Zatvarač u vidu poklopca

Zatvarač u vidu poklopca (engl. Trapdoor mechanism), vrsta zatvarača, deo vatrenog oružja kojim se zatvara cev sa zadnje strane, radi opaljenja metka i sprečavanja izlaska barutnih gasova za vreme prolaska zrna kroz cev. Zatvarač takođe služi za izvlačenje i izbacivanje prazne čahure, i ubacivanje novog metka kroz otvor na zadnjem kraju cevi, koji se naziva barutna komora (engl. breech/chamber). Nosač zatvarača nalazi se neposredno iza cevi (barutne komore) i naziva se sanduk puške.

Prerađena kapislara Springfild model 1888, sa otvorenim zatvaračem u obliku poklopca.

Ovaj tip zatvarača koristio se kod sporometnih pušaka ostraguša, koje su posle 1865. konstruisane preradom starijih pušaka sprednjača kao privremena mera u vojskama Evrope i SAD, dok ih nisu zamenile namenski konstruisane ostraguše sa čepnim ili masivnim zatvaračem.

Karakteristike

Prvu modernu pušku ostragušu sa obrtnočepnim zatvaračem konstruisao je nemački puškar Nikolas Drajze 1838. godine, i ona je ušla u masovnu upotrebu u pruskoj vojsci 1841. godine (Drajze model 1841). Za razliku od njega, Amerikanac Kristijan Šarp (engl. Christian Sharp) je 1848. konstruisao zatvarač u obliku masivnog bloka, koji je pri otvaranju i zatvaranju klizio upravno (odozdo) na osu cevi.

Posle pojave metalne čahure i sjedinjenog metka (1860), razvoj zatvarača krenuo je brže. Razlikuju se tri vrste: u vidu poklopca, masivni i u obliku čepa. Zatvarač u vidu poklopca (šarnira) okreće se oko osovine koja je paralelna osi cevi, a nalazi se sa njene leve (ruska puška Krnka) ili desne strane (britanska puška Snajder), ili je upravna na osu cevi, pa se zatvarač pri otvaranju i zatvaranju podiže unapred (austrougarska puška Vencl i američka Springfild). Udarna igla i opruga su u telu zatvarača, a opaljivanje je spoljašnjim orozom (kao kod pušaka kapislara). Zbog teškoća oko izvlačenja i izbacivanja prazne čaure, ti zatvarači nisu našli širu primenu, ali su poslužili za preradu starih sprednjača u ostraguše (posle austrijsko-pruskog rata 1866), pošto je starim sprednjačama dodavana barutna komora za punjenje na zadnjem kraju cevi, koja je zatvarana zatvaračem u obliku poklopca, koji se podizao na šarkama nagore ili u stranu. Tako je najveći deo postojećih sprednjača relativno brzo i jeftino konvertovan u ostraguše, pošto su stare kapislare zadržale svoje cevi, kundake i mehanizam za opaljivanje, s tom razlikom da oroz više nije aktivirao kapislu, već oprugu udarne igle u zatvaraču.