Žan Fernel
Žan Fransoa Fernel (lat. Fernelius, franc. Jean François Fernel; Mondidje, 1494 — Pariz, 1588) je bio filozof, matematičar, astrolog i najznačajniji francuski renesansni lekar s prve polovine 16. veka.
| Žan Fernel | |
|---|---|
 Žan Farnel | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1497. |
| Mesto rođenja | Mondidje, Francuska |
| Datum smrti | 26. april 1558. |
| Mesto smrti | Pariz, Francuska |
| Prebivalište | Francuska |
| Nacionalnost | Francuz |
| Naučni rad | |
| Polje | Patologija, Fiziologija |
| Institucija | Medicinski fakultet u Parizu |
Naziv medicinska fiziologija, skovao je Fernel, čije je delo, iz ove oblasti franc. De naturali parte medicins, prvi put objavljeno 1542. i u kasnijem izdanju dobilo naziv franc. Physiologia - Физиологија. To je bilo prvo delo u istoriji medicine koje je bilo isključivo posvećeno fiziologiji.[1]
Život i karijera uredi
Žan Fransoa Fernel je rođen (1497. ili 1506/1507) u francuskom gradu Mondidje. Fernel je bio prilično star kada je počeo da studira, ali je njegov napredak bio toliko brz da je veoma brzo nadmašio one koji su pre njega započeli studije. Fernel je studirao na pariskom univerzitetu sa velikim entuzijazmom prvo matematiku i astronomiju, filozofiju, klasične jezike, da bi se na kraju studija posvetio medicini. Žar sa kojim se posvetio studijama uticao je na njegovo zdravlje što ga je prisililo da jedno vreme, zbog lečenja, prekine studije. Nakon što se oporavio od bolesti, na nagovor očuha, Fernel je napustio katedru za filozofiju, i posvetio se u potpunosti studijama medicine.
Veoma brzo po završetku studija, Fernel je, zahvaljujući njegovim sposobnostima, stekao ugled, slavu i čast da ga Anri II od Navare imenuje za prvog kraljevskog lekara.
Fernel je predavao filozofiju i matematiku na fakultetu Langobardi, kada je 1526. objavio knjigu o nauci (De proportionibus, 1526) i dve knjige iz astronomije (Monalosphaerium et Cosmotheoria, 1528). U 1530. Fernel je doktorirao na Medicinskom fakultetu u Parizu, koji je bio u sastavu Univerziteta u Parizu (Sorbona), da bi tokom 1534. postao profesor teoretske medicine na fakultetu u Parizu. Fernelova stručnost donela mu je slavu ali i čast da postane lični lekar Dijane od Poatjea, Anrija II od Navare i Katarine Mediči.
Nakon smrti supruge 1556, Fernel zapada u apatiju i duboku tugu u kojoj je umro dve godine kasnije, zbog tumora jetre.
Fernelius, je jedan od mesečevih kratera koji dobio ime po Žanu Fernelu, u znak priznanja za njegov doprinos razvoj nauke u periodu renesanse. [2]
Delo uredi
U svojim medicinskim delima iz oblasti fiziologije Fernel je postavio temeljne principe fiziologije i istako važnost anatomije za internu medicinu...„Fernel je često isticao u svojim delima, da lekari moraju sami proučavati građu i svojstva ljudskog tela i da se ne smeju slepo oslanjati na knjiška znanje. Osnovni temelj fernelove fiziologije je nauka o tkivima, koja je zapravo bila vešta modifikacija antičke nauke o homoiomerijama“...
Fernel ima velike zasluge i za nastanak i razvoj patologije (takođe i ovaj naziv potiče od njega). On je prvi lekar koji je pokušao da bolest lokalizuje u tkivima ili organima. Prvi opis zapaljenja slepog creva (apendicitisa) i endokarditisa takođe je potekao od Farnela. Fernel je takođe dao značajan doprinos izučavanju sifilisa, njegovoj dijagnostici i lečenju.
Bibliografija uredi
- De proportionibus libri duo (1528)
- Cosmotheoria libros duos complexa (1528)
- De naturali parte medicinae libri septem (1542)
- De vacuandi ratione (1545)
- De abditis rerum causis libri duo (1548)
- Universa Medicina (Physiologia, Pathologia, Therapeutice)
- Medicina, ad Henricum II, Galliarum regem christianissimum (1554)
- Thierapeutices universalis libri septem (1569)
- Febrium curandarum methodus generalis (1577)
- De luis venereæ curatione perfectissima liber (1579)
- Consiliorum medicinalium liber (1582)
- Consilium pro epileptico scriptum (1581)
- Pathologiæ, archiatri clarissimi, libri septem (1587)
- Pharmacia Joannis Fernelii cum Guilel. Planti et Franc. Saguyeri scholiis, in usum pharmacopoearum (1605)
- De arthritidis praeservatione et curatione clarorum doctissimorumque nostrae aetatis medicorum consilia (1602)
Izvori uredi
- ^ Charles Greene Cumston (traduction de Mme Dispan de Floran), Histoire de la médecine, La Renaissance du livre, 1931, 472 p.
- ^ Fernelius (cratere)[mrtva veza]
Literatura uredi
- Léon Figard, Un médecin philosophe au XVIe siècle : étude sur la psychologie de Jean Fernel, Genève : Slatkine reprints, 1970 (Ristampa anastatica dell'edizione : Paris, 1903)
- Charles Scott Sherrington, The endeavour of Jean Fernel : with a list of the editions of his writings, Cambridge : University press, 1946
- Gosta Ekehorn, Sherrington's Endeavour of Jean Fernel and Man on his nature, comments by Gosta Ekehorn, Stockholm : Norstedt et Soner, 1949
