Zastava Južnoafričke Republike

Zastava Južnoafričke republike je usvojena 27. aprila 1994. kada je ova zemlja dobila demokratsku vladu.

Zastava Južnoafričke Republike, razmera 2:3

Zastava ima dvije horizontalne pruge crvene (gore) i plave (dole) boje razdvojene zelenom bojom u obliku slova Y. Y gradi i istostranični trougao čije su stranice označene žutom bojom. Inače središnji dio zelene je oivičen bijelom bojom.

Iako boje nemaju simboličko značenje, ipak im se često pridaje sljedeća interpretacija:

Y je simbol unije, plava neba i okeana koji okružuju zemlju, zelena farme i prirodu, žuta prirodne resurse, primarno zlato, crna predstavlja crnce u Južnoafričokoj republici ali i pripadnost Africi, a bijela bijelce koji žive u ovoj zemlji, i mir. Osim toga crvena, žuta i zelena su pan-afričke boje. Crna, žuta i zelena su bile prisutne i na prijašnjim zastavama ove zemlje, a crvena, plava i bijela su boje na zastavama Holandije i Ujedinjenog Kraljevstva, pa se ova zastava može tumačiti kao spoj tradicija Južnoafričke Republike sa tim zemljama

Istorija

Zastava Južnoafričke Republike 1928–1994

Trenutni dizajn

Današnja južnoafrička zastava se prvi put zavijorila 27. aprila, 1994, na dan održavanja prvih demokratskih izbora u Južnoj Africi. Međutim, ova zastava je prvobitno izabrana samo kao privremeno rešenje, i to u zadnjem trenutku, tako da je jedva stigla da na vreme bude okačena na jarbole tokom izbora.

Izbor nove zastave je bio deo pregovaračkog procesa koji je otpočeo 1990, kada je Nelson Mandela pušten iz zatvora. Kada je opšti javni konkurs otvoren, 1993, Državna komisija za simbole je primila više od 7.000 predloga. Šest predloga je izabrano i prezentovano javnosti i Pregovaračkom savetu, ali nijedan od njih nije stekao izrazitu podršku. Više dizajnerskih studija je kontaktirano kako bi se našli novi predlozi, ali ponovo bez uspeha. Južnoafrički parlament je otišao na pauzu krajem 1993, bez odgovarajućeg kandidata za državno zastavu.

Februara 1994, Siril Ramafoza (Cyril Ramaphosa) i Relf Mejer (Roelf Meyer), glavni pregovarači Afričkog nacionalnog kongresa i tadašnje vlade Nacionalne partije, su dobili u zadatak da reše pitanje zastave. Konačni dizajn je usvojen 15. marta 1994, izveden iz dizajna koji je razvio Frederik G. Braunvel, koji je takođe dizajnirao zastavu Namibije. Izgled nove zastave je objavljen tek 20. aprila, 1994, samo sedam dana pre nego što je zastava trebalo da uđe u upotrebu, što je dovelo do velikog pritiska na krojačnice zastava. Kako je stajalo u južnoafričkom post-aparthejdskom ustavu, zastava je trebalo da uđe u upotrebu u privremenom probnom petogodišnjem periodu, nakon čega bi došlo do debate o eventualnoj promeni izgleda državne zastave. Međutim, zastava je bila toliko dobro prihvaćena, pa je bez mnogo rasprava postala stalna zastava Južnoafričke Republike.

Pravilno isticanje zastave

Poštovanje prema zastavi

Južnoafrički zakon kaže da zastava u svakom trenutku mora da bude tretirana sa „čašću i poštovanjem“. Propisi koji se tiču isticanja državne zastave, objavljeni neposredno pre nego što je zastava usvojena, 1994, su navodili pravila za isticanje zastave. Zvanična regulativa je nalagala da zastava nikad ne sme da dotiče tlo ili pod, da bude korišćena kao stolnjak, ili da se koristi za prekrivanje statua, tabli na ceremonijama otkrivanja ili otvaranja, na počecima ili završecima takmičenja (trka ili sličnih događaja), da bude šivena ili korišćena kao donji veš, otirač, ili na sličan obesmišljavajući način, ili da bude korišćena u komercijalne svrhe koje bi umanjile poštovanje prema zastavi.

Za proizvodnju ili reprodukovanje zastave u bilo kom svojstvu je potrebna dozvola predsednika Južnoafričke Republike.

Uprkos ovim pravilima, nova zastava je postala 'javno vlasništvo'. Prethodna zastava je bila toliko 'sveta', da je niko nije ni koristio. Sada se mogu videti ljudi koji ponosno stoje na sportskim takmičenjima, sa licima ofarbanim u boje zastave, što bi ranije bilo nečuveno.

Tradicionalna pravila u vezi sa korišćenjem zastave

Postoji veći broj tradicionalnih pravila koja se tiču korišćenja ili isticanja zastave. Zvanično priznate tradicije su da zastava treba da bude podignuta na početku radnog dana a spuštena pre ili za vreme zalaska sunca. Ne treba da ostane da se vijori tokom noći osim ako je na odgovarajući način osvetljena. U uobičajenoj upotrebi danas zastava može da bude istaknuta tokom svih 24 sata. Zastava treba da se podiže bro, a spušta na ceremonijalan način. Kad god je osoba u prolazu prilikom trajanja zvanične ceremonije podizanja ili spuštanja zastave, terba da se zaustavi i s poštovanjem isprati ceremoniju. Ako osoba nosi kapu, skida je sa glave a desnu ruku postavlja preko srca u znak pozdrava. Osobe u uniformama treba da salutiraju na način koji je propisan za njihovu službu. Zastava se nikada ne prikazuje, kači ili podiže naopačke. Podizanje zastave naopačke je tradicionalni poziv u pomoć u slučaju nesreće. Kada se postavlja horizontalno, crni trougao treba da bude s leve strane a crvena traka treba da bude na vrhu.

Tradicija takođe nalaže da kada se zastava postavlja vertikalno, ne treba da bude prosto rotirana za 90 stepeni, već i obrnuta. U slučaju južnoafričke zastave, crni trougao mora da bude na vrhu a crvena traka s leve strane. Zastava se čita poput stranice u knjizi: s vrha ka dnu i sleva nadesno, i nakon rotacije bi rezultat trebalo da bude isti. Uvredljivo je podizati prljavu ili iscepanu zastavu. Takođe je uvredljivo ispisivati slogane ili crtati bilo kakve simbole po zastavi.

Isticanje zastave u zatvorenim prostorijama

Kad god se zastava ističe u zatvorenim prostorima, na javnim skupovima ili okupljanjima bilo koje vrste, ona po propisima uvek treba da bude na desnoj (posmatraču levoj) strani, jer je ovo pozicija autoriteta. Tako, kada se zastava ističe pored govornika u hali, ili na sličnoj lokaciji, ona mora da bude postavljena sa desne strane govornika, a kad se ističe na drugim mestima u hali, onda treba da bude desno od publike.

Zastava treba da se ističe potpuno rašireno, sa crvenom trakom na vrhu. Ako se kači vertikalno, na zidu iza podijuma, crvena traka treba da bude sa leve strane posmatrača, sa jarbolskim konopcem na vrhu.

Na pola koplja

Zastava se vijori na pola koplja kao znak žalosti, samo po naredbi predsednika, koji takođe određuje vreme završetka perioda žalosti. Kada se zastava podiže na pola koplja, prvo mora da se podigne na vrh koplja, a zatim da se polako spusti na pola koplja. Pre spuštanja zastave u sumrak, ili drugim povodom, ona se prvo podiže na vrh koplja, a zatim skida. Samo južnoafrička zastava se vijori na pola koplja; sve ostale zastave ostaju na normalnoj visini.

Uništavanje

Kada više nije u stanju da bude korišćena, zastavu treba uništiti na dostojanstven način, najbolje je spaljivanjem.

Vidi još

• Grb Južnoafričke Republike

Spoljašnje veze

• Zastave sveta