Žuč
Žuč je žuta ili zelenkasta tečnost, proizvod lučenja ćelija jetre kod većine kičmenjaka. Žuč posebnim sistemom žučnih kanala dospeva iz žučne kese u dvanaestopalačno crevo (duodenum) gde pomaže u procesu razlaganja masti (lipida). Pre spoja sa duodenumom žučovod se spaja sa sabirnim vodom iz gušterače. Žuč se izlučuje iz žučne kese na signal da su masnoće ušle u duodenum. Žučna kesa se sakupi i ubrizgava žuč u lumen duodenuma.[1][2]
Žuč se sastoji se od žučnih soli, elektrolita, bilirubina (razgradni produkt hemoglobina), holesterola, i drugih lipida. Takođe sadrži metabolite i razgradne produkte ksenobiotika (lekova i otrova). Žuč služi kao emulgator za masti i vitamine rastvorne u uljima u crevnom traktu i omogućava bolju apsorpciju masnih materija iz creva.
Fiziološke funkcije
urediŽuč deluje u određenoj meri kao surfaktant, pomažući emulzifikaciju masti iz hrane. Anjon žučne soli ima hidrofilni i hidrofobni deo te ima mogućnost okruživanja kapljica masti (triglicerida i fosfolipida) pri čemu se formiraju micele, kod kojih je hidrofobni deo okrenut prema unutra. Hidrofilni kraj je pozitivno naelektrisan zbog lecitina i drugih fosfolipida koji sačinjavaju žuč i ovaj naboj sprečava kapljice masti okružene žuči da se ponovo grupišu u veće čestice. Obično micele u duodenumu imaju prečnik od oko 14-33 μм.
Disperzija masti iz hrane u micele omogućava veću površinu za delovanje enzima pankreasne lipaze, koja razlaže trigliceride i može da dospe u masno jezgro kroz pukotine između žučnih soli. Triglicerid se razlaže u dve masne kiseline i monoglicerid, koji se apsorbuju u zidovima creva. Nakon prolaska kroz membranu, masne kiseline ponovo formiraju triglicerid i apsorbuju se u limfni sistem kroz limfne kapilare. Bez žučnih soli, većina lipida iz hrane bi nerazgrađena izašla iz organizma kao fekalije.
Kako žuč povećava apsorpciju masti, to predstavlja važan deo apsorpcije supstanci rastvorljivih u mastima, kao što su vitamini (D, E, K i A). Pored uloge u varenju, žuč služi kao put izlučivanja bilirubina, nusprodukta eritrocita koje recikliše jetra. Alkalni žuč ima funkciju neutralizacije viška kiseline, pre dolaska u ileum, zadnji deo tankog creva. Žučne soli takođe deluju kao baktericidi, uništavajući mnoge mikroorganizme prisutne u hrani.
Žučne kiseline
uredi
Izvori
uredi- ^ Susan Standring, ur. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 izd.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9.
- ^ Guyton, Arthur C. John E. Hall (1999). Medicinska fiziologija. Beograd: Savremena administracija. ISBN 638705999.
Literatura
uredi- Bowen, R. (23. 11. 2001). „Secretion of Bile and the Role of Bile Acids In Digestion”. Colorado State Hypertextbook article on Bile. Arhivirano iz originala 29. 05. 2007. g. Pristupljeno 17. 7. 2007.
- Krejčí, Z; Hanuš L., Podstatová H. & Reifová E (1983). „A contribution to the problems of the pathogenesis and microbial etiology of cholelithiasis”. Acta Universitatis Palackianae Olomucensis Facultatis Medicae. 104: 279—286. PMID 6222611.
- Maton, Anthea; Jean Hopkins, Charles William McLaughlin, Susan Johnson, Maryanna Quon Warner, David LaHart, Jill D. Wright (1993). Human Biology and Health. Englewood Cliffs, New Jersey, USA: Prentice Hall. ISBN 978-0-13-981176-0.
- Guyton, Arthur C. John E. Hall (1999). Medicinska fiziologija. Beograd: Savremena administracija. ISBN 638705999.
