Ereg (jezero)

Ereg (mađ. Öreg-tó) je jezero u Mađarskoj i nalazi se u županiji Komarom-Estergom, pored grada Tata.

Jezero Ereg
Ereg (jezero)
Koordinate	47° 38′ 24″ S; 18° 19′ 45″ I
Tip	prirodno
Zemlje basena	Komarom-Estergom Mađarska
Površina	26,9 km2
Maks. dubina	5 m
Nad. visina	129 m
Jezero Ereg
Vodena površina na Vikimedijinoj ostavi

Geografija jezera

Jezaro leži praktičnu u gradu Tata (Tata), pošto je grad okružen sa jezerom sa tri strane.

Istorija jezera

Jezero Ereg, pogled sa Tataji tvrđave

Teren oko jezera je močvaran, sa puno trske, prepun izvora i okolna brdašca su doprinela formiranju jezera. Danas, najveća pritoka jezera je Altalska žila Által-ér (izvor i potok), do 60ih godina prošlog veka bilo je još izvora koji su snabdevali jezero sa vodom ali su iz raznoraznih razloga presahli.

Još za vreme Rimske vladavine u ovim krajevima, podignuta je brana, čiji se ostaci i danas mogu videti. Današnji oblik jezero je dobilo 1740-ih, kada je matemaričaer, kartograf i inženjer Samuel Mikovini, napravio plan regulisanja obala jezera. Sa finansijskom podrškom plemićke porodice Esterhazi, negde oko 1700. godine, napravljen je i ribnjak koji i dan danas postoji i važi za najstariji postojeći ribnjak u Mađarskoj. Veliko čišćenje jezera je zadnji put napravljeno 2006. godine. „U prethodnih pedesetak godina veoma velika količina organskih materija, veštačkog đubriva je bačeno u jezero kao otpad i pomoću otpadnih voda i kišnice, tako da je ovo bio zadnji momenat ka očuvanje života u jezeru.”

Poplave

• 1939. 23. maja je bila poplava koja je bila uzrokovana nevremenom i dotokom velike količine vode sa izvora Altal.
• 1953. 9. juna kod opštini Dad Dad palo je 260 mm kiše, i u jezerski basen je palo 32,7 miliona m³ vodenog taloga, od toga u samo jezero 13,2 miliona m³. Nevreme je trajalo četiri dana i nivo vode je narastao po podacima meteorološke službe ; 1953. 9. juna na 410 cm a 37 sati kasnije, 1953. 11. juna u 3 sata na 566 cm.
• 1963. je takođe bila velika poplava

Funcije jezera

Deo tvrđave na jezeru, sa Večereji žilip gatom

• Jezero se u jesen skoro prazni a u proleće opet napuni.
• Vodostaj jezera se kontroliše pomoću gatova, (žilipa), zsilip. Na jezeru ih ima ukupno pet, a najpoznatiji je Večereji žilip. Ovo je pod nadzorom države.
• Poplave iz 1939, 1953. i 1963. godine su ukazale na potrebu usavršavanja postojeće infrastrukture jezera i zato se u periodu 1968–1969. godine krenulo na rekonstrukcija postojećih gatova, gede je posao završen tek 1986. godine.

Životinjski svet

Jahta na jezeru

U okolnim predelima i u samom jezeru živi oko 20.000 ptica. Najrasprostranjenija vrsta su guske. Od vrste (Anser fabalis) koja nastanjuje Evropu 12% se nalazi na ovo jezeru. Vrsta Veliki Lilik(Anser albifrons) je takođe prisutna i prezimljava na jezeru. Oastale vrste koje se mogu naći su letnja guska (Anser anser), kratkokljuna guska (Anser brachyrhynchus), guska monahinja (Branta leucopsis) i Kazarka (Branta bernicla) ili crna guska. Na obali jezera je 1999. godine sagrađena jedanaesto metarska osmatračnica koja pomaže u naporima za očuvanje i zaštitu jezerskog životinjskog sveta.

Istorijske znamenitosti

Statua svetog Jovana krstitelja, na labudovom odmaralištu

Kuće Hamarija i Aksmana

• Tatjska tvrđava *Tatai vár)
• Palata Estehazi (Esterházy-kastély)
• Statua svetog Jovana krstitelja, na labudovom odmaralištu, koja je dobila zlatnu medalju na venecijskom bienalu, rad Marije Kovač. postavljena na današnje mesto 1989. godine.
• Klanica na vodi pokrivena trščanim krovom, napravljena 1780. godine, nije više u originalnoj upotrebi već služi kao dok za čamce i jahte.
• Vila Festi Feszty-villa sagrađena 1885. godine, u alpskom stilu koja je služila kao vikendica između ostalih Jokai Moru, Miklošu Esterhaziju, Gezi Gardonjiju.
• Kuća Hamarija Hamary-ház. Tu se rodio Danijel Hamari Hamary Dániel 1826. godine, koji je bio učesnik i jedan od organizatora revolucije iz 1848. godine.
• Kuća Aksmana Axmann-ház. Sagrađena 1833.- godine od strane Mihalja Aksmana Axmann Mihály u klasičnom stilu.

Izvori

• Radovi dr Geze Kermendija Dr. Körmendi Géza munkái
• Mikloš Rorbaher, Istirija Tate Rohrbacher Miklós, Tata története, 1888