Eugenika
Ovaj članak sadrži spisak literature (štampane izvore i/ili veb-sajtove) korišćene za njegovu izradu, ali njegovi izvori nisu najjasniji zato što ima premalo izvora koji su uneti u sam tekst. Molimo vas da poboljšate ovaj članak tako što ćete dodati još izvora u sam tekst (inlajn referenci). |
Eugenika je primenjena nauka ili bio-socijalni program za poboljšanje i kontrolu ljudske vrste i to tako što bi trebalo sprečiti „inferiorne ljude“ da imaju decu (negativna eugenika) i podsticati „superiorne“ da se što više razmnožavaju (pozitivna eugenika). Pojam je nastao iz dve grčke reči (eu- i genos) što bi u bukvalnom prevodu značilo “dobri geni”. Prema ideji eugenike, ljudski progres je ugrožen širenjem gena (kroz reprodukciju) siromašnih, slabih i bolesnih koji bi trebalo da budu eliminisani prirodnom selekcijom.
Eugenika, se može još definisati i kao „primena zakona nasleđivanja radi poboljšanja fizičkih i psihičkih karakteristika živih bića, a posebno ljudi“.
Istorija uredi
Eugenički pokret vuče poreklo sa početka 19. veka, i u velikoj meri se razvijao pod uticajem Frensisa Galtona (1822—1911) u Ujedinjenom Kraljevstvu i Čarlsa Devenporta (1866—1944) u SAD. Ova dva naučnika su ohrabrivala uzgajanje „poželjnih“ i reproduktivnu kontrolu „nepoželjnih“ ljudi. Ova ideologija je u SAD dovela do pojave zakonski regulisane eugeničke sterilizacije i prave manije za stvaranjem genetički naprednije porodice, a samim tim i društva. Situacija je u Evropi bila mnogo strašnija. Hitler je prosto preuzeo ove ideje i surovo ih primenio u praksi putem masovne eutanazije „manje vrednih“, sterilizacije i gasnih komora.
Frensis Galton, rođak Čarlsa Darvina, studirao je matematiku na Kembridžu. Napominjao je stalno da je potrebno razviti mehanizme socijalne kontrole u cilju smanjivanja broja „nepoželjnih“. Učio je da su i hrišćanstvo, koje je oduvek ukazivalo na neprikosnovenost dostojanstva ljudske ličnosti, i medicina, koja je razvila mogućnosti održavanja u životu onih ljudi koji bi u suprotnom umrli od posledica fizičkih, psihičkih i moralnih poremećaja, samo kočili napredak ljudske rase. Između ostalog, rekao je: „Kada bi se samo dvadeseti deo sredstava koje trošimo na poboljšanje uzgoja konja i stoke trošio na poboljšanje uzgoja ljudi, stvorili bismo galaksiju genija!“. Galton je osnivao eugenička društva koja su imala za cilj da ohrabruju „poželjne“ na razmnožavanje kao i da se bore protiv razmnožavanja osoba sa psihijatrijskim poremećajima, niskim stepenom inteligencije, dokazanih kriminalaca i sl.
SAD uredi
U SAD, biolog Čarls Devenport je objavio knjigu pod nazivom „Uticaj nasleđa u eugenici“. Rad ovog naučnika je bio toliko uspešan da je čak i predsednik SAD Teodor Ruzvelt izjavio: „Veoma bih voleo da se spreči razmnožavanje pogrešnih ljudi. Kriminalce treba sterilisati, a slaboumnim osobama zabraniti da stvaraju potomstvo. Akcenat treba staviti na uzgoj poželjnih ljudi.“ U Americi su organizovana takmičenja pod imenom Fiter femili kontest, i to tokom dvadesetih i tridesetih godina 20. veka. Te „jake porodice“ su bile one kod kojih je bilo najmanje fizičkih i psihičkih poremećaja i čije je poreklo ostalo nedirnuto. Automatski su bile diskvalifikovane sve porodice u kojima je došlo do mešanja sa „nižim rasama“, te su na takmičenjima učestvovale samo porodice bele rase. Pobedničke porodice su dobijale medalju i izjavljivale: „Da, ja imam dobro nasleđe!“. Dok je sa jedne strane eugenički pokret stalno vršio propagandu za razmnožavanje genetički zdravijih osoba, sa druge strane su činili sve što je u bilo u njihovoj moći da spreče rađanje „manje vrednih“.
Do kraja 1930. godine, većina američkih država je imala zakonsku regulativu o sterilizaciji. Samo 1935. učinjeno je oko 22.000 sterilizacija, sa pristankom sterilisanih osoba ili bez njega. Poznat je slučaj Keri Bak, mlade mentalno retardirane devojke, kojoj je sud odredio da bude ili podvrgnuta sterilizaciji ili da bude vraćena u instituciju za mentalno obolele. Pošto su i njena baka i majka bile donekle slaboumne, sudija Oliver Vendal Holms je rekao sledeće: „Tri generacije imbecila su dovoljne“, nakon čega je naredio sterilizaciju.
Jedna od najmoćnijih eugeničkih organizacija bila je Međunarodna federacija za planirano roditeljstvo (IPPF). Osnovana je 1916. godine u SAD (pod imenom Američka liga za kontrolu rađanja). Osnivač i vodeći ideolog ove organizacije je Margaret Sanger, lekar iz SAD. Za Sangerovu je primena eugeničkih principa podrazumevala sistematsko eliminisanje svih ljudi za koje je smatra da predstavljaju „manje vredne“, putem veštačkih abortusa i kontrole rađanja, a sve sa ciljem stvaranja rase super-intelektualaca. Njujork tajms je, između ostalog, objavio i ove njene reči: „Cilj kontrole rađanja je stvaranje Supermena.“[1] Ciljevi njene eugeničke filozofije su sledeći: 1. podići nivo inteligencije u opštoj populaciji; 2. sporo povećanje populacije; 3. onemogućiti imigraciju onih ljudi za koje se zna da su manje vredne psihofizičke konstitucije; 4. primeniti strogu politiku sterilizacije i segregacije nad manje vrednim grupama ljudi; 5. obezbediti odvojene farme na kojima bi radili ovi izdvojeni ljudi, i to pod strogom kontrolom za to obučenih osoba itd.
Upravo kada su nacisti počeli sa sprovođenjem svojih zlodela, Margaret Sanger i njeni istomišljenici 1942. godine menjaju naziv organizacije u Američku federaciju za planirano roditeljstvo (koja je danas ogranak istoimene međunarodne organizacije). Od tada pa sve do današnjih dana, umesto termina eugenika, poboljšanje rase, eliminacija manje vrednih ljudi itd, koristi se termin planirano roditeljstvo, a kao osnovni cilj celokupne aktivnosti Međunarodne federacije za planirano roditeljstvo navodi se „rešavanje pitanja prenaseljenosti planete“.
Nacistička Nemačka uredi
Najužasnija primena eugeničkih principa se dogodila u nacističkoj Nemačkoj. Medison Grant, osnivač rasističkog pokreta u Americi, je izjavila: „Naše pogrešno sentimentalno verovanje u svetinju ljudskog života ima za cilj samo da spreči eliminaciju poremećene dece i sterilizaciju odraslih osoba koje nisu od koristi društvu. Zakoni prirode nalažu uklanjanje nepoželjnih, a ljudski život ima vrednost samo onda kada je u službi društva ili rase.“
Herman Raušning tako navodi Hitlerove reči na jednom sastanku: „Moramo da smanjimo stanovništvo i treba da razradimo tehniku depopulacije... Pod tim ja ne podrazumevam obavezno uništenje, nego prosto mere za gušenje njihove ogromne prirodne plodnosti. Postoji mnogo puteva, sistematskih i relativno bezbolnih, u svakom slučaju beskrvnih, da bismo naveli nepoželjne rase da izumru.“
Već 14. jula 1933. godine Hitlerova Nemačka je uvela Zakon o sprečavanju rađanja potomstva kod ljudi sa naslednim bolestima, što je dovelo do toga da između 320.000 i 350.000 ljudi bude podvrgnuto sterilizaciji.
Savremena eugenika uredi
Savremena eugenika ogleda se uglavnom u propagandnom delovanju, podržano mogućnostima genetičke tehnologije. Jedna od takvih organizacija, posvećenih sprečavanju rađanja dece sa urođenim anomalijama, je 1993. godine je objavila sledeće podatke: 11% roditelja bi abortiralo dete ako se dokaže sklonost ka razvoju gojaznosti, 75% bi isto učinilo u slučaju da se otkrije neka urođena fizička anomalija, a 43% bi pristalo na genetički inženjering u cilju psihofizičkog pojačanja svog potomka.
Novi eugenički pokreti nude novac mladim devojkama za njihove jajne ćelije. Obično se traže devojke bele rase, visine oko 180 cm, visoke inteligencije i bez fizičkih nedostataka, sa dobrim rezultatima na poljima matematike, umetnosti ili sporta. Na sličan način otkupljuju spermu „uspešnih muškaraca“ stvarajući banke genetičkog materijala za stvaranje super-rase.
Za potrebe negativne eugenike koriste se mogućnosti moderne genetike - prenatalna dijagnostika. Ona se odnosi na različite dijagnostičke procedure, kao što je amniocenteza, koje za cilj imaju rano otkrivanje urođenih anomalija deteta. Eugenički pokreti lobiraju da ovakvi pregledi postanu zakonska obaveza u toku trudnoće a da plodovi za koje se utvrdi da imaju urođene anomalije budu uništeni.
