Žozef de Mestr
Žozef-Mari de Mestr (franc. Joseph-Marie de Maistre; Šamberi, 1. april 1753 — Torino, 26. februar 1821) bio je pisac, filozof, sudija i diplomata. Smatra se jednim od rodonačelnika evropskog konzervativizma. Iako se danas smatra Francuzom, on je sebe smatrao Savojcem, posebno nakon Francuske revolucije, kada je napustio domovinu i otišao na Sardiniju.[1] Viktor Emanuel I, kralj Pijemonta i Sardinije, postavio ga je za ambasadora u Rusiji 1803. U Sankt Peterburgu je postao miljenik ruskih aristokratskih salona. Tamo je napisao svoja najznačajnija dela.[2] Nakon povratka na Sardiniju 1817, bio je glavni sudija i ministar sve do smrti 1821. Te godine objavljena je njegova najznačajnija knjiga Sanktpeterburške večeri ili Razgovori o ovozemaljskoj vladavini.
| Žozef de Mestr | |
|---|---|
 Žozef de Mestr na portretu fon Fogelštajna | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1. april 1753. |
| Mesto rođenja | Šamberi, Kraljevina Pijemont-Sardinija |
| Datum smrti | 26. februar 1821. (67 god.) |
| Mesto smrti | Torino, Kraljevina Pijemont-Sardinija |
| Književni rad | |
| Uticaji od | Platon, Plutarh |
| Uticao na | Šarl Bodler, Ogist Kont, Sen Simon, Džordž Sentberi, Šarl Moras, Huan Donoso Kortes |
| Najvažnija dela | O papi Pisma o inkviziciji Sanktpeterburške večeri ili Razgovori o ovozemaljskoj vladavini |
Smatra se ključnim misliocem koji se suprostavio prosvetiteljstvu i liberalnim idejama osamnaestog stoleća.[3] Posebno je bio kritičan prema filozofiji Fransisa Bejkona, koga je smatrao rodonačelnikom prosvetiteljstva.[4] Za Mestra je monarhija jedini legitiman i božanski ustrojen oblik vladavine.[5] Iznad kralja je jedino papa, koji treba da odlučuje o najvažnijim svetovnim pitanjima, ali i dželat kao neko ko će kažnjavati one koji ne poštuju poredak. Tvrdio je da je Francuska revolucija racionalno odbacivanje hrišćanstva i da je upravo ona glavni krivac za krvoproliće i haos koji su nastali, jer je tako Bog kaznio promenu poretka sveta.[6][7] Iako se pored Edmunda Berka smatra rodonačelnikom konzervativizma sa širokim uticajem na političku desnicu, Mestrovi spisi izvršili su uticaj i na socijalne utopiste Ogista Konta i Sen Simona i njihovu koncepciju političkog autoriteta.[8]
Reference uredi
- ^ Beum, Robert (1997). "Ultra-Royalism Revisited," Modern Age, Vol. 39, No. 3. str. 305.
- ^ Teeling, T.T. (1985). "Joseph de Maistre," The American Catholic Quarterly Review, Vol. XX. str. 824.
- ^ Masseau, Didier (2000). Les Ennemis des Philosophes. Editions Albin Michel.
- ^ Huet, François (1837). "Le Chancelier Bacon et le Comte Joseph de Maistre." In: Nouvelles Archives Historiques, Philosophiques et Littéraires. Gand: C. Annoot-Braekman, vol. I. str. 65–94.
- ^ Alibert, Jacques (1992). Joseph de Maistre, Etat et Religion. Paris: Perrin.
- ^ Lebrun, Richard (1989). "The Satanic Revolution: Joseph de Maistre's Religious Judgment of the French Revolution", Proceedings of the Annual Meeting of the Western Society for French History, Vol. 16. str. 234–240.
- ^ Garrard, Graeme (1996). "Joseph de Maistre's Civilization and its Discontents," Journal of the History of Ideas, Vol. 57, No. 3. str. 429–446.
- ^ Armenteros 1854
Literatura uredi
- Armenteros, Carolina (1854). The French Idea of History: Joseph de Maistre and his Heirs, 1794-. Ithaca, NY and London: Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-4943-7.
Spoljašnje veze uredi
Mediji vezani za članak Žozef de Mestr na Vikimedijinoj ostavi