Отворите главни мени
Теретни брод Сирмиум на Сави у Београду

Београд поседује развијену мрежу саобраћајница са више видова јавног и приватног превоза. Јавни превоз је посебно значајан вид превоза - „кичма“ целог саобраћајног склопа.

Данас је Београд познат по саобраћајним гужвама, јер нема развијену саобраћајну мрежу спрам потреба. Београд je највећи град у Европи без метро система.

Градски превозУреди

Погледати:Линије јавног превоза у Београду

Јавни градски превоз у Београду обухвата превоз аутобусима, трамвајима и тролејбусима, те градском железницом. Иако је у плану изградња метроа, спровођење још није почело.

Превозна возила су у власништву месног Градског саобраћајног предузећа (ГСП Београд) или приватних предузећа, која су једино укључена у превоз аутобусима. Издавање карата је покривено системом БусПлус Београд је специфичан и по томе, да се унутар његовог административног подручја јавни превоз дели на два дела, иако су све линије јавног превоза у ИТС-у, опет постоје два независна превозника, ГСП за централни део Београда, и "Ласта" која одржава такозване приградске линије са неким засебним режимом превоза на тим линијама, иако су све те линије у ИТС-у.

АутобусиУреди

 
Један од новијих аутобуса код Дома омладине

Јавни превоз аутобусима је организован преко 8 главних превозника:

ГСП Београд је у власништву града, па се ови аутобуси често називају и „градским“ или „државним“. Ово предузеће је било једино превозно предузеће до средине 90их година, када су званично прихваћени и остали превозници, такозвани „приватни“. На нивоу града постоји 141 дневна и 27 ноћних линија. 2004. године уведена је обједињена наплата карата за све превознике, а 2012. године је званично уведен "БусПлус" систем са електронским картицама уместо папирних и картонских карата и повластица. Ноћне линије покривене су искључиво „приватним“ аутобусима.

ГСП обавља превоз на линијама ИТС на следећим Градским општинама :

Саобраћајно предузеће "Ласта" је у власништву акционарског друштва и Републике Србије.

Конзорцијум око "Ласте" обавља превоз на линијама ИТС у следећим Градским општинама :

"Ластра" обавља превоз на линијама у Градској општини Лазаревац,

"Стрела Уб" обавља превоз на појединим линијама у Градској општини Обреновац,

"Ласта Авала" обавља превоз на линијама ИТС у ГО Барајево и ГО Сопот

Трамваји и тролејбусиУреди

Први трамвај на београдским улицама појавио се далеке 1892. године. Данас постоји 11 трамвајских и 7 тролејбуских линија, све у власништву ГСП Београд.

Најпознатија градска трамвајска линија је линија бр. 2, популарније "двојка", која кружи око градског језгра, па је израз „круг двојке“ постао синоним за центар града.

МинибусевиУреди

Минибусеви су ново превозно средство у Београду и уведени су 2007. године. Данас постоје 7 линија са ознаком Е испред броја линије. Овај вид градског превоза је вишег квалитета. Минибусеви примају мање путника, бржи су и опремљени су клима-уређајима. Такође, цена карте за превоз минибусевима је виша, купује се по уласку у возило и независна је од карата за остала превозна средства. Постоји и посебна минибус линија А1 која саобраћа од трга Славија до аеродрома Никола Тесла.

Градска железницаУреди

Иако нема метро систем, Београд поседује две линије брзе градске железнице. Дана 1. септембра 2010. године, пуштена је у рад тзв. градска железница која користи већ постојећу пругу. У првом периоду, градска железница је функционисала између станица Нови Београд и Панчевачки мост, а од 15. априла 2011. је продужена до Батајнице. Данас се ова прва линија простире од Овче до Батајнице. 2018. године, са радом је отпочела друга линија: Ресник-Београд-центар

Ознака на возовима градске железнице
Сат на станици Вуков споменик с распоредом возова градске железнице

Приградски превозУреди

Приградски превоз повезује град Београд са ближом и даљом околином. Крајњи домет приградског превоза најчешће су границе градског округа, али неке линије допиру и изван овог опсега.

АутобусиУреди

 
Главна аутобуска станица у Београду

Приградски превоз је организован од стране Саобраћајног предузећа Ласта. Од свих Европских па и светских градова, једино у Граду Београду постоји преседан да унутар административне територије једног града постоје два независна система превоза. У приградском делу ИТС постоји преко 300 линија и 2500 дневних полазака, који повезују град са предграђима и периферним делом Београдског округа, с тим да од тих 300 линија, половина тих линија има само по један, или два поласка у току дана.

Саобраћајна мрежа се пружа од града Београда радијално на све стране и на кроз три области, Срем, Банат и Шумадију. Први ниво линија су оне које везују Београд са седиштима приградских општина, од којих полази други ниво линија ка мањим местима у околини. Постоји неколико станица у Београду са којих крећу приградске линије: „Басова“ станица у градском језгру, „Кеј Ослобођења“ у Земуну, са Шумица и Бановог Брда.

ТаксиУреди

У Београду званично постоји 24 такси удружења. Такси превоз је лако наћи на улици.[1]

Међумесни превозУреди

АутобусиУреди

Београд је повезан бројним аутобуским линијама са свим важнијим местима у Србији, Црној Гори и Републици Српској и Македонији, а током туристичких сезона уводе и се и бројне линије до туристичких средишта. Бројне су и међународне линије, нарочито до Немачке, Аустрије, Швајцарске и Француске. У току летње и зимске сезоне честе су и линије до Грчке и Бугарске. Главна аутобуска станица налази се недалеко од ужег језгра града.

ВозовиУреди

Главна железничка станица у Београду налази се недалеко од ужег језгра града, а поред међумесне и приградске аутобуске станице. Од Београда постоје линије до већине великих градова у Србији и Црној Гори, а постоје и међународне линије до многих европских градова (Скопље, Солун, Темишвар, Софија, Загреб, Љубљана, Беч, Будимпешта, Москва). Поред главне постоји још 5 станица у граду - Београд Центар („Прокоп“), Нови Београд, Земун, Раковица, Дунав. Станица Центар је тренутно у изградњи и предвиђена је за нову главну станицу у Београду.

АвиопревозУреди

Међународни аеродром "Никола Тесла" у Сурчину налази се 18 km западно од града. Повезан је са градком ауто-путем Београд-Батровци. До аеродрома је могуће приспети аутобусима (јавним градским и посебним) и таксијем, а најчешће полазне станице у граду су на тргу Славија или Зелени венац - ГСП линија 72. Авио-линије повезују Београд и Србију са бројним одредиштима у Европи, Азији и Африци. Очекује се нагли пораст линија током следећих година услед отварања регионалног карго центра на аеродрому.

Речни превозУреди

 
Савско пристаниште

Београд има изврсне услове за развој речног саобраћаја, будући да се налази на ушћу две велике међународне реке, Саве у Дунав. Могућности још увек нису искоришћене. Град поседује велику луку на Дунаву под називом Лука Београд. Река Сава погоднија је за туристички превоз, где је уређен терминал за прихват путника и то је данас „главна капија“ за стране туристе који посећују град. На овај терминал је, током 2009. године, пристало преко 400 туристичких бродова са више од 50.000 туриста.[2]

Постоји и неколико марина у близини градских зона одомора и рекреације, Аде Циганлије и Аде Међице. Оне су повезане и омањим линијама са Новим Београдом. На Дорћолу је предвиђена изградња нове високо уређене марине.

Градска саобраћајна мрежаУреди

УлицеУреди

У Београду постоји 536 семафорских раскрсница[3] и око 120.000 саобраћајних знакова.[4]

МостовиУреди

 
Низводно (одозго надоле): Нови железнички, Стари железнички и Мост „Газела“ преко реке Саве са околином

У Београду постоји 10 мостова, од којих 8 премошћује Саву, а 2 Дунав. Мостови углавном повезују Нови Београд и градско језгро.

ПутевиУреди

Београд је повезан савременим ауто-путевима са Новим Садом ка северу (од Батајнице; ауто-пут Е75), Нишом ка југу и Шидом ка западу (ауто-пут Е70). Ка Панчеву на истоку води модерна градска саобраћајница. Сви главни путеви пролазе кроз градско језгро, што узрокује велике гужве у граду. Због тога је у току изградња обилазнице око Београда, како би се омогућило преусмеравање пролазних возила изван градског изграђеног подручја.

ЖелезницаУреди

Београд је главно железничко чвориште у земљи и од њега креће шест пружних праваца. Железничкој мрежи на градском подручју потребна је обнова и продужење мреже, као и измештање транзитног железничког саобраћаја из града. У ту сврху се гради железничка обилазница око Београда (тренутно је завршена деоница од Батајнице до Јајинаца).

Види јошУреди

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди