Википедија

Жртвовање (film iz 1986)

Žrtvovanje (šved. Offret) je dramski film iz 1986. koji je napisao i režirao Andrej Tarkovski. Erlando Jozefson igra glavnu ulogu. On tumači sredovečnog intelektualca koji pokušava da se pogađa sa Bogom da zaustavi predstojeći nuklearni holokaust. Žrtvovanje je bio treći film Tarkovskog kao sovjetskog migranta, nakon Nostalgije i dokumentarca Voyage in Time. Žrtvovanje je poslednji film Tarkovskog, pošto je umro ubrzo nakon završetka filma. Kao i Solaris 1972. godine, film je osvojio Gran pri na Filmskom festivalu u Kanu.

Žrtvovanje
Izvorni naslovOffret
Žanrdrama
RežijaAndrej Tarkovski
ScenarioAleksandar Mišarin
Andrej Tarkovski
ProducentErik Vajsberg
Glavne ulogeErland Džozefson
Suzan Fletvud
Sven Volter
Gvidrun Gisladotir
MuzikaJohan Sebastijan Bah
Mihal Leščilovski
Direktor
fotografije		Georgi Rerberg
MontažaLjudmila Fejginova
Producentska
kuća		Мосфильм
Godina1986.
Trajanje142 minuta[1]
ZemljaŠvedska
Ujedinjeno Kraljevstvo
Francuska
Jezikšcedski
francuski
engleski
IMDb veza

Zaplet uredi

Film počinje na rođendan Aleksandra (Erland Jozefson), glumca koji se odrekao scene da bi radio kao novinar, kritičar i predavač estetike. Živi u prelepoj kući sa suprugom glumicom Adelaidom (Suzan Flitvud), poćerkom Martom (Filipa Franzen) i malim sinom Gosenom kako svi zovu „Mali čovek“, koji je privremeno nem zbog operacije grla. Aleksandar i Mali čovek sade drvo pored mora, kada mu Aleksandrov prijatelj Oto, honorarni poštar, uručuje rođendansku čestitku. Kada Oto pita, Aleksandar kaže da njegov odnos sa Bogom „ne postoji“. Nakon što Oto ode, Adelaida i Viktor, doktor medicine i bliski porodični prijatelj koji su obavili operaciju nad Malim čovekom, dolaze i nude da odvezu Aleksandra i Malog čoveka kući Viktorovim kolima, ali Aleksandar radije ostaje i razgovara sa sinom. U svom monologu najpre pripoveda kako su on i Adelaida slučajno pronašli svoju kuću blizu mora i kako su se zaljubili u kuću i okolinu, a zatim ulazi u gorku tiradu protiv stanja savremenog čoveka. Kako je Tarkovski napisao, Aleksandar je umoran od „pritisaka promena, nesloge u njegovoj porodici i njegovog instinktivnog osećaja pretnje koju predstavlja nemilosrdni marš tehnologije“; u stvari, on je „prezreo da mrzi prazninu ljudskog govora”.[2]

Porodica, Viktor i Oto okupljaju se u Aleksandrovoj kući na proslavi. Njihova sobarica Marija odlazi, dok dojilja Julija ostaje da pomaže oko večere. Ljudi komentarišu Marijino čudno ponašanje. Gosti ćaskaju unutar kuće, gde Oto otkriva da je student paranormalnih pojava, sakupljač „neobjašnjivih, ali istinitih incidenata“. Taman kada je večera skoro gotova, tutnjava mlaznih lovaca koji lete u niskom letu prekida ih, a ubrzo zatim, kada Aleksandar ulazi, informativni program najavljuje početak onoga što se čini kao sveopšti rat, a možda i nuklearni holokaust. Njegova žena ima potpuni nervni slom. U očaju, Aleksandar se zaklinje Bogu da će se odreći svega što voli, čak i Malog čoveka, ako se to može poništiti. Oto ga savetuje da pobegne sa Marijom, za koju mu kaže da je veštica „u najboljem mogućem smislu”. Aleksandar uzima pištolj iz Viktorove medicinske torbe, ostavlja poruku u svojoj sobi, beži iz kuće i vozi se Otovim biciklom do Marijine kuće. Ona je zbunjena kada on napreduje, ali kada prisloni pištolj na slepoočnicu („Ne ubij nas, Marija“), u tom trenutku se vraćaju lovci, ona ga umiruje i oni vode ljubav dok lebde iznad njenog kreveta, iako je Aleksandrova reakcija dvosmislena.

Kada se sledećeg jutra probudi, u svom krevetu, sve izgleda normalno. Ipak, Aleksandar pokušava da se odrekne svega što voli i poseduje. On prevari članove porodice i prijatelje da odu u šetnju i zapali im kuću dok su odsutni. Dok grupa juri nazad, uznemireni požarom, Aleksandar priznaje da ga je on podmetnuo i divlje trči okolo. Pojavljuje se Marija, koja do tada tog jutra nije viđena; Aleksandar pokušava da joj priđe, ali ga drugi obuzdavaju. Bez objašnjenja se pojavljuje vozilo hitne pomoći. Dva bolničara jure Aleksandra, koji je izgleda izgubio kontrolu nad sobom, i odlaze s njim. Marija počinje da se udaljava biciklom, ali staje da bi posmatrala Čoveka kako zaliva drvo koje su on i Aleksandar posadili dan ranije. Dok Marija odlazi, „nemi“ Mali Čovek, koji leži u podnožju drveta, izgovara svoju jedinu filmsku repliku, u kojoj citira početak Jevanđelja po Jovanu: „U početku beše Reč. Zašto je to tako, tata?"

Glumačka podela uredi

  • Erland Jozefson kao Aleksandar
  • Suzan Flitvud kao Adelaida
  • Alen Edval kao Oto
  • Guðrun Gisladotir kao Marija
  • Sven Volter kao Viktor
  • Valeri Meres kao Julija
  • Filipa Franzen kao Marta
  • Tomi Kjelkvist kao Gosen (Mali čovek)
  • Per Kallman, Tomi Nordahl kao vozači hitne pomoći

Proizvodnja uredi

Predprodukcija uredi

Žrtvovanje je nastala kao scenario pod nazivom Veštica, koji je sačuvao element sredovečnog glavnog junaka koji provodi noć sa poznatom vešticom. Ali u ovoj priči, njegov rak je čudesno izlečen, i on je pobegao sa ženom.[2] U martu 1982. Tarkovski je napisao u svom dnevniku da smatra ovaj kraj „slabim“, pošto je srećan kraj bio neosporan. Želeo je da lični omiljeni i čest saradnik Anatolij Solonicin glumi u ovoj slici, kao što je bila i njegova namera za Nostalgiju,[3] ali kada je Solonjicin umro od raka 1982. godine, reditelj je prepravio scenario u ono što je postalo Žrtvovanje i takođe je snimio Nostalgiju sa Oleg Jankovski kao glavni.[4]

Tarkovski je smatrao Žrtvovanje drugačijim od svojih ranijih filmova jer, iako su njegovi nedavni filmovi bili „impresionistički po strukturi“, u ovom slučaju on ne samo da je „stremio... da razvije [sopstvene] epizode u svetlu mog sopstvenog iskustva i pravila dramske strukture“, ali i da „[ugradi] sliku u pesničku celinu u kojoj su sve epizode bile harmonično povezane“, pa je zbog toga „poprimila formu poetske parabole“.[2]

Na Filmskom festivalu u Kanu 1984. Tarkovski je pozvan da snima u Švedskoj, jer je bio dugogodišnji prijatelj Ane-Lene Vibom u Švedskog filmskog instituta. Odlučio je da snimi Žrtvovanje sa Erlandom Jozefsonom, koji je bio najpoznatiji po svom radu sa Ingmarom Bergmanom, i koga je Tarkovski režirao u Nostalgiji. Snimatelj Sven Nikvist, Jozefsonov prijatelj i čest saradnik sa Bergmanom je zamoljen da se pridruži produkciji. Pored ponude za snimanje filma Moja Afrika Sidneja Polaka, Nikvist je kasnije rekao da to „nije bio težak izbor“, i kao Jozefson, postao je koproducent nakon što je uložio svoj honorar u film.[5] Scenografkinja Ana Asp koja je radila na Bergmanovoj Jesenjoj sonati i Posle probe i koja je osvojila Oskara za Fani i Aleksandar,[6] takođe se pridružila projektu, kao i Danijel Bergman, jedan od Ingmarove dece, koji je radio kao asistent kamere. Mnogi kritičari su komentarisali Žrtvovanje u kontekstu Bergmanovih dela.

Snimanje uredi

Iako se često[7][8][9] pogrešno tvrdilo da je snimljen na Farou, Žrtvovanje je zapravo snimana u Narsholmenu na obližnjem ostrvu Gotland; švedska vojska uskratila je Tarkovskom pristup Forou.[10][11]

Aleksandrova kuća trebala je da bude spaljena za scenu u kojoj je klimaks filam, u kojoj Aleksandar spaljuje nju i svoje imanje. Udarac je bio veoma težak za postizanje, a prvi neuspeli pokušaj bio je, prema Tarkovskom, jedini problem tokom gađanja. Uprkos Nikvistovom protestu, korišćena je samo jedna kamera, a prilikom snimanja zapaljene kuće, kamera se zaglavila i snimak je time uništen.[5]

Scena je morala biti ponovo snimljena, što je zahtevalo veoma skupu rekonstrukciju kuće za dve nedelje. Ovoga puta, dve kamere su postavljene na šinama, koje idu paralelno jedna sa drugom. Snimak u konačnoj verziji filma je drugi snimak, koji traje šest minuta (i završava se naglo jer je kamera prošla kroz ceo kolut). Glumci i ekipa su se rasplakali nakon što je snimanje završeno.[2]

Muzika uredi

Film počinje i završava se arijom „<a href="https://en.wikipedia.org/wiki/St_Matthew_Passion_structure#39" rel="mw:ExtLink" title="St Matthew Passion structure" class="cx-link" data-linkid="213">Erbarme dich, mein Gott</a> “ („Pomiluj, Bože moj“) iz Stradanja po Mateju Johana Sebastijana Baha.[12] Filmska muzika takođe sadrži šakuhači snimke Vatazumija Dosoa.[13]

Postprodukcija uredi

Tarkovski i Nikvist su izvršili značajnu redukciju boja na odabranim scenama. Prema Nikvistu, sa njih je uklonjeno skoro 60% boje.

Prijem uredi

Film je Tarkovskom doneo druiu Gran pri, posle Solarisa, njegovu treću nagradu FIPRESCI na Filmskom festivalu u Kanu 1986. i treću nominaciju za Zlatnu palmu.[14] Žrtvovanje je takođe osvojila nagradu Ekumenskog žirija Kanskog festivala.[15]. odNa 22deli nagrade Zlatna bubarada, film je osvojio nagrade za najbolji film i najbolje glmca ( rlnd Džo ).[16] Godine film jevoj 1988. osio je nagradu BAFTA za najbolji filmn tranmu .[17] Film je izabran kao nomn fna najbolji film na stranom jeziku na 59. dodeli Oskra, ali nprošao u uži krug nominovai filvae .[18]

Od objavljivanja, recenzenti su pozitivno ocenili film; agregator recenzija Rotten Tomatoes dao je pozivivnu ocenu od 86%, na osnovu 42 recenzije sa prosečnom ocenom 7,58/10.[19]

Vatikan je 1995. sastavio listu od 45 „sjajnih filmova“, podeljenih u kategorije Religija, Vrednosti i Umetnost, kako bi priznao stogodišnjicu filma. Žrtvovanja je uvrštena u prvu kategoriju, kao i Andrej Rubljov Tarkovskog.[20]

Kritičari su komentarisali verske dvosmislenosti Žrtvovanja. Denis Lim je napisao da to „nije baš jednostavna alegorija hrišćanskog pomirenja i samožrtvovanja“.[21] Katolički filmski kritičar Stiven Grejdanus suprotstavlja filmsku „dijalektiku hrišćanskih i paganskih ideja“ sa Andrejom Rubljovom, pišući da, dok Rubljov „[odbacuje] uticaje primamljive paganske veštice kao nespojive sa hrišćanskom ljubavlju“, Žrtvovanje predstavlja oba senzibiliteta u jukstapoziciji.[22]

Reference uredi

  1. ^ „The Sacrifice (1986)”. Pristupljeno 19. 12. 2013. 
  2. ^ a b v g Tarkovsky, Andrei (1989). Sculpting in Time. University of Texas Press. str. 222. ISBN 978-0-292-77624-1. 
  3. ^ Thompson, Lang. „Nostalghia”. Pristupljeno 13. 12. 2013. 
  4. ^ Parkinson, David. „Foreign Classics: Andrei Tarkovsky's The Sacrifice - To Sleep, Perchance to Dream?”. Arhivirano iz originala 13. 12. 2013. g. Pristupljeno 13. 12. 2013. 
  5. ^ a b Nykvist, Sven; Forslund, Bengt (1997). Vördnad för ljuset ("In Reverence of Light"). Albert Bonniers Publishing Company. str. 181—88. ISBN 91-0-056316-1. Pristupljeno 2. 10. 2014. 
  6. ^ „The 56th Academy Awards”. Oscars. Pristupljeno 21. 10. 2014. 
  7. ^ Levy, Emanuel. „Sacrifice, The (1986): Tarkovsky's Masterpiece”. emanuellevy.com. Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 2. 6. 2014. 
  8. ^ Ebert, Roger. „The Sacrifice”. rogerebert.com. Pristupljeno 2. 6. 2014. 
  9. ^ Howe, Desson. „'Sacrifice' (PG)”. The Washington Post. Pristupljeno 21. 10. 2014. 
  10. ^ „Ingmar Bergman.com: Andrei Tarkovsky”. ingmarbergman.se. Arhivirano iz originala 29. 9. 2011. g. Pristupljeno 2011-07-11. 
  11. ^ „Vintersång och toner till minne av Tarkovskij” [Winter songs in the memory of Tarkovskij]. www.sverigesradio.se. Sveriges Radio. 29. 12. 2012. Pristupljeno 25. 6. 2015. 
  12. ^ Bosman, Frank G. (2014). „Tarkovsky's Sacrifice: Between Nietzsche and Christ”. The Actuality of Sacrifice: Past and Present. Brill. str. 454. ISBN 978-90-04-28423-4. 
  13. ^ Impett, Jonathan (2019). Routledge Handbook to Luigi Nono and Musical Thought. Routledge. ISBN 978-0-429-94085-9. 
  14. ^ „Andrei Tarkovski”. Cannes Film Festival. Pristupljeno 2014-10-07. 
  15. ^ Vaccaro, Pierre (maj 2008). „Jury Œcuménique - 34ème année” (PDF) (na jeziku: francuski). Jury Œcuménique. str. 4. Pristupljeno 2008-09-04. 
  16. ^ „Offret (1986)”. Swedish Film Institute. 14. 3. 2014. 
  17. ^ „Foreign Language Film in 1988”. awards.bafta.org. Pristupljeno 4. 6. 2014. 
  18. ^ Margaret Herrick Library, Academy of Motion Picture Arts and Sciences
  19. ^ „Offret (The Sacrifice) (1986)”. Rotten Tomatoes. Penske Business Media. Pristupljeno 22. 6. 2018. 
  20. ^ „Vatican Best Films List”. United States Conference of Catholic Bishops. Arhivirano iz originala 18. 04. 2007. g. Pristupljeno 2. 6. 2014. 
  21. ^ Lim, Dennis. „A Second Look: Andrei Tarkovsky's 'The Sacrifice'”. Los Angeles Times. Pristupljeno 8. 10. 2014. 
  22. ^ Greydanus, Steven. „The Sacrifice (1986)”. Decent Films. Pristupljeno 6. 10. 2014. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Жртвовање_(филм_из_1986)&oldid=27733228”