Železnička pruga
Železničku prugu čini jedan ili više koloseka, koji spajaju službena mesta, po kojima se kreću železnička vozila. Prema širini koloseka pruga može biti:
- uskog (uzanog) koloseka (600 mm, 750 mm, 760 mm (najčešči), neki delovi Indonezije; 1000 mm, delovi Švajcarske; 1067 mm, Južna Afrika, Japan)
- normalnog koloseka (1435 mm, najčešće korišćena),
- širokog koloseka (1524 mm, Rusija; 1665 mm, Portugalija; 1667 mm, Španija).
SastavUredi
Železnička pruga je specifični put kojim se obavlja železnički saobraćaj. Pod pojmom pruga u širem smislu reči podrazumeva se gornji i donji stroj pruge, objekti izgrađeni na njoj, pružni pojas i određeni vazdušni prostor nad kolosekom. Kolosek se sastoji od šina i pragova. Pragovi povezuju šine, koje čine kolosek. Šine su postavljene vertikalno na pragove koji se postavljaju u jednakim razmacima. Šine su tirfonima i žabicama spojene sa pragovima. Spajanje koloseka vrši se pomoću skretnica.
Glavni parametriUredi
- širina koloseka
- osovinsko opterećenje (maksimalni dozvoljeni teret)
- najveća dozvoljena brzina
Regulacija saobraćaja i signalizacijaUredi
Sva kretanja na železnici, pod kojima se podrazumeva saobraćaj vozova ili vožnja drugih vozila, manevrisanje i druga kretanja, moraju se odvijati sigurno, bezbedno i uredno. Da bi se ovo postiglo, neophodno je ostvariti dobro, blagovremeno i sigurno sporazumevanje među radnicima koji upravljaju ovim kretanjima, odnosno koji neposredno izvode kretanja po železničkom putu. Regulacija saobraćaja vrši se signalima. Na prugama velikih brzina koristi se direktna signalizacija u kabini mašinovođe, kao i automatska povratna informacija o stanju voza (signalni sastavi vozova velike brzine, kao npr. ETSC). Kako bi se saobraćaj na pruzi odvijao nesmetano i sigurno za sve učesnike u njemu, pri ukrštanju pruga sa drumskim saobraćajem postavljaju se rampe, opremljene znakom ili svetlosnom signalizacijom. Rampe sa polubranicima ili branicima koriste se na prugama gde je intenzitet saobraćaja veoma gust i gde su brzine veće.
