Википедија

Енциклопедија Британика

општа енциклопедија на енглеском језику, први пут објављена 1768. године

Enciklopedija Britanika (lat. Encyclopædia Britannica, engl. British Encyclopaedia — „Britanska enciklopedija”) je sveobuhvatna enciklopedija nastala na engleskom jeziku. Vlasnik enciklopedije je kompanija Enciklopedija Britanika (engl. Encyclopædia Britannica, Inc.).

Enciklopedija Britanika
Britannica's logo of a blue thistle
Britanikin logotip u vidu čička
Nastanak
AutorPrema podacima iz 2008, 4,411 imenovanih saradnika
IlustratorNekoliko; početne gravure Endru Bela
Zemlja
  • Ujedinjeno Kraljevstvo (1768—1901)
  • Sjedinjene Države (1901—sadašnjost)
JezikBritanski engleski
Sadržaj
TemaOpšti
Izdavanje
Izdavanje
IzdavačEncyclopædia Britannica, Inc.
Datum1768—2010 (štampana verzija)
Broj stranica32.640 (15. izdanje, 2010)
Tip medija32 tomova, tvrdi povez (15. izdanje, 2010); nakon 2012 nedostupna u štampanom obliku
Klasifikacija
ISBN ?978-1-59339-292-5
DDC ?031
LCC ?AE5 .E363 2007
TekstEnciklopedija Britanika (Vikizvornik)

Prvo izdanje je izlazilo u periodu 1768—1771. i imalo je tri toma.[1] Najnovije je petnaesto izdanje ove enciklopedije, koje izlazi od 1985. godine i sadrži 32 toma.[2] Enciklopedija se uvećavala: drugo izdanje je imalo 10 tomova,[3] i do četvrtog izdanja (1801—1810) proširilo se na 20 tomova.[4] Njen sve veći ugled kao naučnog rada pomogao je u regrutovanju uglednih saradnika, a 9. (1875—1889) i 11. izdanje (1911) su značajne enciklopedije zbog upenog i književnog stila. Počevši od 11. izdanja, i nakon što ju je jedna američka kompanija kupila, Britanika je skratila i pojednostavila članke kako bi proširila svoju privlačnost na tržištu Severne Amerike. Godine 1933. Britanika je postala prva enciklopedija koja je usvojila „kontinuiranu reviziju“, u kojoj se enciklopedija stalno štampa, a svaki članak se ažurira prema rasporedu. U martu 2012, Enciklopedija Britanika je najavila da više neće objavljivati štampana izdanja, već će se fokusirati na onlajn verziju.[5]

Poslednji put je izdata 2010. godine, i štampana je u 12.000 primeraka.[6][7] Internetska verzija Britanika onlajn (engl. Britannica Online) ima 120.000 članaka. U skorije vreme enciklopedija Britanika se izdaje i na CD, odnosno DVD diskovima.

Sadašnji status uredi

Štampana verzija uredi

 
15. izdanje Britanike. Početna top sa zelenom osnovom je Propædia; crveno-spinovani i crno-spinovani tomovi su Micropædia i Macropædia. Poslednja tri toma su Knjiga godine 2002. (crna osnova) i dvotomni indeks (cijan osnova).
 
Oglas za 11. izdanje Enciklopedije Britanika, časopis National Geographic maj 1913.

Od 1985, Britanika ima četiri dela: Micropædia, Macropædia, Propædia, i dvotomni indeks. Članci Britanike se nalaze u Micro- i Macropædia, koje obuhvataju 12 i 17 tomova, svaki tom ima otprilike hiljadu stranica. Makropedija iz 2007. ima 699 detaljnih članaka, u rasponu od 2 do 310 stranica, sa referencama i imenovanim saradnicima. Nasuprot tome, Mikropӕdija iz 2007. ima otprilike 65.000 članaka, od kojih velika većina (oko 97%) sadrži manje od 750 reči, bez referenci i bez imenovanih saradnika.[8] Članci Mikropӕdije namenjeni su brzoj proveri činjenica i pomoći u pronalaženju temeljnijih informacija u Makropӕdiji. Članci iz programa Makropӕdije osmišljeni su kao autoritativni, dobro napisani članci o svojim temama i kao skladišta informacija koje nisu pokrivene na drugom mestu.[9] Najduži članak (310 stranica) je u Sjedinjenim Državama, a nastao je spajanjem članaka o pojedinim državama. „Globalno izdanje” Britanike iz 2013. sadržalo je približno četrdeset hiljada članaka.[10]

Informacije se mogu pronaći u Britannici prateći unakrsne reference u Mikropӕdiji i Makropӕdiji; međutim, oni su retki, u proseku imaju jednu unakrsnu referencu po stranici.[11] Stoga se čitaocima preporučuje da umesto toga pogledaju abecedni indeks ili Propediju, koja organizuje sadržaj Britanike po temama.[12]

Srž Propedije je njen „Pregled znanja“, koji ima za cilj da se obezbedi logičan okvir za celokupno ljudsko znanje.[13] Shodno tome, urednici Britanike konsultuju Pregled da bi odlučili koje članke treba uključiti u Mikro- i Makropediju.[13] Pregled takođe ima za cilj da bude vodič za učenje, da stavi teme u odgovarajuću perspektivu i da sugeriše serije članaka iz Britanike za studente koji žele da dublje nauče neku temu.[13] Međutim, biblioteke su utvrdile da se retko koristi, i recenzenti su preporučili da se ukloni iz enciklopedije.[14] Propedija takođe sadrži slajdove o ljudskoj anatomiji i nekoliko priloga u kojima su navedeni članovi osoblja, savetnici i saradnici u sva tri dela Britanike.

Uzeto zajedno, Mikropedija i Makropedija sadrže otprilike 40 miliona reči i 24.000 slika.[12] Indeks u dva toma ima 2.350 stranica, sa spiskom 228.274 tema obrađenih u Britanici, zajedno sa 474.675 podtema pod tim temama.[11] Britanika generalno preferira britanski pravopis nad američkim;[11] na primer, koristi colour (ne color), centre (ne u center) i encyclopaedia (ne encyclopedia). Međutim, postoje izuzeci od ovog pravila, kao što je defense, a ne defence.[15] Uobičajeni alternativni pravopisi sadrže unakrsne reference, poput „Color: vidi Colour”.

Od 1936. godine članci Britanike se redovno revidiraju, pri čemu se najmanje 10% njih razmatra za reviziju svake godine.[11][16] Prema jednoj veb stranici Britanike, 46% njenih članaka je revidirano u poslednje tri godine;[17] međutim, prema drugoj veb stranici Britanike, samo 35% članaka je revidirano.[18]

Abecedno označavanje članaka u Mikropediji i Makropediji sledi stroga pravila.[19] Dijakritičke oznake i slova koja nisu na engleskom jeziku zanemaruju se, dok su numerički unosi poput „1812, Rat od” navedeni abecednim redom kao da je broj ispisan („Hiljadu osamsto dvanaest, Rat od”"). Članci sa istim imenima su poređani prvo po osobama, zatim mestima, i zatim stvarima. Vladari sa istim imenima prvo su abecedno organizovani po zemlji, a zatim prema hronologiji; tako, francuski Karlo III prethodi engleskom Čarls I, koji je u Britanici naveden kao vladar Velike Britanije i Irske. (To jest, oni su abecedno označeni kao da su njihovi naslovi „Karlo, Francuska, 3” i „Čarls, Velika Britanija i Irska, 1”.) Slično, mesta koja dele imena organizovana su po abecednom redu prema zemlji, a zatim prema sve manjim političkim podelama.

U martu 2012. kompanija je objavila da će izdanje za 2010. biti poslednja štampana verzija. Ovo je najavljeno kao potez kompanije da se prilagodi vremenu i fokusira na svoju budućnost koristeći digitalnu distribuciju.[20] Vrhunac štampane enciklopedije bio je 1990. kada je prodato 120.000 kompleta, ali je 1996. prodaja pala na 40.000.[21] Štampano je 12.000 kompleta izdanja za 2010. godinu, od kojih je 8.000 prodato prema podacima iz 2012.[22] Do kraja aprila 2012, preostale kopije izdanja za 2010. rasprodate su u Britanikinoj onlajn prodavnici. Prema podacima iz 2016, replika prvog izdanja Britanike iz 1768. godine prodaje se u onlajn prodavnici.[23]

Srpsko izdanje uredi

2005. godine Politika i Narodna knjiga preveli su i objavili sažeto izdanje ove enciklopedije sa 16.000 članaka, u tômu od 10 knjiga.

Reference uredi

  1. ^ Day, Peter (17. 12. 1997). „Encyclopaedia Britannica changes to survive”. BBC News. Pristupljeno 13. 03. 2012. „Sales plummeted from 100,000 a year to just 20,000.” 
  2. ^ Bosman, Julie (13. 3. 2012). „After 244 Years, Encyclopædia Britannica Stops the Presses”. The New York Times. Pristupljeno 13. 3. 2012. 
  3. ^ „History of Encyclopædia Britannica and Britannica Online”. Encyclopædia Britannica, Inc. Arhivirano iz originala 20. 10. 2006. g. Pristupljeno 31. 5. 2019. 
  4. ^ „History of Encyclopædia Britannica and Britannica.com”. Britannica.com. Arhivirano iz originala 9. 6. 2001. g. Pristupljeno 31. 5. 2019. 
  5. ^ Kearney, Christine (14. 3. 2012). „Encyclopaedia Britannica: After 244 years in print, only digital copies sold”. The Christian Science Monitor. Pristupljeno 31. 5. 2019. 
  6. ^ „Encyclopedia Britannica goes digital after 244 years”. Pristupljeno 13. 3. 2012. . The News (2012-03-15).
  7. ^ Encyclopædia Britannica stops printing, Hello Britannica.com Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. maj 2012). Vincentabry.com (2012-03-13). Pristupljeno Dana 13. marta 2012.
  8. ^ reviews by the Editorial Board of Reference Books Bulletin; revised introduction by Sandy Whiteley. (1996). Purchasing an Encyclopedia: 12 Points to Consider (5th izd.). Booklist Publications, American Library Association. ISBN 978-0-8389-7823-8. 
  9. ^ Kister, KF (1994). Kister's Best Encyclopedias: A Comparative Guide to General and Specialized Encyclopedias (2nd izd.). Phoenix, Arizona: Oryx Press. ISBN 978-0-89774-744-8. 
  10. ^ „Britannica Global Edition”. Encyclopædia Britannica Store. Arhivirano iz originala 5. 7. 2014. g. 
  11. ^ a b v g Sader, Marian; Lewis, Amy (1995). Encyclopedias, Atlases, and Dictionaries. New Providence, New Jersey: R. R. Bowker (A Reed Reference Publishing Company). ISBN 978-0-8352-3669-0. 
  12. ^ a b Goetz, Philip W. (2007). „The New Encyclopædia Britannica”. Chicago: Encyclopaedia Britannica Inc (15th edition, Index preface izd.). Bibcode:1991neb..book.....G. 
  13. ^ a b v Goetz, Philip W. (2007). „The New Encyclopædia Britannica”. Chicago: Encyclopaedia Britannica Inc (15th edition, Propædia izd.): 5—8. Bibcode:1991neb..book.....G. 
  14. ^ reviews by the Editorial Board of Reference Books Bulletin; revised introduction by Sandy Whiteley. (1992). Purchasing an Encyclopedia: 12 Points to Consider (4th izd.). Booklist Publications, American Library Association. ISBN 978-0-8389-5754-7. 
  15. ^ „Defense mechanism”. Encyclopædia Britannica. 3 (15th izd.). Encyclopædia Britannica, Inc. 2007. str. 957. 
  16. ^ „Encyclopaedia”. Encyclopædia Britannica (14th izd.). 1954.  Aside from providing an excellent summary of the Britannica's history and early spin-off products, this article also describes the life-cycle of a typical Britannica edition. A new edition typically begins with strong sales that decay as the encyclopaedia becomes outdated. When work on a new edition is begun, sales of the old edition stop, just when fiscal needs are greatest: a new editorial staff must be assembled, articles commissioned. Elkan Harrison Powell identified this fluctuation of income as a danger to any encyclopaedia, one he hoped to overcome with continuous revision.
  17. ^ „Encyclopædia Britannica: School & Library Site, promotional materials for the 2007 Britannica”. Arhivirano iz originala 22. 3. 2007. g. Pristupljeno 11. 4. 2007. 
  18. ^ „Australian Encyclopædia Britannica, promotional materials for the 2007 Britannica”. Arhivirano iz originala 30. 8. 2007. g. Pristupljeno 10. 4. 2007. 
  19. ^ Goetz, Philip W. (2007). „The New Encyclopædia Britannica”. Chicago: Encyclopaedia Britannica Inc (15th edition, Micropædia preface izd.). Bibcode:1991neb..book.....G. 
  20. ^ „Change: It's OK. Really.”. Encyclopædia Britannica. 13. 3. 2012. Pristupljeno 2016-11-14. [mrtva veza]
  21. ^ „Encyclopaedia Britannica to end print editions”. Fox News. Associated Press. 14. 3. 2012. 
  22. ^ Bosman, Julie (13. 3. 2012). „After 244 Years, Encyclopaedia Britannica Stops the Presses”. The New York Times. 
  23. ^ 1768 Encyclopaedia Britannica Replica Set Arhivirano 21 septembar 2016 na sajtu Wayback Machine Retrieved 18 April 2016.

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Enciklopedija Britanika na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Енциклопедија_Британика&oldid=27703649”