Zamak Litomišl
Zamak Litomišl jedan je od najvećih renesansnih zamaka u Češkoj Republici. Nalazi se u centru grada Litomišla i godine 1999. postalo je zaštićeno kulturno nasledstvo od strane Uneska. Zamak Litomišl primer je građevine koja se prvo razvila u Italiji a zatim se prilagodila češkom ambijentu i stvorila novu vrstu arhitektonskog kulturnog blaga[1]. Zamak se dosta približio baroknom stilu u 18. veku.[2]
| Zamak Litomišl | |
|---|---|
_chateau_-_by_Pudelek.jpg) | |
| Svetska baština Uneska | |
| Zvanično ime | Státní zámek v Litomyšli |
| Mesto | Litomišl, Češka Republika |
| Koordinate | 49°52′25″N 16°18′52″E |
| Veb-sajt | www.zamek-litomysl.cz/en |
Istorija uredi
Grad Litomišl se razvio u 13. veku između Bohemije i Moravske, putu koji je bio pogodan za trgovinu, kao i česta trgovinska ruta. Godine 1568. započeto je građenje zamka, a samu izgradnju nadgledali su Jan Baptista Avostalis i njegov brat Oldžih.[1] Gotovo čitav zamak završen je do 1580. godine. Zamak je dugo služio kao prebivalište prestižnoj porodici Perlštejn od 1567. godine do smrti njenog poslednjeg člana, Frebonija, 1646. godine[3]. Poznati češki kompozitor Bedžih Smetana rođen je 1824. godine u zgradi pored samog zamka, pivari.
Krajem 18. veka zamak je redizajniran u baroknom stilu i kao takav je i danas sačuvan[1].
Opis uredi
Zamak sadrži tri sprata i sastoji se od četiri krila koja su postavljena asimetrično[1]. Najveće je zapadno krilo, dok je najmanje južno. Istočno krilo sadrži kapelu zamka, a zapadno sadrži pozorište zajedno s dekoracijom na bini, mašinerijom i potpuno netaknutim auditorijom.
Uz zamak nalaze se i još neka starija zdanja, uključujući i pivaru koja je konstruisana tako da bude dodatak zamku[3]. Nakon požara 1726. godine preuredio ju je barokni arhitekta František Maksimilijan Kanjka[1]. U okviru zamka nalaze se i park u engleskom stilu i barokni paviljon[1]
Galerija uredi
-
Zamak Litomišl -
Zamak Litomišl -
Zamak Litomišl -
Zamak Litomišl -
Zamak Litomišl
Reference uredi
- ^ a b v g d đ Houehounha, Dodé; Moukala, Edmond, ur. (2023). „Managing Transnational UNESCO World Heritage sites in Africa”. doi:10.1007/978-3-030-80910-2.
- ^ Pajer, Lenka (2020-02-13). „HAJNÁ, Milena. ŠATY CHODICÍ. Každodennost a symbolika ve šlechtickém šatníku raného novověku. České Budějovice: Národní památkový ústav. 2016, 255 s. ISBN 9788087890172.”. Historický časopis. 67 (4). ISSN 2585-9099. doi:10.31577/histcaso.2019.67.4.9.
- ^ a b „World Science Report 1998”. World Science Report. 1998-07-23. ISSN 2788-8061. doi:10.18356/9789210059084.