Естрагон
Estragon (Artemisia dracunculus) višegodišnja je zeljasta biljka iz porodice glavočika (Asteraceae). Vrsta je iz roda pelina (Artemisia). U prirodi raste kao divlja biljka širom Severne Amerike i Evroazije, a komercijalno se uzgaja za kulinarske i medicinske svrhe.[3][4][5][6] Tipična je polimorfna vrsta.[7]
| Estragon | |
|---|---|
| |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| (nerangirano): | |
| (nerangirano): | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | A. dracunculus
|
| Binomno ime | |
| Artemisia dracunculus | |
| Sinonimi[2] | |
| |
Podvrsta Artemisia dracunculus var. sativa uzgaja se zbog svog lišća koje se zbog bogate arome koristi u kulinarstvu, dok većina ostalih podvrsta zbog odsustva arome nema kulinarsku vrednost. Kao začinska biljka poznata je pod više naziva, u zavisnosti od mesta i načina uzgoja: kulinarski najveću vrednost ima francuski estragon, potom sledi ruski estragon, a najmanju vrednost ima divlji estragon.
Opis taksona uredi
Estragon je višegodišnja zeljasta biljka visine od 120 do 150 cm i sa brojnim tankim granama. Listovi su uski i kopljasti (lanceolata), dužine 2−8 cm i širine od 2 do 10 milimetara, maslinasto zelene boje. Cvetovi se formiraju u malim kapitulama prečnika 2−4 mm, a u svakom kapitulumu nalazi se do 40 zelenkastih i zelenkasto-žućkastih cvetića. Cvast obično ima oblik metlice. Neke vrste, poput francuskog estragona, ne cvetaju, dok neke vrste obrazuju seme koje je sterilno. Estragon se razmnožava putem rizomastog korenja.
Francuski estragon se razmnožava isključivo putem rizoma, dok se ruski estragon (A. dracunculoides) može uzgajati i iz semena. iako je ruski estragon znatno manje aromatičan i sa godinama gubi svoja aromatska svojstva, sama biljka je dosta krupnija, otpornija i ima veću lisnu produkciju u poređenju sa francuskim varijetetom.[8]
Eterično ulje estragona sadrži fenilpropanoide poput estragola (16,2%) i metil eugenola (35,8%).[9] Metodama gasne hromatografije i masene spektrometrije u eteričnom ulju estragona utvrđeno je postojanje i transanetola (21,1%), α-transocimena (20,6%), limonena (12,4%), α-pinena (5,1%), alo-ocimena (4,8%), metil eugenola (2,2%), β-pinena (0,8%), α-terpinolen (0,5%), bornil acetata (0,5%) i biciklogermakrena (0,5%).[10]
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ Artemisia dracunculus was described in Linnaeus's Species Plantarum 2:849. 1753. „Taxon: Artemisia dracunculus L.”. GRIN Taxonomy for Plants. GRIN. 17. 8. 2014. Arhivirano iz originala 17. 11. 2004. g. Pristupljeno 25. 11. 2016.
- ^ The Plant List Artemisia dracunculus L. Архивирано на сајту Wayback Machine (27. март 2019)
- ^ Flora of North America Vol. 19, 20 and 21 Page 508 Wild tarragon, Artemisia dracunculus Linnaeus, Sp. Pl. 2: 849. 1753.
- ^ Flora of China Vol. 20-21 Page 722 long hao Artemisia dracunculus Linnaeus, Sp. Pl. 2: 849. 1753.
- ^ Flora of Pakistan
- ^ Altervista Flora Italiana, Assenzio dragoncello, Artemisia dracunculus L.
- ^ „Artemisia dracunculus”. Missouri Botanical Garden.
- ^ McGee, R. M.; Stuckey, M. (2002). The Bountiful Container. Workman Publishing. ISBN 978-0-7611-1623-3.
- ^ Lopes-Lutz, D. S.; Alviano, D. S.; Alviano, C. S.; Kolodziejczyk, P. P. (2008). „Screening of chemical composition, antimicrobial and antioxidant activities of Artemisia essential oils”. Phytochemistry. 69 (8): 1732—1738. PMID 18417176. doi:10.1016/j.phytochem.2008.02.014.
- ^ Sayyah, M.; Nadjafnia, L.; Kamalinejad, M. (2004). „Anticonvulsant activity and chemical composition of Artemisia dracunculus L. Essential oil”. Journal of Ethnopharmacology. 94 (2–3): 283—287. PMID 15325732. doi:10.1016/j.jep.2004.05.021.
Literatura uredi
- McGee, R. M.; Stuckey, M. (2002). The Bountiful Container. Workman Publishing. ISBN 978-0-7611-1623-3.
Spoljašnje veze uredi
Mediji vezani za članak Estragon na Vikimedijinoj ostavi
