Википедија

Zemunski klan

организована криминална група

Zemunski klan (2000—2003) bila je organizovana kriminalna grupa koja je osnovana u Zemunu. Klan se bavio svim kriminalnim radnjama: iznudama (reket), prodajom narkotika, krađom automobila, otmicama i ubistvima.

Zemunski klan
Poternica za Zemunskim klanom iz 2003.
Osnovana1997.
OsnivačDušan Spasojević
Lokacija osnivanjaBeograd, Zemun, Šilerova
Aktivne godine2000—2003.
Lider(i)Dušan Spasojević
Luka Bojović (nakon 2003. godine)
Kriminalne aktivnostiKrađa automobila
Trgovina narkoticima
Otmice
Atentati
Reketiranje
SavezniciSurčinski klan

Početak osnivanja klana i uspon uredi

Takozvani "Zemunski klan" nastao je u beogradskoj opštini Zemun, gde je u to vreme veliki kriminalni kredibilitet imao Surčinski klan i njegov glavni član Ljubiša Buha zvani "Čume". Klan je u početku imao dva člana to su bili Dušan Spasojević zvani "Šiptar" i Mile Luković zvani "Kum". Klan se u početku bavio sitnim kriminalom krađom automobila i prodajom narkotika. Moć klana je iz dana u dan rasla, povezanost policije i kriminalne grupe je funkcionisala jako uspešno. Poznanstvo sa Miloradom Ulemekom Legijom je Zemunskom klanu dalo još veći autoritet i moć. Glavni član Zemunskog klana je novac delio članovima u zavisnosti od toga koliko je ko doprineo uspešnosti operacije.

Dušan Spasojević je za klan imao posebnu reč, "firma", koja je ujedno bila šifra za razgovor preko telefona, koji su bili praćeni od strane BIA. Carstvo Zemunskog klana je ujedno značilo i sklanjanje drugih klanova sa ulica. Šifra koju je koristio Dušan Spasojević prilikom pripreme likvidacija bila je: "Ide za Kanadu".

Šilerova uredi

Šilerova ulica u Zemunu je bila glavno sedište zemunskog klana. Gradnja vile je trajala 3 godine. U Šilerovu ulicu dolazili su političari, ministri, njihovi savetnici, vođe opozicionih stranaka u to vreme, pevačice, glumice. Mnogi su tu dolazili zbog provoda, a većina tražeći neku vrstu pomoći ili saradnje. Građenje vile u Šilerovoj ulici je označavalo ulazak velike količine novca u građenje bazena i raskošnih salona. Preduzetnik koji je preuzeo posao gradnje uvideo je da je u pitanju veliki novac i da bi bilo dobro da se uključi i završi izgradnju. Preduzetniku je, u početku, novac isplaćivan uredno, sve do onog trenutka kada je počeo sa probijanjem rokova za izgradnju pravdajući to time da mu je potrebno više novaca kako bi završio radove.

Rečenica koja je upotrebljena u zločinačkom žargonu je bila: "Ti si rekao da ćeš da završiš i ima da završiš". Preduzetnik je morao da uloži sopstveni novac i njime plaća radove umesto investitora. Droga se prodavala u vili gde su kasnije članovi klana donosili sav novac.

Inače, rušenje zdanja u Šilerovoj zbog nezakonite gradnje počelo je 13. marta u 14 časova i trajalo je do 27. marta 2003. Sada je ostao plac, čija se vrednost procenjuje na oko 1.200.000 evra.

U javnosti su kružile priče o famoznim snimcima iz Šilerove, ali nikada ni jedan od tih snimaka nije objavljen iako je deo tih snimaka sačuvan.

Otmice uredi

Zemunski klan je uvideo da najviše novca donose otmice. Njihove glavne mete su bili ljudi sa velikim kapitalom i ugledom. Najveća otmica koja im je donela najviše novca bila je otmica Miroslava Miškovića u kojoj su uzeli oko 10 miliona maraka. Otmice su rađene sa velikom opreznošću. Novac je morao biti u sportskoj torbi i bačen negde na auto-putu, gde bi određeni član pratio vozilo koje je prevozilo novac. Poziv sa telefona bi označavao još novca ili promena lokacije gde novac treba da se ostavi. Saradnik Miroslava Miškovića je u to vreme bio Milan Spasojević koji je bio veoma uplašen da je preko telefona kojim su mu javljali gde da vozi bili veoma bezobzirni. Milan Spasojević je vozio čak do Hrvatske granice gde bi mu rekli da se vraća nazad za Beograd i kada bi stigao do Beograda, zvali bi opet i rekli da je javio policiji i da će ubiti Miroslava Miškovića ako nešto pokuša. Odlazak do Beograda i ponovo vraćanje na auto-put je bilo psihički iscrpljujuće za Milana. U knjizi Mileta Novakovića "Otmice Zemunskog klana" su detaljno opisane otmice.

Dokumentovane otmice klana
Žrtva Starost Datum otmice Mesto otmice Trajanje otmice Plaćeni iznos Napomena
Novak Stevanić[1] 17 22.8.1997. centar Beograda 1 dan 60.000 DEM i 4,5 kg nakita Pretučen; nakon još nekoliko meseci pretnji, izvršio samoubistvo
Srđan Jovčić[2] ? jun 2000. Batajnica 3 dana 90.000 DEM Pretučen, mučen strujnim šokovima i upucan
Predrag Ranković Peconi[3] 38 jesen 2000. ? ? 500.000 DEM
Vuk Bajrušević[4] 27 7.11.2000. Banovo Brdo, Beograd 20 dana 1,5 miliona DEM Pretučen
Stefan Živojinović[5] 8 23.11.2000. Bežanijska kosa, Beograd 8 dana 2,5 miliona DEM Sin bivšeg tenisera Slobodana i Lepe Brene; iako je ova otmica veoma ličila na druge, ostalo je nejasno da li ju je počinio klan
Dragoslav Vuković[6] ? 9.1.2001. Novi Sad 1 dan 2 miliona DEM Nakon ove otmice, pripadnici klana su počeli da koriste tzv. „specijale” – mobilne telefone za isključivo međusobnu komunikaciju tokom vršenja jednog zločina[7]
Milenko Aleksić[8] ? 15.1.2001. Subotica 1 dan - Direktor „Interšpeda”; surovo pretučen pa oslobođen uz obećanje da će isplatiti 150.000 DEM
Svetozar Obradović[9] 27 30.1.2001. auto-put, kod Zemun Polja 1 dan - Oslobođen uz obećanje da će isplatiti 500.000 DEM
Miloš Jeftić[10] ? mart 2001. Zemun nekoliko sati automobil „BMV” Pretučen
Marko Mišković[11] 19 29.3.2001. auto-put, od aerodroma do N. Beograda - - Sin Miroslava Miškovića; neuspela otmica
Saša Pešić[12] ? 30.3.2001. Zemun nekoliko sati 11.000 DEM Iznuđeni iznos za građevinske radove koje je Pešić hteo da naplati
Miroslav Mišković[13] 55 9.4.2001. Novi Beograd, blok 33 1 dan 7 miliona DEM Vlasnik „Delta holdinga”
Milija Babović[14] 39 24.3.2002. Južni bulevar, Beograd 40 dana 10,5 miliona € Vlasnik „Verano motorsa”; nakon pokušaja bekstva, surovo mučen
Suad Musić[15] ? dec. 2002. Trg Slavija, Beograd 15 dana 400.000 € Brutalno mučen
Ukupno novca oko 17,9 miliona €

Neuspešan odlazak za Kolumbiju uredi

U Parizu, gde su se članovi opuštali i kockali, bio je spreman polazak za Kolumbiju. Želeli su da kupe kokain od Kolumbijaca kako bi ga prodavali u Evropi i zaradili ogroman novac. Karte su bile rezervisane i krenuli su na avion. Međutim, srpska policija je dobila dojavu da su Zemunci na aerodromu u Francuskoj gde ih je francuska policija uhapsila zbog falsifikovanih pasoša.

Ubistvo premijera i pad Zemunskog klana uredi

Pripadnici Zemunskog klana su dana 12. marta 2003. godine izvršili ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića. Dan kasnije, 13. marta je u novinama i medijima osvanula poternica gde su bili svi članovi Zemunskog klana. Pokrenuta je operacija Sablja koja je uspešno sprovedena od strane policije i žandarmerije. Potraga i potera za vođama Zemunskog klana je trajala 14 dana, kada je dobijena dojava da se glavni članovi nalaze u seoskoj kući u Meljaku. Vođe klana Dušan Spasojević i Mile Luković su ubijeni jer su prvi pripucali na pripadnike Specijalne antiterorističke jedinice.

Suđenja uredi

Pored procesa za ubistvo premijera Zorana Đinđića, pripadnicima Zemunskog klana se u drugom posebnom procesu sudilo za 17 ubistava, 3 otmice i dva teroristička napada.[16]

Ubistva za koja im se sudilo:

Red. br. Datum Mesto Ubijeni
1. 20. mart 2000. Beograd Branislav Lainović
2—3. 27. april 2000. Beograd Zoran Uskoković i Miloš Stevanović
4. 5. jul 2000. Beograd Todor Gardašević
5. 20. novembar 2000. Beograd Srđan Ljujić
6. 7. decembar 2000. Novi Sad Velibor Iličić
7. 27. decembar 2000. Beograd Željko Bodiš
8. 3. avgust 2002. Beograd Ivica Nikolić
9. 21. avgust 2002. Beograd Goran Trajković
10—11. 27. septembar 2002. Beograd Sredoja Šljukić i Zoran Šljukić
12—13. 5. oktobar 2002. Beograd Jovan Guzijan i Rade Cvetić
14. 7. novembar 2002. Beograd Ivica Jovanović
15. 25. novembar 2002. Beograd Aleksandar Ristić
16—17. 26. novembar 2002. Beograd Željko Škrba i Nenad Batoćanin

Otmice za koje im se sudilo:

Red. br. Datum Mesto Oteti
1. 6. novembar 2000. Beograd Vuk Bajrušević
2. 24. mart 2002. Beograd Milija Babović
3. 12. jun 2002. Beograd Slobodan Radosavljević
4. januar 2003. Beograd Suvad Musić

Teroristički napadi za koje im se sudilo:

Red. br. Datum Mesto Napadnuti
1. 28. februar 2002. Beograd prostorije DSS-a
2. 21. decembar 2002. Beograd preduzeće Difens Roud

U trećem procesu pripadnicima Zemunskog klana se sudilo za tri otmice — Dragoslava Vukovića, Milenka Aleksića i Miroslava Miškovića i jednu iznudu od Saše Pešića.[17]

Otmice i iznuda za koje im se sudilo:

Red. br. Datum Mesto Oteti
1. 9. januar 2001. Novi Sad Dragoslav Vuković
2. 15. januar 2001. Subotica Milenko Aleksić
3. 30. mart 2001. Beograd Saša Pešić
4. 9. april 2001. Beograd Miroslav Mišković

Presude uredi

Pripadnicima Zemunskog klana izrečene su tri grupne presude, jedna za ubistvo premijera Zorana Đinđića, druga za 17 ubistva, 3 otmice i dva teroristička napada i treća za 3 otmice i jednu iznudu.[18][19][20]

Kazne za ubistvo premijera Đinđića Kazne za 17 ubistava i otmice Kazne za otmice i iznudu
Milorad Ulemek — 40 godina Milorad Ulemek — 40 godina
Zvezdan Jovanović — 40 godina
Aleksandar Simović — 35 godina Aleksandar Simović — 35 godina Aleksandar Simović — 8 godina
Vladimir Milisavljević — 35 godina Vladimir Milisavljević — 40 godina Vladimir Milisavljević — 7 godina
Ninoslav Konstantinović — 35 godina
Miloš Simović — 30 godina Miloš Simović — 40 godina Miloš Simović — 8 godina
Milan Jurišić (Jure) — 30 godina Milan Jurišić (Jure) — 15 godina Milan Jurišić (Jure) — 2 godine
Sretko Kalinić — 30 godina Sretko Kalinić — 40 godina
Branislav Bezarević — 30 godina
Dušan Krsmanović — 20 godina Dušan Krsmanović — 15 godina Dušan Krsmanović — 1.5 godina
Željko Tojaga — 15 godina
Saša Pejaković — 8 godina
Nikola Bajić — 35 godina Nikola Bajić — 1.5 godina
Đorđe Slavković — 35 godina
Milan Glišović — 32 godine
Milan Jurišić (Juriško) — 30 godina
Darko Milićević — 13 godina
Milomir Kaličanin — 10 godina
Selman Hamidović — 10 godina
Dalibor Nišavić — 9 godina
Slobodan Pažin — 6 godina
Saša Petrović — 5 godina
Darko Milić — 5 godina
Dragan Miladinović — 5 godina
Milan Drča — 5 godina
Milan Jovanović — 5 godina
Srećko Trajković — 4.5 godine
Bojan Dolić — 4.5 godine
Slobodan Kovčić — 4 godine
Toni Gavrić — 3 godine
Predrag Maletić — oslobođen
Nenad Opačić — 3 godine

Serijal Zemunski klan uredi

Emisija dosije koju vodi Mašan Lekić je napravila serijal gde je prikazan uspon i pad Zemunskog klana. Ideš za Kanadu je napravljena pesma od strane rep grupe THCF koja ima milionske preglede na Jutjubu.

Kontroverze uredi

U januaru 2017. godine političar Velimir Ilić je pokazao novinarima fotografije na kojima se nalaze ministar zdravlja Zlatibor Lončar i Dušan Spasojević, što je izazvalo veliku pažnju medija. KRIK je postavio pitanje ministru, a ministar nije dao odgovor zašto je kupio stan od supruge Sretka Kalinića 2002. godine.

Članovi uredi

Glavni ljudi uredi

Ostali poznati članovi uredi

Reference uredi

  1. ^ Politika - Ristić negira učešće u otmici Stevanića, 4.4.18.
  2. ^ Novaković 2013, str. 214.
  3. ^ Politika - „Zaboravljene” otmice Peconija i Breninog sina, 3.2.2008.
  4. ^ Novaković 2013, str. 27–52.
  5. ^ Novaković 2013, str. 53–64.
  6. ^ Novaković 2013, str. 65–74.
  7. ^ Novaković 2013, str. 195.
  8. ^ Novaković 2013, str. 75–85.
  9. ^ Novaković 2013, str. 87–92.
  10. ^ Novaković 2013, str. 213.
  11. ^ Novaković 2013, str. 119–121.
  12. ^ Novaković 2013, str. 211–212.
  13. ^ Novaković 2013, str. 119–157.
  14. ^ Novaković 2013, str. 261–276.
  15. ^ Novaković 2013, str. 279–293.
  16. ^ Konačna presuda ’’zemunskom klanu’’
  17. ^ Potvrđena presuda za otmicu Miškovića
  18. ^ Konačna presuda za ubistvo Zorana Đinđića
  19. ^ Konačna presuda ’’zemunskom klanu’’
  20. ^ Potvrđena presuda "Zemuncima" za otmicu Miškovića

Bibliografija uredi

Vidi još uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Земунски_клан&oldid=27100680”