Жак Монори

Жак Монори
Жак Монори
	Жак Монори
Лични подаци
Датум рођења	25. јун 1924.
Место рођења	Париз, Француска
Датум смрти	17. октобар 2018. (94 год.)
Место смрти	Париз, Француска
Занимање	сликар, синеаст
Уметнички рад
Поље	наративна фигурација

Жак Монори (фр. Jacques Monory; Париз, 24. јун 1924 — Париз, 17. октобар 2018) био је француски сликар који је живио и стварао у Кашану.

Биографија

Након завршене обуке за сликара и декоратера на Факултету примењених уметности у Паризу, Жак Монори је 10 година радио код уметничког уредника Робера Делпира, где се упознао са светом фотографије.

Жак Монори је један од главних представника покрета наративне фигурације који је настао средином 60-их година прошлог века, као опозиција апстрактног сликарства, а чији су најзначајнији представници, поред Монорија, Ерве Телемак, Еро, Бернар Рансијак, Петер Класен, Едуардо Аројо и Валерио Адами.^[1]

Дубоко забринута због насиља свакодневне реалности, Моноријева дела указују на тешку и претећу атмосферу.^[2] Теме се развијају кроз серије, а слике које он користи долазе директно из савременог света. Фотографске и кинематографске позајмице, употреба монохромије, хладноћа боје и композиције карактеришу јединствени и репрезентативни стил овог сликара, чије су слике веома често окупане бројним нијансама плаве боје.

Слике (серије)

1966: La Fin de Madame Gardénia
1968—1969: Meurtres
1969—1971: Velvet Jungle
1970—1972: Dreamtigers
1971—1972: Mesures
1971—1974: N.Y. et U.S.A.
1972: Rêves
1972—1974: Les Premiers Numéros du catalogue mondial des images incurables
1973—1976: Hommage à Caspar David Friedrich
1974—1975: Opéras glacés
1974—1975: Death Valley
1976: Catastrophes
1976—1977: Technicolor
1978—1979: Ciels, Nébuleuses et Galaxies
1980: Fuite
1982—1983: Toxiques
1983—1990: Fragile
1984—1986: Le Peintre
1985—1986: La Voleuse
1986—1987: Tanatorolls
1987—1994: Alptraum
1988—1990: Métacrime
1988: Jardinage
1990—1991: Noir
1991—1996: Énigmes
1997—1999: Ang.
1999: Documents
1999—2003: Nuit
2000: Tremblements
2001—2002: La Vie imaginaire de Jonq Erouas Cym
2000—2001: Baisers
2002—2005: Couleur
2003: Monophonie
2005—2007: Folies de femmes
2006—2008: Abréviation du vide
2006: Roman-photo
2007: Voitures de rêve
2008: Tigres
2010: Peintures sentimentales
2011—2013: Noir et Bleu^[3]

Библиографија

Jacques Monory, Les rencontres avec Natalie Mei, Area revue, 2002.

Референце

^ „LA FIGURATION NARRATIVE”. Приступљено 2. 1. 2017.
^ Valérie, Duponchelle; Aurélia, Vertaldi (11. 12. 2014). „Jacques Monory, le film noir de la peinture” (на језику: француском). Le Figaro. ISSN 0182-5852. Приступљено 2. 1. 2017.
^ Site officiel de l'artiste Архивирано на сајту Wayback Machine (11. септембар 2016)

Спољашње везе

Званични веб-сајт

[1] „LA FIGURATION NARRATIVE”. Приступљено 2. 1. 2017.

[2] Valérie, Duponchelle; Aurélia, Vertaldi (11. 12. 2014). „Jacques Monory, le film noir de la peinture” (на језику: француском). Le Figaro. ISSN 0182-5852. Приступљено 2. 1. 2017.

[3] Site officiel de l'artiste Архивирано на сајту Wayback Machine (11. септембар 2016)

[1]

[2]

[3]