Википедија

Žana Vilepru-Pauer

Žana Vilepru-Pauer, rođena Žana Vilepru (Žilijak, Koreze, 24. septembar 1794 – 25. januar 1871) bila je pionirski francuski morski biolog, koja je 1832. godine bio prva osoba koja je stvorila akvarijume za eksperimentisanje sa vodenim organizmima. Engleski biolog Ričard Oven nazvao ju je „majkom akvariofilije“.[1] Bila je pronalazač akvarijuma i sistematske primene akvarijuma za proučavanje morskog života, koji se i danas koristi. U svoje vreme kao glavni istraživač glavonožaca, dokazala je da glavonožac Argonauta argo proizvodi sopstvenu školjku.[2] Vilepru-Pauerova je takođe bila istaknuta krojačica,[3] autorka, i zaštitnik prirode, kao i prva žena članica Akademije Gioenia Katanije.[4]

Žana Vilepru-Pauer
Žana Vilepru-Pauer, 1861
Datum rođenja(1794-09-24)24. septembar 1794.
Mesto rođenjaŽilijak, Koreze, Francuska
Datum smrti25. januar 1871.(1871-01-25) (76 god.)
Mesto smrtiŽilijak, Francuska

Mladost uredi

 
Observations et expériences physiques sur plusieurs animaux marins et terrestres, 1839, Žana Vilepru-Pauer

Vilepru-Pauerova je rođena u Žilijaku, Koreze, 24.[5] ili 25. septembra 1794.[6] kao najstarije dete obućara i krojačice.[2] Živela je do 18. godine u ruralnoj Francuskoj[2] gde je naučila da čita i piše.[6]

Selidba u Pariz uredi

Sa 18 godina, 1812. godine, otišla je u Pariz da postane krojačica, na udaljenost od preko 400 kilometara. Bila je u pratnji rođaka koji je trebalo da joj bude staratelj, ali ju je on napao i ostavio da traži utočište u policijskoj stanici u Orleanu dok ne dobije nove putne isprave.[7]

Zbog tog odlaganja, njenu početnu priliku je tada zauzeo neko drugi. Pronašla je drugu priliku radeći kao pomoćnica krojačice.[7] Svoje veštine je izgradila i dokazala mnogo puta, sve dok nije postala prilično poznata.

Godine 1816. postala je poznata po kreiranju venčanice princeze Karoline na njenom venčanju sa Šarlom-Ferdinandom de Burbonom. Upoznala je i udala se za engleskog trgovca Džejmsa Pauera 1818. godine i par se preselio na Siciliju i nastanio se u Mesini gde su živeli oko 25 godina.[8]

Ulazak u nauku uredi

Nakon preseljenja na Siciliju, Vilepru-Pauerova se zainteresovala za nastavak školovanja. Počela je da studira geologiju, arheologiju i prirodnu istoriju;[9] posebno je vršila fizička posmatranja i eksperimente na morskim i kopnenim životinjama. Želela je da popiše ekosistem ostrva[10] i to je činila tokom čestih šetnji oko grada. Dok je putovala, dokumentovala je i sakupljala uzorke koji su kasnije sakupljeni i objavljeni u Itinerario della Sicilia riguardante tutti i rami di storia naturale e parecchi di antichità che essa contiene and Guida per la Sicilia.[7]

Vilepru-Pauerova je tada počela pažljivije da proučava glavonošce i druge morske životinje i bilo joj je potrebno plovilo koje bi joj omogućilo bolji pristup posmatranju istih morskih životinja tokom vremena.[11] Dok su se kopnene životinje mogle posmatrati donekle lako, morski život je bilo znatno teže ispitati. Kao takva, radila je na razvoju staklenog kućišta, na kraju razvila tri radna modela za proučavanje živog morskog života u vodi i van nje.[12] Prvi je bio akvarijum kakav danas poznajemo; drugi kućište okruženo staklom koje je bilo potopljeno u okean; treći je usidreni kavez potopljen u okean radi proučavanja većeg broja morskih životinja poput mekušaca.[4]

Godine 1834, profesor Karmelo Maravinja napisao je u Giornale Letterario dell’Accademia Gioenia di Catania da Vilepru-Pauerovoj treba pripisati pronalazak akvarijuma i njegovu sistematsku primenu u proučavanju morskog života.[13] Napravila je tri vrste akvarijuma: stakleni akvarijum za svoju radnu sobu, potopljeni stakleni u kavezu i kavez za veće mekušce koji su se učvršćivali na dnu mora.[14] Njena prva knjiga je objavljena 1839. i u njoj opisuje eksperimente, pod nazivom Observations et expériences physiques sur plusieurs animaux marins et terrestres.[14]

 
Papirni nautilus (Argonaut argo)

Njena druga knjiga, Guida per la Sicilia, objavljena je 1842.[15] Ponovo ga je objavilo Istorijsko društvo Mesine.[16] Takođe je proučavala mekušce i njihove fosile; posebno je favorizovala Argonaut argo. U to vreme, postojala je neizvesnost da li vrsta Argonauta proizvodi sopstvenu školjku ili uzima oklop drugog organizma (slično rakovima pustinjacima). Rad Vilepru-Pauerove je pokazao da oni zaista proizvode svoje školjke.[10] Za ovo revolucionarno otkriće, postojala je znatna reakcija koju je dobila za svoj rad.[17]

Vilepru-Pauerova se takođe bavila očuvanjem i zaslužna je za razvoj principa održive akvakulture na Siciliji.[15] To što je bila zaintrigirana je takođe pomoglo da pronađe ideje o akvakulturi, koja se u velikoj meri smatra održivijim izvorom hrane u budućnosti, posebno kroz korišćenje kaveza pričvršćenih za obalu u kojima se nalaze ribe u različitim fazama životnog ciklusa kako bi se stvorile mogućnosti ponovnog naseljavanja u nedovoljno naseljene reke.[11]

Bila je prva žena član akademije Gioenia Katanije i dopisni član Londonskog zoološkog društva i šesnaest drugih naučnih društava.[18]

Kasniji život uredi

Vilepru-Pauerova i njen muž napustili su Siciliju 1843. godine, a mnogi njeni zapisi i naučni crteži izgubljeni su u brodolomu.[19][15] Iako je nastavila da piše, nije dalje istraživala.[14] Ona je, međutim, postala javni govornik.[5] Ona i muž su svoje vreme podelili između Pariza i Londona. Pobegla je iz Pariza tokom opsade pruske vojske u zimu 1870, vraćajući se u Žilijak.[14] Umrla je januara 1871.

Godine 1997. njeno ime, "Vilepru-Pauer", dato je krateru na Veneri koji je otkrila Magelan sonda.[20]

Popularna kultura uredi

Biografska pesma o Žani Vilepru nalazi se na "26 Scientists Volume Two: Newton to Zeno", albumu iz 2008. kalifornijske grupe Artičoke.[21]

Tajne mora: Priča o Žani Pauer, revolucionarnoj naučnici o moru, biografska slikovnica Evana Grifita iz 2021. koju je ilustrovala Džoani Stoun, prilagođava priču o Žaninim otkrićima i nasleđu u obrazovnu knjigu za decu.[22]

Reference uredi

  1. ^ „Women's History Month: Jeanne Villepreux-Power”. 13.7 Billion Years. 14. 3. 2012. Arhivirano iz originala 31. 3. 2016. g. Pristupljeno 18. 1. 2014. 
  2. ^ a b v „Jeanne Villepreux-Power: Marine Biologist and Inventor of the Aquarium”. interestingengineering.com (na jeziku: engleski). 2018-09-25. Pristupljeno 2021-04-06. 
  3. ^ „Rad Women Of History: This 19th Century Marine Biologist Invented The Aquarium”. Fatherly (na jeziku: engleski). 2016-08-26. Pristupljeno 2021-04-06. 
  4. ^ a b Sandra (2020-12-19). „Jeanne Villepreux-Power - Epigenesys - platform for Health, Medicine & Advisors” (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 27. 09. 2022. g. Pristupljeno 2021-04-06. 
  5. ^ a b „Jeanne Villepreux-Power: Marine Biologist and Inventor of the Aquarium”. interestingengineering.com (na jeziku: engleski). 2018-09-25. Pristupljeno 2021-04-06. 
  6. ^ a b „Jeanne Villepreux-Power”. She Thought It (na jeziku: engleski). 2018-01-29. Pristupljeno 2021-04-06. 
  7. ^ a b v „Jeanne Villepreux-Power”. She Thought It (na jeziku: engleski). 2018-01-29. Pristupljeno 2021-04-06. 
  8. ^ Swaby, Rachel (2015). Headstrong: 52 Women Who Changed Science - And the World. New York: Broadway Books. str. 51—53. ISBN 9780553446791. 
  9. ^ „Jeannette Villepreux-Power”. oumnh.ox.ac.uk (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-04-06. 
  10. ^ a b Swaby, Rachel (2015). Headstrong: 52 Women Who Changed Science - And the World. New York: Broadway Books. str. 51—53. ISBN 9780553446791. 
  11. ^ a b Sandra (2020-12-19). „Jeanne Villepreux-Power - Epigenesys - platform for Health, Medicine & Advisors” (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 27. 09. 2022. g. Pristupljeno 2021-04-06. 
  12. ^ „Jeanne Villepreux-Power | French-born naturalist”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-04-06. 
  13. ^ Arnal, Claude. „Jeannette Villepreux Power a Messine: l'Argonauta argo et l'invention de l'aquarium (1832)” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 13. 7. 2019. g. Pristupljeno 4. 9. 2016. 
  14. ^ a b v g Potočnik], European Commission, Directorate-General for Research; [forew. Janez (2009). Women in science. Luxembourg: Office for Official Publications of the European Communities. ISBN 978-92-79-11486-1. Arhivirano iz originala 7. 3. 2013. g. Pristupljeno 4. 9. 2016. 
  15. ^ a b v Potočnik], European Commission, Directorate-General for Research; [forew. Janez (2009). Women in science. Luxembourg: Office for Official Publications of the European Communities. ISBN 978-92-79-11486-1. Arhivirano iz originala 7. 3. 2013. g. Pristupljeno 4. 9. 2016. 
  16. ^ Arnal, Claude. „Jeanne Villepreux-Power: A Pioneering Experimental Malacologist”. The Malacological Society of London Bulletin. Pristupljeno 19. 1. 2014. 
  17. ^ „Jeannette Villepreux-Power”. oumnh.ox.ac.uk (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-04-06. 
  18. ^ Arnal, Claude. „Villepreux-Power, Jeanne”. 4000 Years of Women in Science. Pristupljeno 10. 8. 2015. 
  19. ^ Arnal, Claude. „Jeanne Villepreux-Power: A Pioneering Experimental Malacologist”. The Malacological Society of London Bulletin. Pristupljeno 19. 1. 2014. 
  20. ^ Arnal, Claude. „Villepreux-Power, Jeanne”. 4000 Years of Women in Science. Pristupljeno 10. 8. 2015. 
  21. ^ Sellers, Timothy (14. 5. 2009). „26 Scientists Volume Two: Newton-Zeno”. Artichoke. Arhivirano iz originala 11. 8. 2015. g. Pristupljeno 10. 8. 2015. 
  22. ^ Mariner, Clarion (9. 3. 2021). „Secrets of the Sea: The Story of Jeanne Power, Revolutionary Marine Scientist”. HMH Books. Pristupljeno 10. 3. 2022. [mrtva veza]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Жана_Вилепру-Пауер&oldid=27689590”