Zlatibor (poreklo imena)
Najčešće pominjana pretpostavka o imenu Zlatibor je da ono dolazi od imena bor (Pinus). Međutim, i kod ove hipoteze treba razlikovati dve varijante. Po jednoj ime dolazi od poznatog zlatnog bora kao posebnog varijeteta bora. Po drugoj, ime dolazi od običnog bora koji je velike vrednosti kao građevinski materijal, u smislu da je bor zlata vredan. Pri tome se naročito potencira beli bor koji ima posebnu zlatastožutu boju kore.
Složenica Zlatibor ima u svom sastavu dve osnove: zlato i bor. Prvi deo složenice (zlato) je jasan, drugi deo (bor) nas najverovatnije upućuje na drvo bor. Prema tome, složenica bi mogla značiti zlatni bor i da je planina po tome dobila ime. Pritom se misli na zlatiborski zlatni bor kao poseban varijetet bora. Osnovna karakteristika borova sa ovim imenom je da, za razliku od drugih borova, imaju jedan deo žutih i žutozelenih iglica. Poznato je da je do sada identifikovano tri zlatna bora. U vezi sa navedenom hipotezom o poreklu imena Zlatibor od zlatnog bora kao posebnog varijeteta bora, mogu postaviti dva pitanja. Prvo se odnosi na to čije se ime pre pojavilo - ime planine ili ime zlatnog bora (i sam bor sa takvim karakteristikama). Ako se Zlatibor tako zvao i pre pojave zlatnog bora, onda ne postoji mogućnost da je Zlatibor dobio ime po tom boru. Ako je situacija obrnuta, onda takva mogućnost postoji. Siguran odgovor na ovo pitanje se ne zna. Drugo je pitanje da li jedna takva pojava kao što je boja četine (iglica bora), i to na jednom stablu, može biti razlog za ime ne samo jednom užem lokalitetu (što nije isključeno) nego i jednoj planini i široj oblasti. Malo je verovatno da je to tako. Možemo zaključiti da nam verovatni odgovori na postavljena pitanja ne daju dovoljno osnova za prihvatanje ponuđene hipoteze.
Time što je skoro isključena mogućnost vezivanja imena Zlatibor za zlatni bor kao poseban varijetet, nije isključena još jedna mogućnost vezivanja imena Zlatibora za bor. Naime, Zlatibor je u prošlosti (delimično i sada) bio veoma bogat borovim šumama. Šume crnog i belog bora bile su veliko bogatstvo ovog kraja. Koristili su ih kao građevinski materijal za kuće i druge objekte: zgrade, ambare, košare, torove, ograde oko kuća i imanja i sl. Od borova se proizvodio veoma dragoceni katran koji se izvozio u mnoge krajeve a stizao je čak i u Dubrovnik. Najzad, tu je borov luč koji je u prošlosti služio za osvetljavanje prostorija u kojima su ljudi živeli a koji su Zlatiborci prodavali po celoj Srbiji. Znači, od bora se moglo živeti. Bio je zlata vredan, zaista zlatan bor. To je mogao biti razlog za ime ove planine. Ali nije ovde samo u pitanju velika ekonomska vrednost bora, upotrebna i tržišna. Beli bor ima crvenkastožutu ili žutu, zlatastu boju kore, žuto stablo. Dakle i izgled bora mogao je biti razlog za ime. Naročito ako imamo na umu beli bor (Pinus silvestris). Da zaključimo: bor, zlata vredan i zlataste boje stabla, može biti jedno od mogućih i verovatnih objašnjenja za ime ove planine.
Ne može se prihvatiti pretpostavka da ime potiče od zlatiborskog belog zlatnog bora (Pinus silvestris var. Zlatiborica), pošto je naziv planine Zlatibor bio u upotrebi pre pojave bora sa tim svojstvima. Takođe je neosnovana i hipoteza da ime potiče od zlatiborskih livada i pašnjaka koji se u drugoj polovini leta i ujesen žute, zlate pošto ta pretpostavka ne objašnjava odakle u nazivu ime bor.
Ne zna se mnogo o starosti ovoga oronima. Zvanične potvrde o imenu Zlatibor imamo tek od početka 19. veka. Prve pisane tragove o nazivu Zlatibor imamo u izveštajima koje su u toku Prvog srpskog ustanka odavde slali ustanici. Takođe je izvesno da ga pisci tih izveštaja nisu izmislili već je on neko vreme i pre toga bio u opticaju, ali ne zna se koliko dugo. Slobodna je pretpostavka da je to od druge polovine 18. veka.
U srednjovekovnoj srpskoj državi postojala je Župa Rujno koja je obuhvatala i današnju oblast Zlatibora. U turskim popisnim knjigama iz 15. i 16. veka imamo zabeležen naziv Rujni batra, što znači rujna planina, brdo. Posle srpskih ustanaka postojala je knežina (potom kapetanija, pa srez) Rujno. Taj je naziv za teritorijalno-administrativnu jedinicu bio u upotrebi sve do polovine 19. veka kada se promenio u Srez zlatiborski.
Spoljašnje veze uredi
- "Ilustrovani list"; 1923, br. 49; str. 12 - fotografija "čuvenog zlatnog bora u opštini Sjenište kod Čajetine, okrug užički".