Лекар
Лекар (често и доктор медицине) је здравствени радник који лечи, односно бави се људским здрављем и болешћу. У смислу професије то је особа која је завршила медицински факултет и тиме испунила услове за професионално бављење медицином. Особа која се бави здрављем животиња назива се ветеринар, односно правилније ветеринарски лекар и има титулу доктор ветеринарске медицине. Лекар промовише, одржава, или обнавља здравље кроз проучавање, дијагнозу, прогнозу и лечење болести, повреда и других физичких и менталних оштећења. Лекари могу да усредсреде своју праксу на одређене категорије болести, типове пацијената и методе лечења — познате као специјалности — или могу да преузму одговорност за пружање континуиране и свеобухватне медицинске неге појединцима, породицама и заједницама — познате и као општа пракса.[1] Медицинска пракса захтева и детаљно познавање академских дисциплина, као што су анатомија и физиологија, патофизиологија и њиховог лечења — наука о медицини — као и знатну компетентност у њиховој примени у пракси — уметност или занат медицине.
Лекар | |
---|---|
Занимање | |
Назив занимања | Лекар |
Подручје рада | медицина |
Опис | |
Поља рада | болница, амбуланта, терен, институт, инспекција, дом за стара лица итд. |
Квалификације | завршен медицински факултет |
Слични послови | медицинска сестра, фармацеут, ветеринарски лекар |
Улога лекара и значење саме речи варирају широм света. Степени и друге квалификације веома варирају, али постоје неки заједнички елементи, као што је медицинска етика која захтева да лекари покажу пажњу, саосећање и добродушност за своје пацијенте. У многим државама, као предуслов за добијање одобрења за самосталан рад (лиценце), од лекара се захтева полагање државног стручног испита.
Опис посла
уредиЛекари се баве унапређењем здравља, спречавањем болести, откривањем болести, лечењем болесника и медицинском рехабилитацијом. Током студија и приправничког стажа оспособљавају се за рад у примарној здравственој заштити, односно за подручје опште медицине. Њихов посао укључује дијагностиковање болести и лечење болесника који траже помоћ у ординацији, у кући или на месту несреће. Они прегледају своје пацијенте, узимају анамнезу при чему воде рачуна о телесним, психичким и социјалним аспектима болести, упућују на контролне анализе (лабораторија, рендген, ултразвук итд.), тумаче добијене налазе и на основу тога дијагностикују болести и повреде. Процењују хитност и тежину болесниковог стања, потребу упућивања на специјалистички преглед или болничко лечење, те опасности за околину. Прописују лекове и друге начине лечења и прате ток болести и успешност лечења. Ради осигуравања целокупне здравствене заштите сарађују са другим лекарима, посебно специјалистима клиничких и других струка, патронажним сестрама и медицинским сестрама у установама за негу и рехабилитацију, физиотерапеутима, социјалним радницима и другим стручњацима.
Модерна значења
уредиСпецијалиста интерне медицине
уредиШиром света се појам лекар односи на специјалисте интерне медицине или на једну од њених многобројних подспецијалности (посебно се прави разлику од специјалисте хирургије). Ово значење лекара преноси осећај стручности у лечењу лековима, а не хируршким процедурама.[3]
Хенри VIII је одобрио повељу лондонског Краљевског колеџа лекара 1518. године. Тек 1540. године је доделио Компанији бербера-хирурга (претечи Краљевског колеџа хирурга) засебну повељу. Исте године енглески монарх је основао Регијусово професорство физике на Универзитету у Кембриџу.[4] Новији универзитети би вероватно таквог академика описали као професора интерне медицине. Стога, у 16. веку физика је значила отприлике оно што интерна медицина чини сада.
Тренутно се лекар специјалиста у Сједињеним Државама може описати као интерниста. Други термин, болнички лекар, уведен је 1996,[5] како би се описали специјалисти интерне медицине у САД који углавном или искључиво раде у болницама. Такви лекари сада чине око 19% свих америчких општих интерниста,[6] који се у земљама Комонвелта често називају лекарима опште праксе.
Ова оригинална употреба, за разлику од хирурга, уобичајена је у већем делу света, укључујући Уједињено Краљевство и остале државе Комонвелта (као што су Аустралија, Бангладеш, Индија, Нови Зеланд, Пакистан, Јужна Африка, Шри Ланка и Зимбабве), као и на низу других места попут Бразила, Хонгконга, Индонезије, Јапана, Ирске и Тајвана. На таквим местима преовладавају општији енглески појмови доктор или лекар опште праксе, који описују сваког практичара (кога би Американци у ширем смислу вероватно назвали лекаром).[7] У земљама Комонвелта, специјалисти педијатрије и геријатрије се такође описују као лекари специјалисти који су специјализовани за старосно доба пацијента, пре него за специфични систем органа.
Лекар и хирург
уредиКомбиновани термин „лекар и хирург” се широм света користи за опис лекара опште праксе или било ког другог лекара без обзира на специјалност.[3][8] Ова употреба и даље показује изворно значење лекара и oчувава стару диференцијацију између лекара, као практичара физике и хирурга. Овај термин могу да користе државни медицински одбори у Сједињеним Државама и еквивалентна тела у провинцијама Канаде за описивање било ког лекара.
Северна Америка
уредиОгромна већина лекара који се школују у Сједињеним Државама имају звање доктора медицине и користе иницијале М.Д. Мањи број похађа остеопатске школе и стиче звање доктора остеопатске медицине и они користе иницијале Д.О.[9] По завршетку медицинске школе лекари завршавају резиденцију у специјалности у којој ће практиковати. Специјалности захтевају комплетирање стажног периода након резиденције.
Врсте
уредиУ оквиру медицине, постоје лекари опште праксе и специјалисти. Ово су називи значајнијих лекара специјалиста:[10]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ World Health Organization: Classifying health workers. Geneva, 2010.
- ^ Roncalli Amici R (2001). „The history of Italian parasitology” (PDF). Veterinary Parasitology. 98 (1–3): 3—10. PMID 11516576. doi:10.1016/S0304-4017(01)00420-4. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 10. 2013. г.
- ^ а б H.W. Fowler (1994). A Dictionary of Modern English Usage (Wordsworth Collection). NTC/Contemporary Publishing Company. ISBN 978-1-85326-318-7.
- ^ „University of Cambridge: History of the School of Clinical Medicine”. University of Cambridge. Архивирано из оригинала 9. 12. 2012. г. Приступљено 5. 2. 2008.
- ^ Wachter R; Goldman L (1996). „The emerging role of "hospitalists" in the American health care system”. N Engl J Med. 335 (7): 514—7. PMID 8672160. doi:10.1056/NEJM199608153350713.
- ^ Kuo, YF; Sharma, G; Freeman, JL; Goodwin, JS (2009). „Growth in the care of older patients by hospitalists in the United States”. N Engl J Med. 360 (11): 1102—1112. PMC 2977939 . PMID 19279342. doi:10.1056/NEJMsa0802381. „See also editorial by Hamel M. B. et al. on pp. 1141–1143 of same issue”
- ^ „The Royal Australasian College of Physicians: What are Physicians?”. Royal Australasian College of Physicians. Архивирано из оригинала 6. 3. 2008. г. Приступљено 5. 2. 2008.
- ^ Brown, Lesley (2002). The New shorter Oxford English dictionary on historical principles. Oxford [Eng.]: Clarendon. ISBN 978-0-19-861271-1.
- ^ Plus, Medline (2012). „Doctor of Osteopathic Medicine”. U.S. National Library of Medicine of National Institutes of Health. Приступљено 22. 12. 2012.
- ^ Врсте здравствених специјализација, Медицински факултет Универзитета у Нишу
Литература
уреди- Alexander GC, Casalino LP, Meltzer DO (август 2003). „Patient-physician communication about out-of-pocket costs”. JAMA. 290 (7): 953—8. PMID 12928475. doi:10.1001/jama.290.7.953.
- Alexander GC, Casalino LP, Tseng CW, McFadden D, Meltzer DO (август 2004). „Barriers to patient-physician communication about out-of-pocket costs”. J Gen Intern Med. 19 (8): 856—60. PMC 1492500 . PMID 15242471. doi:10.1111/j.1525-1497.2004.30249.x.
- Alexander GC, Casalino LP, Meltzer DO (март 2005). „Physician strategies to reduce patients' out-of-pocket prescription costs”. Arch. Intern. Med. 165 (6): 633—6. PMID 15795338. doi:10.1001/archinte.165.6.633.
- Alexander GC, Lantos JD (2006). „The doctor-patient relationship in the post-managed care era”. Am J Bioeth. 6 (1): 29—32. PMID 16423784. doi:10.1080/15265160500394556.
- Pham HH, Alexander GC, O'Malley AS (април 2007). „Physician consideration of patients' out-of-pocket costs in making common clinical decisions”. Arch. Intern. Med. 167 (7): 663—8. PMID 17420424. doi:10.1001/archinte.167.7.663.
- Weisz G (јесен 2003). „The Emergence of Medical Specialization in the Nineteenth Century”. Bull Hist Med. 77 (3): 536—574. PMID 14523260. doi:10.1353/bhm.2003.0150.
- Leigh, JP; Tancredi D; Jerant A; Kravitz, RL (октобар 2010). „Physician wages across specialties: informing the physician reimbursement debate”. Arch. Intern. Med. 170 (19): 1728—34. PMID 20975019. doi:10.1001/archinternmed.2010.350.
- Smith, Margot Wiesinger (1979). „A guide to the delineation of medical care regions, medical trade areas, and hospital service areas” (PDF). Public Health Reports. 94 (3): 248—254. JSTOR 4596085. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 01. 2018. г. Приступљено 03. 01. 2020.
- Woolf, Katherine; Jayaweera, Hirosha; Unwin, Emily; Keshwani, Karim; Valerio, Christopher; Potts, Henry (2019). „Effect of sex on specialty training application outcomes: A longitudinal administrative data study of UK medical graduates”. BMJ Open. 9 (3): e025004. PMC 6429837 . PMID 30837254. doi:10.1136/bmjopen-2018-025004.
- Rotenstein, Lisa S.; Ramos, Marco A.; Torre, Matthew; Segal, J. Bradley; Peluso, Michael J.; Guille, Constance; Sen, Srijan; Mata, Douglas A. (6. 12. 2016). „Prevalence of Depression, Depressive Symptoms, and Suicidal Ideation Among Medical Students: A Systematic Review and Meta-Analysis”. JAMA. 316 (21): 2214—2236. ISSN 1538-3598. PMC 5613659 . PMID 27923088. doi:10.1001/jama.2016.17324.
- Douglas A. Mata; Ramos, Marco A.; Bansal, Narinder; Khan, Rida; Guille, Constance; Emanuele Di Angelantonio; Sen, Srijan (2015). „Prevalence of Depression and Depressive Symptoms Among Resident Physicians: A Systematic Review and Meta-analysis”. JAMA. 314 (22): 2373—2383. PMC 4866499 . PMID 26647259. doi:10.1001/jama.2015.15845.
- Taylor, Cath; Graham, Jill; Potts, Henry WW; Richards, Michael A.; Ramirez, Amanda J. (2005). „Changes in mental health of UK hospital consultants since the mid-1990s”. The Lancet. 366 (9487): 742—744. PMID 16125591. doi:10.1016/S0140-6736(05)67178-4.
Спољашње везе
уреди- Светска здравствена организација (званичан сајт)
- Српско лекарско друштво (званичан сајт)
- „Specialty training / residency”. Lund University, Faculty of Medicine. 20. 5. 2015. Приступљено 26. 11. 2016.
- „About Podiatry”. Apma.org. Архивирано из оригинала 01. 05. 2012. г. Приступљено 19. 9. 2011.
- „Podiatrist”. Office of Science Education. Архивирано из оригинала 29. 4. 2013. г. Приступљено 22. 12. 2012.