Žan Čarls Leonard de Sismondi
Žan Čarls Leonard de Sismondi (takođe poznat i kao Žan Čarls Leonard Simon de Sismondi) rođen je u Ženevi u Švajcarskoj 9. maja 1773. godine, a umro je u Švajcarskoj 25. juna 1842. godine. Pravo ime mu je bilo Simonde.[1] Bio je istoričar poznat po radovima o Francuskoj i Italijanskoj istoriji i bavio se temama političke ekonomije. Njegovo delo ''Нови принципи политичке економије''[2] iz 1819. predstavlja prvu liberalnu kritiku ”lese fer'' политике. Први је употребљавао реч ''proletarijat” da opiše radničku klasu koja je nastala pod uticajem kapitalizma.[3][4]
Žan Čarls Leonard de Sismondi | |
|---|---|
.png) | |
| Datum rođenja | 9. maj 1773. |
| Mesto rođenja | Ženeva |
| Datum smrti | 25. jun 1842. (69 god.) |
| Mesto smrti | Chêne-Bougeries |
Mladost i životne prilike
urediDo svoje šesnaeste godine radio je kao službenik u banci u Lionu.[5] Da bi se sačuvali posledica francuske revolucije, on i njegova porodica beže u Englesku. Tokom ovih godina intenzivnih finansijskih i političkih previranja, Sismondi je stalno radio na sastavljanju ogromne količine materijala prikupljenog u sveskama pod naslovom „Istraživanje o ustavima slobodnih naroda". Dok je bio u Engleskoj, bio je marljiv student engleske ustavne i ekonomske prakse i, nakratko, zagovornik ''лесе фер'' politike Adama Smita. Sismondi, naselivši porodicu na farmu u Italiji od 1795. do 1800. godine radio je danju kao poljoprivrednik, a noću je nastavio svoja naučna istraživanja. Sada svestan periodične nezaposlenosti i gradske bede koju su donele prva i druga generacija industrijske revolucije u Engleskoj, Sismondi je usmerio svoju pažnju na to kako vlade, po mogućnosti ustavne monarhije, mogu održati političke i ekonomske slobode.[6]
- Sismondi je živeo i u Parizu od 1813., podržavajući Napoleona Bonapartu
- 1826. izabran je za člana – stranog državljanina Kraljevske švedske akademije nauka
Ekonomske ideje
urediSismondi se zalagao za vladino regulisanje ekonomske konkurencije i za ravnotežu između proizvodnje i potrošnje, odnosno državnu intervenciju Zalagao se za ograničavanje principa ”leze fer”. Zalagao se za vladino regulisanje ekonomske konkurencije i za ravnotežu između proizvodnje i potrošnje. Prema Sismondijevim rečima u njegovom delu ”Politička ekonomija” kaže ”Vlada je uspostavljena u korist svih ljudi; stoga bi trebalo da vlada ima sve ljude stalno u vidu. A što se tiče građanske politike, trebalo bi pružiti svakom građaninu slobodu, vrline i znanje, tako bi trebalo i u pogledu političke ekonomije vlada trebada da se posveti čuvanju nacionalnog bogatstva. Apstraktno uzevši u obzir,vrh vlade se ne akumulira bogatstvo u državi... Vlada ima za zadatak da poboljša uslove za rad, da poveća količinu sreće na zemlji, a ne da se umnožavaju bića koja žive pod njenim zakonima, brže nego što im se može umnožiti sreća. “
Takođe smatra da je cilj vladavine, ili trebalo bi da bude, sreća ljudi, ujedinjenih u društvo. Vlada treba da traži sredstva kojima može da obezbeđuje najveći stepen sreće, a istovremeno dopuštajući najveći mogući broj pojedinaca da učestvuje u toj sreći. Čovek, prema Sismondiju doživljava moralnu i fizičku želju stoga se njegova sreća odražava na njegovo moralno i fizičko stanje. Cilj politike treba biti obezbeđivanje te sreće, kao i slobode, obrazovanja i nade za sve klase u okviru jedne zemlje.[7]
Sismondi je bio strastveni protivnik zloupotrebe ljudskog resursa u proizvodnji. U svom delu ”Novi principi političke ekonomije” govori o osnovnim pravima svakog radnika. ”Proizvodi ljudskog rada primenljivi na pravi način su korisni radi poboljšanja života, kao i navike čoveka: siromah bi, u zamenu za svoj trud, trebalo da dobije njegov udeo u tim proizvodima; i ovaj udeo bi trebalo da omogući hranu, smeštaj i odeću, dovoljnu za očuvanje zdravlja. Civilizacija je u čoveku razvila ljubav prema društvu; siromah, koji radi, ima pravo na deo društvenih zadovoljstava; on ima pravo na ta opuštanja i uživanja. Primena nauke u umetnosti, i pronalazak mašina sa stalnim povećanjem snage, su unedogled uvećali rezultate zapošljavanja. Civilizacija je razvila kultivaciju i moć uma; podigla je inteligenciju čoveka; postavila i usmerila ka putu sticanja višeg moralnog stanja. Senzibilitet se takođe razvija sa civilizacijom; time se povećava značaj i čari domaćeg života; siromah takođe ima pravo da ima svoj udeo u srećnim vezama i ima pravo na porodicu; on ima pravo, kao i žena i njegova deca da ne pate i da zarađuju dovoljno za sebe...”[8]
Sismondi je definisao nekoliko ključnih varijabli za upotrebu u modelu zatvorene ekonomije. Njegove promenljive i njihovi savremeni ekvivalenti prikazani su u donjoj tabeli:[9]
| Sismondijevi simboli | Definicija | Moderni simboli |
|---|---|---|
| P | ukupna godišnja proizvodnja tekućeg perioda | Yt |
| N | neophodna cena ponude rada u prethodnom periodu | wt-1 |
| X | razlika između prethodne neophodne plate i one napredne tokom tekuće godine, razlika koja može biti nula, pozitivna ili negativna | Wt - WI |
| D | ukupni rashodi klasa nezaposlenih tokom tekućeg perioda | (Ct + It)-wt |
Reference
uredi- ^ „Jean Charles Léonard Simonde de Sismondi [simonjeanc025953]”. Electronic Enlightenment Biographical Dictionary. 2022. doi:10.13051/ee:bio/simonjeanc025953. Pristupljeno 2022-07-26.
- ^ Sismondi, Jean Charles Léonard. „Nouveaux principes d'économie politique, ou de la richesse dans ses rapports avec la population” (PDF).
- ^ Ekins, Paul; Max-Neef, Manfred, ur. (2006-10-19). Real Life Economics. ISBN 9780203012796. doi:10.4324/9780203012796.
- ^ Schor, Adam M. (01. 12. 2007). „The Marketplace of Christianity. By Robert B. Ekelund Jr Robert F. Hébert and Robert D. Tollison. Cambridge, Mass.: MIT Press, 2006. x + 357 pp. $29.95 cloth; $12.00 paper.”. Church History. 76 (4): 888—890. ISSN 0009-6407. doi:10.1017/s0009640700500456.
- ^ „J.-C.-L. Simonde de Sismondi”. Britanicca.
- ^ „The History of Economic Thought”. Hetwebsite.
- ^ „Political Economy by J.C.L. Simonde de Sismondi (1815)”. Marxists.
- ^ New Principles of Political Economy: Of Wealth in Its Relation to Population. Transaction Publishers. 1991. ISBN 9781412829663.
- ^ Richesse commerciale, Vol. l, p. 105n. Ibid., p. 107n.