Zaštita od strujnog udara
Zaštita od strujnog udara je skup mera i postupaka kojima se korisnici električne energije štite od oštećenih izolacija ili pogrešnih strujnih priključaka, koji mogu dovesti fazni napon na metalne delove uređaja, i preko njih preneti električnu energiju na čovekovo telo. Doticanje takvih predmeta pod gradskim naponom, može biti opasno po život.
Primenom uzemljenja električna instalacija se osigurava preko osiguračima, koji momentalno prekidaju strujni krug u slučaju nedopuštene jačine struje, koja je obavezan pratilac „kratkog spoja”, odnosno direktnog kontakta između faznog i nul-vodiča ili faznog i zaštitnog vodiča. Time se uklanja opasnost od strujnog udara zbog doticanja metalnih delova uređaja.
Opšte informacije o struji uredi
Strujni udar i povrede strujom mogu da izazovu tri vrste električne energije.
Ona je najopasnija i može biti različite voltaže odnosno napetosti i broja ciklusa u sekundi (herca). Niskovoltažna naizmenična struja ima napon od 110-220 volti, srednjevoltažna od 220-1.000 volti, a visokovoltažna preko 1.000 volti.[1][2]
Ova vrsta struje znatno ređe uzrokuje strujni udar i ima tri puta manje štetno dejstvo na organizam od naizmenične struje mada je njeno štetno dejstvo pojačano na srednjim naponima između 500 i 1.000 volti.
Udar groma je impuls jednosmerne struje, ogromnog napona i jačine. To je kratkotrajno pražnjenje statičkog elektriciteta koje se odigrava između dva oblaka ili između oblaka i zemlje. U toku tog pražnjenja oslobađa se elektricitet od 1.200 do 200.000 A u 1/100 do 1/1000 sekundi.[3]
Tehnički normativi uredi
Tehničkim propisima o projektovanju i izradi električnih instalacija, propisano je, da svi uređaji koji koriste gradsku mrežu moraju biti uzemljeni. Time se uklanja opasnost od strujnog udara zbog doticanja metalnih delova uređaja. Za uzemljenje se prema pravilu koristi poseban električni provodnik u električnim instalacijama, koji je uvek obojen žuto-zelenom bojom, a zove se zaštitni vodič. Na zidnim utičnicama sa priključkom na zaštitni vodič, kontakti za uzemljenje (tzv. zaštitni kontakti) nalaze se po strani sa obe strane utičnice. Takva utičnica zove se šuko utičnica, a uz nju se koristi odgovarajuči šuko utikač.
Uređaji koji imaju dostupne metalne delove, moraju se na gradsku mrežu priključivati putem šuko utičnica i šuko utikača. Kablovi između njih moraju imati tri voda, od kojih onaj sa žuto-zelenom izolacijom mora biti priključena na metalne delove uređaja s jedne, a na zaštitne kontakte šuko utikača s druge strane. Jedino uređaji koji nemaju ni jedan vidljivi metalan deo (tj. koji se štite potpunom izolacijom), smeju biti priključeni na običnu utičnicu i utičnicu bez zaštitnih kontakata.
Opasnost od strujnog udara je posebno velika u vlažnim prostorijama, jer vlaga veoma povećava provodljivost, odnosno, smanjuje električni otpor. Kontakt sa monofaznom strujom ili predmetom pod naponom, biti smrtonosam ako smo u vodi (npr. u kadi) i veoma oposan, i ako dotaknemo neki uzemljen ili vodovodnu instalaciju koja najčešće predstavlja metalni spoj sa zemljom. Zato je u takvim prilikama jako opasno koristiti električne aparate.
Na kraju krajeva, zabranjeno je koristiti vodovod umesto uzemljenja, jer spojevi cevi mogu imati veliki otpor, pa takvo kvazi "uzemljenje" takođe može biti po život opasno.
Prilikom prolaska struje kroz svaki otpornik ili vodič na tom otporniku nastaje pad napona jednak proizvodu struje i otpora između krajeva otpornika ili žice.
Kod instalacija umesto posebnog zaštitnog provodnika ponekad se primenjuje tzv. nulovanje, tj. veza sa nul-provodnicima i zaštitnim kontaktima šuko-utičnica.
Postupak u slučaju strujnog udara uredi
Električni udar kroz telo, izaziva nekontrolisanu kompresiju ili snažno pružanje mišića mase, tako da se može desiti da osoba pod jakim strujnim udarom:
- zgrči šaku kojom drži provodnik i ne može da ga pusti
- zbog grčenja mišića grudnog koša može ispuštati neartikulirane zvukove
- zbog nagle aktivacije mišića može odskočiti ili pasti ili pasti sa visine
- pri smeru struje preko prstiju može prestati rad srca
- pri dodiru visokog napona dobija strašne opekotine a retko i preživi
Mere zaštite uredi
Vidi još uredi
Izvori uredi
- ^ N. N. Bhargava and D. C. Kulshreshtha (1983). Basic Electronics & Linear Circuits. Tata McGraw-Hill Education. str. 90. ISBN 978-0-07-451965-3.
- ^ National Electric Light Association (1915). Electrical meterman's handbook. Trow Press. str. 81.
- ^ Antić R. Uvod u elektrokardiografsku dijagnostiku, Institut za stručno usavršavanje i specijalizaciju zdravstvenih radnika Beograd, Beograd, (1976). str. 153
Literatura uredi
- Ćosić P. V. Urgentna stanja u internoj medicini, Naučna knjiga Beograd, (1987). str. 227-229
- Grupa autora Uputstvo-podsetnik. Urgentna stanja u internoj medicini, Katedra za urgentnu medicinu VMA Beograd, 2000.
