Википедија

Železnička stanica Beograd glavna

објекат и непокретно културно добро у градској општини Савски Венац, Србија
(preusmereno sa Железничка станица Београд–главна)
Za današnju glavnu beogradsku železničku stanicu pogledajte stranicu Železnička stanica Beograd centar.

Železnička stanica Beograd je bivša glavna beogradska železnička stanica. Zgrada je građena između 1882. i 1885. po planovima arhitekte Dragutina Milutinovića, ima status spomenika kulture od velikog značaja.[1][2][3]

Železnička stanica Beograd
Glavni stanični ulaz.
Zemlja  Srbija
Mesto Beograd
Adresa Savski trg 2
Koordinate 44° 48′ 31″ N 20° 27′ 20″ E / 44.80861° S; 20.45556° I / 44.80861; 20.45556
Koridor 10
Železničke linije Nijedna (stanica je zatvorena)
Druge linije autobusi (9 dnevnih linija: 46, 51, 91, 92, 511, 551, 552, 553, 601; 2 noćne linije: 51, 601)
tramvaj (7 linija: 2, 3, 7, 9, 11, 12, 13)
Struktura u nivou
Perona 6
Koloseka 11
Pristup biciklima da
Otvorena 1. septembra 1884.
Zatvorena 1. jula 2018.
Elektrifikovana 1970.
Pristup invalidima

Istorijat uredi

 
Prezentacija motornih kola u stanici 1937. godine.

Stanica je neposredno povezana sa izgradnjom prve srpske železničke pruge Beograd—Niš, dovršene 1884. godine. Zgrada je izgrađena po uzoru na železničke stanice velikih evropskih zemalja i stoji kao monumentalno zdanje. Mesto gde je stanica izgrađena zvalo se Ciganska bara i kasnije Bara Venecija. Prvi voz sa ove stanice krenuo je ka Zemunu uz dvorske počasti, 20. avgusta (1. septembra) 1884. godine u 15 časova.[4] Prvi putnici bili su kralj Milan, kraljica Natalija i prestolonaslednik Aleksandar Obrenović, na putu ka Beču. Svečanom otvaranju stanice prisustvovalo je više od 200 inostranih zvanica i više hiljada građana.[5] Prva kompozicija ka Nišu krenula je tri dana kasnije, dok je prva redovna linija krenula je prema Nišu 3./15. septembra u 6 časova. Istog dana, otvorena je i linija do Pešte, a u početku su na ovim linijama saobraćala po dva voza dnevno.[6] Od 1980. do 2009. godine, pored ulaza u stanicu stajala je lokomotiva Plavog voza koji je prevozio maršala Tita.[5] Od puštanja u rad je ova železnička stanica imala ulogu putničke i teretne železničke stanice. Organizaciono je putnički saobraćaj organizovan preko stanice Beograd–peron, a teretni saobraćaj se odvijao preko stanice Beograd–spoljna koja je prestala sa radom 9. juna 2016. godine.[7] Saobraćaj sa ove stanice je preusmeren ka stanici Makiš, a putnički je ostao sa namerom da se izmesti u stanicu Beograd centar i tako oslobodi ceo prostor za izgradnju Beograda na vodi. Uz postepeno izmeštanje linija, ovo je do kraja realizovano 1. jula 2018. godine.[8]

Planirano je da se u zgradu preseli Istorijski muzej Srbije.[9]

Spomenik kulture uredi

Železnička stanica Beograd glavna
 
Železnička stanica Beograd
Opšte informacije
MestoBeograd
OpštinaSavski venac
Država  Srbija
Vrsta spomenikaželeznička stanica
Vreme nastanka1882–1885.
Tip kulturnog dobraspomenik kulture od velikog značaja
Nadležna ustanova za zaštituZavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda
beogradskonasledje.rs

U vreme građenja zgrada je predstavljala jedno od najmonumentalnijih zdanja i simbola tadašnje kraljevske prestonice. Jedna je od prvih železničkih stanica u Srbiji, čiji je projekat obuhvatao specifičan arhitektonski program i sadržaje prilagođene evropskim tehničkim dostignućima. Oblikovana je u duhu akademizma kao reprezentativno zdanje, razuđene osnove. Arhitektonskom kompozicijom dominira središnji klasicistički rizalit glavnog ulaza, nadvišen trougaonim timpanonom. Svojim specifičnim rešenjem zgrada predstavlja svedočanstvo tehničkog i arhitektonskog razvoja Srbije u poslednjim decenijama 19. veka.

Galerija uredi

  •  
  •  
    Detalji fasade 2012
  •  
    Stanica 2008
  •  
    Stanica 2010
  •  
    Ulaz na stanicu 2012
  •  
    Zatvorena stanica 2019
  •  
    Peroni posle zatvaranja stanice 2019
  •  
    Biletarnica, posle zatvaranja 2019
  •  
  • Poslednji voz napušta Železniku stanicu Beograd 30. juna 2018

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda
  2. ^ Blic - Gde je taj Prokop?, 12.12.2017.
  3. ^ Srbija voz - Red vožnje u međunarodnom saobraćaju za 2017/18. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. decembar 2017)
  4. ^ Srpske novine, 21.8.1884.
  5. ^ a b „24 sata“ – „Na mestu železničke stanice pre dva veka bila je bara“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. decembar 2013), 5.3.2012.
  6. ^ Srpske novine, 2.9.1884.
  7. ^ Zbog "BG na vodi" sele teretni saobraćaj iz centra, B92, 10. jun 2016.
  8. ^ Polazak: "Prokop postaje glavna stanica Beograda"
  9. ^ https://www.facebook.com/politikaonline. „Istorijski muzej Srbije u zgradi Glavne železničke stanice”. Politika Online. Pristupljeno 2023-06-17. 

Spoljašnje veze uredi

 
Železnička stanica Beograd glavna na Vikimedijinoj ostavi.



Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Железничка_станица_Београд_главна&oldid=27382203”