Enveri
Enveri († 1512?) je bio osmanski pesnik i istoričar iz 15. veka.[1] Napisao je poznatu osmansku istoriju na osmanskom turskom jeziku pod imenom Dusturname, ustavnu knjigu (za osmansku istoriju). Njegovo delo se sastoji od 3730 stihova i zasniva se na tri dela: prvi je univerzalna islamska istorija, drugi, po kome je poznat, o Ajdinidima i treći (842 stiha) o Osmanlijama. O njegovom ličnom životu se ne zna mnogo.[2]
Enveri | |
|---|---|
| Datum rođenja | Nepoznato |
| Datum smrti | Neizvesno, verovatno oko 1512. godine. |
| Zanimanje | Istoričar, pesnik |
| Era |  Osmansko carstvo |
| Značajni radovi | Teferrücnâme, Dusturname |
1462. godine Enveri je učestvovao u vlaškom pohodu sultana Mehmeda II, u pohodu protiv vladara Vlada Cepeša.[3] Iste godine Enveri je napisao pesmu Teferrücnâme u kojoj je opisao osmanski pohod na Vlašku. Enveri je posvetio svoju pesmu „Dusturname“ velikom veziru Mahmud-paši, koji je predvodio kopnenu vojsku u ovom pohodu.[3]
Dusturname
urediPesma „Dusturname“ završena je tokom vladavine Mehmeda II, oko 1465. godine[4] i jedna je od najstarijih turskih hronika i najranijih dela osmanske istoriografije.[3] To je masnavi. Sastoji se od 3730 stihova. Konvencionalno, hronika je podeljena na tri dela[3]: prvi (poglavlja I—XVII) - podaci o svetskoj istoriji, drugi (poglavlje XVIII) je legenda o herojskim delima ajdinskih begova u prvoj polovini 14. veka, a treće (poglavlja XIX—XXII) je istorija Osmanskog carstva do 1464. godine.[3]
Najpoznatiji je drugi deo pesme.[3]Ovaj deo posebno opisuje krstaški pohod na Smirnu.[5]
Izvor za poglavlje XVIII jeste epsko kazivanje o pomorskim pohodima Umura Ajdinoglua i predstavlja esej iz sredine 14. veka,[4] koji je sastavio Emir Haje Selman, koji je izgradio Umurovu flotu.[3][5]
Hronika je poznata u dva primerka.[3] Spisak kasnog 15. veka, čuvan u Parizu, istoričar Mukrimin Halil (1898–1961)[6][3] objavio je skoro u potpunosti 1928. godine u Istanbulu na turskom jeziku. Poglavlje XVIII letopisa objavljeno je 1954. godine u transkripciji sa francuskim prevodom Irene Melikove-Sajar.[5] 1930. Mikrimin Halil objavio je prvi istorijski komentar hronike.[3] Publikaciju Irene Melikove-Sajar iskoristio je poznati francuski vizantista Pol Lemerl za svoja istraživanja, objavljena 1957. godine, u kojima je uporedio Enverijeve informacije sa izvorima vizantijskog i zapadnoevropskog porekla.[7][3]
Reference
uredi- ^ The Oxford History of Historical Writing 3, José Rabasa,D. Daniel R. Woolf, page 197, 2012
- ^ First Encyclopaedia of Islam: 1913-1936, M. Th Houtsma, page 482
- ^ a b v g d đ e ž z i j Žukov, K. A. Rasskaz o pohode flota Umura Aйdыnoglu v Černoe more v hronike Эnveri «Dюstur-name» // Tюrkskie i mongolьskie pisьmennыe pamяtniki : Tekstologičeskie i kulьturovedčeskie aspektы issledovaniя / Rossiйskaя akademiя nauk, Institut vostokovedeniя; [Sost. I. E. Petrosяn]. — M.: Nauka, 1992. — S. 23-31. — 151 s. — ISBN 5-02-016784-3.
- ^ a b Oreškova, Svetlana Filippovna (1990). Osmanskaя imperiя: gosudarstvennaя vlastь i socialьno-političeskaя struktura (na jeziku: ruski). Nauka. ISBN 978-5-02-016943-2.
- ^ a b v Žukov, K. A. Эgeйskie эmiratы v XIV-XV vv. / AN SSSR, In-t vostokovedeniя. — M.: Nauka, 1988. — S. 40, 124. — 191 s.
- ^ Enverī. Le Destān d'Umūr Pacha. = Düstūrnāme-i Enverī / Texte, traduction et notes, trans.anded.Irène Mélikoff Sayar. — Paris: Presses Universitaires de France, 1954. — 155 p. — (Bibliothèque byzantine, Documents 2).
- ^ P. Lemerle. L’Émirat d’Aydin Byzance et l’Occident, recherches sur “La Geste d’Umur Pacha”. — Paris, 1957.