Žak Monori

Žak Monori
Žak Monori
	Žak Monori
Lični podaci
Datum rođenja	25. jun 1924.
Mesto rođenja	Pariz, Francuska
Datum smrti	17. oktobar 2018. (94 god.)
Mesto smrti	Pariz, Francuska
Zanimanje	slikar, sineast
Umetnički rad
Polje	narativna figuracija

Žak Monori (fr. Jacques Monory; Pariz, 24. jun 1924 — Pariz, 17. oktobar 2018) bio je francuski slikar koji je živio i stvarao u Kašanu.

Biografija

Nakon završene obuke za slikara i dekoratera na Fakultetu primenjenih umetnosti u Parizu, Žak Monori je 10 godina radio kod umetničkog urednika Robera Delpira, gde se upoznao sa svetom fotografije.

Žak Monori je jedan od glavnih predstavnika pokreta narativne figuracije koji je nastao sredinom 60-ih godina prošlog veka, kao opozicija apstraktnog slikarstva, a čiji su najznačajniji predstavnici, pored Monorija, Erve Telemak, Ero, Bernar Ransijak, Peter Klasen, Eduardo Arojo i Valerio Adami.^[1]

Duboko zabrinuta zbog nasilja svakodnevne realnosti, Monorijeva dela ukazuju na tešku i preteću atmosferu.^[2] Teme se razvijaju kroz serije, a slike koje on koristi dolaze direktno iz savremenog sveta. Fotografske i kinematografske pozajmice, upotreba monohromije, hladnoća boje i kompozicije karakterišu jedinstveni i reprezentativni stil ovog slikara, čije su slike veoma često okupane brojnim nijansama plave boje.

Slike (serije)

1966: La Fin de Madame Gardénia
1968—1969: Meurtres
1969—1971: Velvet Jungle
1970—1972: Dreamtigers
1971—1972: Mesures
1971—1974: N.Y. et U.S.A.
1972: Rêves
1972—1974: Les Premiers Numéros du catalogue mondial des images incurables
1973—1976: Hommage à Caspar David Friedrich
1974—1975: Opéras glacés
1974—1975: Death Valley
1976: Catastrophes
1976—1977: Technicolor
1978—1979: Ciels, Nébuleuses et Galaxies
1980: Fuite
1982—1983: Toxiques
1983—1990: Fragile
1984—1986: Le Peintre
1985—1986: La Voleuse
1986—1987: Tanatorolls
1987—1994: Alptraum
1988—1990: Métacrime
1988: Jardinage
1990—1991: Noir
1991—1996: Énigmes
1997—1999: Ang.
1999: Documents
1999—2003: Nuit
2000: Tremblements
2001—2002: La Vie imaginaire de Jonq Erouas Cym
2000—2001: Baisers
2002—2005: Couleur
2003: Monophonie
2005—2007: Folies de femmes
2006—2008: Abréviation du vide
2006: Roman-photo
2007: Voitures de rêve
2008: Tigres
2010: Peintures sentimentales
2011—2013: Noir et Bleu^[3]

Bibliografija

Jacques Monory, Les rencontres avec Natalie Mei, Area revue, 2002.

Reference

^ „LA FIGURATION NARRATIVE”. Pristupljeno 2. 1. 2017.
^ Valérie, Duponchelle; Aurélia, Vertaldi (11. 12. 2014). „Jacques Monory, le film noir de la peinture” (na jeziku: francuskom). Le Figaro. ISSN 0182-5852. Pristupljeno 2. 1. 2017.
^ Site officiel de l'artiste Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. septembar 2016)

Spoljašnje veze

Zvanični veb-sajt

[1] „LA FIGURATION NARRATIVE”. Pristupljeno 2. 1. 2017.

[2] Valérie, Duponchelle; Aurélia, Vertaldi (11. 12. 2014). „Jacques Monory, le film noir de la peinture” (na jeziku: francuskom). Le Figaro. ISSN 0182-5852. Pristupljeno 2. 1. 2017.

[3] Site officiel de l'artiste Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. septembar 2016)

[1]

[2]

[3]