Википедија

Zapisi na oklopima kornjača

Zapisi na oklopima kornjača[1] ili proročanski zapisi na kostima životinja[2] (kin: 甲骨文; pin: jiǎgǔwén; dosl. 'kornjačino pisanje') odnose se na urezane (ili, retko, pisane kičicom[3]) drevne kineske karaktere nađene na proročanskim kostima. To su bile životinjske kosti ili oklopi kornjača korišćeni u vračanju u bronzanom dobu Kine. Velika većina se odnosi na piromantijsko proricanje kasnog perioda kraljevske kuće Šang dinastije u glavnom gradu Jin (sadašnji Anjang, provincija Henan). Datiranje proročanskog zapisa iz Anjanga na kostima varira od 14. do 11. veka p. n. e.[4][5] do 1200—1050. p. n. e.[6][7][8] Vrlo malo proročanskih zapisa na kostima su datirane na početku kasnije dinastije Džou. Proročanski zapisi u kasnijoj Šang dinastiji, zajedno sa nekoliko savremenih karaktera u različitim oblicima u bronzanom livenju, predstavljaju najraniji[9] značajan korpus pisanja kineskog jezika, što je bitno za proučavanje kineske etimologije. To je ujedno i najstariji predak kineskih porodica pisama.

Proročanski zapisi
TipLogografika
JeziciStarokineski jezik
Vremenski period
Bronzano doba kine
Porodica
proto-pisanje
  • proročanski zapisi
Dečiji sistem
Pečatno pismo
Činovničko pismo
Kaišu
Kanđi
Kana
Handža
Džujin
Uprošćeno kinesko
Ču nom
Kitansko pismo
Jurčensko pismo
Tangutno pismo
Ovaj članak sadrži MFA fonetske simbole. Bez odgovorajuće podrške, možda ćete videti upitnike, kutije ili druge simbole umesto unikod karaktera.

Oblik uredi

 
Šang dinastijski proročanski zapisi na vo lopatici, Linden muzej, Štutgart, Njemačka

Proročanski zapisi na kostima u kasnom Šang periodu izgledaju arhaično i po obliku piktografski, kao Šang bronzani zapisi. Najraniji proročanski zapisi na kostima se pojavljuju još više tako nego primeri od kraja tog perioda (dakle, nešto evolucije se pojavilo tokom tog, otprilike, dvovekovnog razdoblja)[10]. Upoređivanje proročanskih zapisa sa oba perioda, pisanja na bronzi Šang i početak zapadne Džou, proročanski zapis je uveliko pojednostavljen, a zaobljeni oblici su često pretvoreni u pravolinijske. Smatra se da su razlog tome poteškoće urezivanja tvrde, koštane površine, u poređenju sa lakoćom pisanja u mokroj glini kalupa iz koje se bronza točila. Detaljniji slikarski stil bronzanih crteža je više tipičan predstavnik Šang pisanja (kao što bi se inače događalo na bambusovim knjigama) nego oblik proročanskog zapisa. Baš se taj stil nastavio razvijati u pismo perioda Džou i onda u pečatno pismo Ćin države završnog Džou perioda.

Poznato je da su ljudi u periodu Šang takođe pisali sa četkicom i mastilom, budući da su se našli crteži pisani četkicom na malom broju grnčarije, ljuski, kostiju, žada i drugih kamenih predmeta[11], a i postoje dokazi da su oni takođe pisali na bambusovim (ili drvenim) knjigama baš kao i one koje su se našli krajem Džou do Han perioda, jer slova za četkicu za pisanje 聿 yù[12] i knjiga od bambusa (冊 cè, knjiga sa tankim uspravnim drvenim trakama i vodoravnom povezom knjige od konca) su prisutni u proročanskim zapisu[13][14]. Lakoća pisanja četkicom je veća nego što je pisanje pisaljkom u mokroj glini. Pretpostavlja se da su stil i struktura Šang karaktera na bambusu bile slične onima na bronzi, i da je većina[13][14] pisanja bilo sa četkicom na tim knjigama. Dodatna podrška za ovaj pojam uključuje preorjentacija nekih karaktera okrećući ih 90 stepeni kako bi bolje stali na dugačkoj, uskoj letvici. Ovaj stil mora da je bio razvijen na bambusu ili drvenim knjigama od malih letvica, a zatim preneseno na proročanskom zapisu. Pored toga, pisanje slova u uspravnim stubovima, od vrha do dna, velikim delom je preneseno iz knjige bambusa na proročanskom zapisu[15]. U nekim slučajevima vodoravne linije su crtane tako da se tekst podudara sa proročanskim pukotinama, ili stubovi teksta se okrenu 90 stepeni sredinom toka, ali to su izuzeci uobičajenog pisanjaQiu 2000, pp. 67</ref>[15], i zapisi nikad nisu čitani od dna prema vrhu[16]. Uspravni stubovi teksta u kineskom pisanju su tradicionalno poređani zdesna nalevo i ovaj obrazac se nalazi na bronzanim napisima iz Šang dinastije pa nadalje. Međutim, su često raspoređeni da stubovi počnu kod srednje ose kornjačkog oklopa ili kosti, i idu prema ivici, tako da su dve strane poređani po ogledalskom izgledu[15].

Struktura i funkcija uredi

 
Mnogi načini da se napiše 寅, treći Zemaljski deo, u proročanskom zapisu
 
Šang proročanski zapis: 目 mù 'oko'

Uprkos primitivnim i grafičkim izgledom proročanskog zapisa, u stvari je potpuno funkcionalno i prilično zrelo[17] pismo, tj. da može snimiti jezik u celini, a ne samo izolovane vrste značenja. Ovaj stepen zrelosti jasno podrazumeva raniji period razvoja za najmanje nekoliko stotina godina. Zapostavljenim poreklom kao piktografe i znakove, već u vremenu Šang dinastije, većina karaktera su već bili izraženi na uobičajeni način[18] na takvim pojednostavljenim oblicima da značenja mnogih litografa nisu odmah vidljive. Uporedite, na primer, karakteri označeni A i B nalevo i desno. Bez pažljivog istraživanja za uporedbu ovih kasnijih oblika, verovatno ne bi se znalo da ti karakteri pretpostavljaju 豕 shĭ 'svinja' i 犬 quǎn 'pas' odnosno. Kako Boltz (1994 & (2003). str. 31-33) već napominje, većina karaktera proročanskih zapisi nisu opisani dovoljno realistični za one koji ne znaju pismo da prepoznaju šta predstavljaju, iako su litografski u poreklu više nisu litografi u funkciji.

Za vreme proročanskog zapisa u kasnom doba Šang, karakteri su se već razvili u različite uglavnom ne-piktografske svrhe, uključujući sve glavne vrste kineskih znakova sada u upotrebi. Izamjeni fonetski karakteri, semantičko-fonetski spojevi i asocijativni spojevi su već bili uobičajeni. Jedna strukturna i funkcionalna analiza proročanskog zapisa je utvrdila da su 23% litografi, 2% jednostavni pokazni, 32% asocijativni spojevi, 11% fonetski zajam, 27% fonetsko-semantički spoj, a 6% neodređeni[19].

Uprkos statusu kao potpuno funkcionalni i prilično zreo pisani sistem, proročanski zapis nije zapravo 100% zreo — oblik vrlo malo znakova se menja zavisno od konteksta, i u nekim slučajevima red znakova se ne baš podudara sa jezikom. Do ranog zapadnog Džou perioda, ove osobine su nestale, ali u oba perioda, pismo nije bilo potpuno redovno ili standardizovano. Varijanta oblika slova su bili rasprostranjeni (pogledajte mnogo načina za pisanje 寅 yín[20], treći Zemaljski deo sa leve strane), i veličina i orijentacija slova su takođe neregularne. Slovo kad je okrenuto vodoravno obično se odnosi na istu reč, i dodatni delovi su ponekad prisutni bez menjanja značenja. Sve dok standardizacija nije sprovedena u Ćin dinastijskom pečatnom pismu nisu neredovnost otišli.

Slova proročanskog zapisa mogu imati delove koje se razlikuju u kasnijim slovima, na primer slovo za jesen 秋 sada se pojavljuje sa 禾 za jedan deo i vatrom 火 za drugi deo. Od proročanskog zapisa, može se videti da biće slično mravu su urezani umesto (ima, međutim još jedan retko korišćeno slovo za jesen koje uveliko liči obliku proročanskog zapisa, 龝).

Od hiljadu znakova pronađeno iz svih koštanih komada, većina je ostala neprotumačena. Jedan dobar primer je prikazan u parču ispod, naslovljen „proročanski zapis za proleće“. Gornji levi znak u ovoj slici nema poznat savremen kineski prepis. Jedna od bolje poznatih slova ipak je prikazano direktno ispod toga koje izgleda kao uspravni jednokratni trougao sa linijom koja reže kroz gornji deo. Ovo   je slovo proročanskog zapisa za 王 wáng „kralj“.

 
Slova proročanskog zapisa okrenuti 90 stepeni: Sa leve strane, 馬 mǎ ‘konj’, 虎 hǔ ‘tigar’, 豕 shĭ ‘svinja’, 犬 quǎn ‘pas’, 鼠 shǔ ‘pacov i miš’, 象 xiàng ‘slon’, 豸 zhì ‘zveri’, 龜 guī ‘kornjača’, 爿 qiáng ‘krevet’ (sada 床 chuáng), 為 wèi ‘voditi’ (sada ‘učiniti’), i 疾 jí ‘bolest’.

Istraživanje uredi

Među glavnim kineski naučnicima koji su doneli značajan doprinos proučavanju proročanskog zapisa, naročito u ranim danima, bili su:

  • Wáng Yìróng (王懿榮; 1845-1900), koji je 1899. prepoznao kao slova drevnog kineskog pisanja
  • Liú È (刘鶚; 1857-1909), koji je prikupio pet hiljada komada proročanskih zapisa, i štampao prvo izdanje knjige primera i brusnih kamena 1903. i ispravno identifikovao trideset i četiri slova
  • Sūn Yíràng (孫詒讓, 1848-1908), prvi ozbiljni istraživač proročanskih kostiju
  • Luó Zhènyù (羅振玉, 1866-1940), koji je prikupilo više od 30.000 proročanskih kosti i objavio nekoliko knjiga, identifikovao imena kraljeva Šang dinastije, i time pozitivno identifikovao proročanske kosti kao artefekata iz Šang kraljevstva
  • Wáng Gúowéi (王國維, 1877-1927), koji je pokazao da hronologija Šang kraljevstva odgovara rekordima Sima Ćian od istoričara
  • Dǒng Zuòbīn (董作賓, 1895-1963), koji je identifikovani vračare i uspostavio redosled za proročanske kosti, kao i brojne druge kriterijume datiranja
  • Gūo Mòruò (郭沫若, 1892-1978)[21]

Proročanske kosti Džou dinastije uredi

Broj proročanskih kosti sa zapisima savremen sa krajem Šang i početkom Džou je dosta mali u poređenju sa brojom čitavog korpusa Šang zapisima. Do 1977, samo nekoliko napisa na artefaktima od kornjačevine i kostiju. Zapisi vezani sa Džou periodom su iskopavani početkom 1950-ih, sa nađenim komadima koji imaju samo jedan ili dva slova. U avgustu 1977. velika hrpa od nekoliko hiljada komada je otkrivena u području blisko vezana za unutrašnjost stare Džou države. Od tih, samo dva ili tri stotina predmeta su napisana.

Ovo je primer Džou zapisa.[22][23]

Primeri uredi

  •  
    Proročanska kost (koja je nepotpuna) sa vračem koji pita Šang kralja hoće li biti zle kobi u narednih deset dana
  •  
    Kopija drevnog kineskog pisma na proročkoj kornjačevini
  •  
    Svinja
  •  
    Pas

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ „Poreklo kineske civilizacije—Nastanak pisma”. Kineski radio internacional. 24. 8. 2007. Pristupljeno 23. 10. 2009. 
  2. ^ Pušić, Radoslav Magazin o Kini: Kineski jezik i pismo Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. oktobar 2009) (Objavljeno u časopisu „Svet Reči“ br. 13-14, 2001)
  3. ^ Qiú 2000 pp. 60 navodi da su neki pisani kičicom mastilom ili cinoberom
  4. ^ Qiú Xīguī (裘錫圭 2000) Chinese Writing. стр. 29
  5. ^ Xu Yahui. стр. 4
  6. ^ Keightley 1978 p.xiii and. стр. 171-176; Boltz 1994 & (2003). стр. 31.
  7. ^ William G. Boltz, Early Chinese Writing, World Archaeology, Vol. 17, No. 3, Early Writing Systems. (Feb., 1986). стр. 420-436 (436)
  8. ^ David N. Keightley, Art, Ancestors, and the Origins of Writing in China, Representations, No. 56, Special Issue: The New Erudition. (Autumn, 1996). стр. 68-95 (68)
  9. ^ Boltz (1994 & 2003). стр. 31
  10. ^ Qiu 2000, str. 64.
  11. ^ Qiu 2000, str. 63.
  12. ^ 聿 yù prikazuje ruku koja drži četkicu za pisanje, koje je poreklo savremenog karaktera 筆 bĭ)
  13. ^ a b Qiu 2000, str. 63
  14. ^ a b Xu Yahui, pp. 12
  15. ^ a b v Keightley 1978, str. 50.
  16. ^ Keightley 1978, str. 53.
  17. ^ Boltz (1994 &) 2003, pp. 31; Qiu Xigui 2000, pp. 29
  18. ^ Boltz (1994 & 2003), pp. 55
  19. ^ Lĭ Xiàodìng (李孝定) 1968 pp. 95
  20. ^ Zhào Chéng (1988)
  21. ^ Xu Yahui, pp. 16-19
  22. ^ pp. 67, Liu Xiang et al. 商周古文字读本, Yuwen Pub. ISBN 978-7-80006-238-4
  23. ^ pp. 327 Gao Ming, 中国古文字学通论, Beijing University Press. ISBN 978-7-301-02285-6

Literatura uredi

 
Zapisi na oklopima kornjača na Vikimedijinoj ostavi.
  • Keightley, David N. (2000). The Ancestral Landscape: Time, Space, and Community in Late Shang China (ca. 1200–1045 B.C.). China Research Monograph 53, Institute of East Asian Studies, University of California – Berkeley. ISBN 978-1-55729-070-0. 


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Записи_на_оклопима_корњача&oldid=26884329”