtevala da žene imaju pravo glasa u Britaniji početkom dvadesetog veka. Bila je članica ženske društvene i političke unije (VSPU). Ekstremno je ustrajavala sa svojim stavovima, pa je zbog toga hapšena devet puta, sedam puta je štrajkovala glađu i u četrdeset devet navrata je bila na silu hranjena tokom izdržavanja zatvorskih kazni. Umrla je nakon što je udario konj kralja Džordža V na derbiju 1913. godine kada je tokom same trke izašla na stazu gde je udario konj punom brzinom. Podlegla je povredama posle par dana provedenih u bolnici.

Emili Dejvison, oko 1910–1912

Život i rad

Dejvisonova je odrasla u porodici srednje klase i studirala je na Rojal Holovej koledžu u Londonu i Oksford univerzitetu pre nego što je preuzela posao učiteljice i guvernerke. U novembru 1906. godine se pridružuje ženskoj socijalnoj i političkoj uniji gde kasnije tokom protesta postaje oficir organizacije i glavni upravnik. Ubrzo je u organizaciji postala poznata po svojim ekstremnim stavovima i odvažnoj militantnoj akciji, gde je njena taktika uključivala razbijanje prozora, bacanje kamenja, paljenje poštanskih sandučića i u tri navrata sakrivanje preko noći u Vestminsterskoj palati - uključujući noć popisa stanovništva 1911. godine. Nakon njene pogibije sahranu koja je održana 14. juna 1913. godine organizovala je VSPU. Povorka od 5.000 pristalica pratila je njen kovčeg, a 50.000 ljudi je formiralo rutu kojom je kovčeg prolazio, da bi zatim vozom bila prevezena do porodične parcele u Morpetu.

Dejvisonova je bila nepokolebljiva feministkinja, strastvena hrišćanka, sa ubeđenjem da je socijalizam najbolja moralna i politička snaga. Veći deo njenog života tumačen je načinom njene smrti. Nije dala prethodno objašnjenje šta je planirala da radi na Derbiju i neizvesnost njenih motiva i namera uticala je na to kako je prosuđivala istorija. Izloženo je nekoliko teorija, uključujući nesreću, samoubistvo ili pokušaj prikivanja natpisa organizacije na kraljevog konja.

Aktivizam

Ubrzo nakon pristupanja VSPU napustila je posao učiteljice i posvetila se sindikatu. Prvi put je hapšena zbog sukoba sa policijom tokom jednog marša. Zbog napada na policiju prilikom vršenja njihove dužnosti kako je stajalo u optužnici osuđena je na mesec dana zatvora. Godine 1909. je hapšena zbog prekida javnog sastanka gde je bio zabranjen pristup ženama, a zatim i zbog razbijanja prozora na skupštini i niza drugih prekršaja. Paljenje sandučića i još neki neni prekršaji nisu naišli na odobravanje VSPU koja je navela da je ona samovoljna osoba koja je uporno delovala na svoju inicijativu, ne čekajući zvanična uputstva organizacije.

Smrt

Emili je 4. juna 1913. godine iz kancelarije BSPU uzela dve zastave organizacije, da bi potom vozom otputovala u Epsom na konjski derbi. Stala je pored same ograde za vreme trke da bi se potom provukla ispod i istrčana na stazu, tačno ispred Anmera, konja kralja Džordža V koji ju je u punom trku udario. konj i džokej su prošli bez većih povreda, ali je Emili umrla nekoliko dana kasnije u bolnici, a ceo događaj je snimila kamera postavljena da snima trku. Kralj i kraljica Marija su pratili trku kada se dogodio incident. Kralj je kasnije zapisao da je to bio najžalosniji i skandalozan postupak, a kraljica je opisala Emili kao užasnu ženu.

Nalaz patologa je bio da je: gospođica Emili Viling Dejvison umrla od loma baze lobanje, prouzrokovanog tako što je konj slučajno oborio zbog njenog utrčavanja na stazu trkališta i da je smrt nastala usled njene nespretnosti.

Spoljašnje veze

• An exhibit on Emily Davison, London School of Economics.
• The original Pathé footage of Emily Davison running out of the crowds at the Derby Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. mart 2018)
• „Emily Wilding Davison”. Find a Grave. 11. 4. 2005. Pristupljeno 18. 8. 2011. 
• BBC profile
• Archives of Emily Davison at the Women's Library at the Library of the London School of Economics