Змијар

Zmijar (lat. Circaetus gallicus) ptica je selica iz reda orlova i jastrebova. Ime roda Circaetus se sastoji iz dve starogrčke reči, kirkos koja označava dnevnu pticu grabljivicu srednje veličine i aetos što znači orao. Druga reč latinskog naziva, gallicus odgovara oblasti Galija i znači „galski”, „onaj iz Galije”.

Zmijar
Status ugroženosti
Najmanje ugrožen  (IUCN 3.1)
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Animalia
Tip:	Chordata
Klasa:	Aves
Red:	Accipitrifomes
Porodica:	Accipitridae
Rod:	Circaetus
Vrsta:	C. gallicus
Binomno ime
Circaetus gallicus (Gmelin, 1788)

Opis

Zmijar u letu

Dužina tela od vrha repa do vrha kljuna je od 62 do 70 centimetara, a raspon krila je između 166 i 184 centimetara. Masa ptice je od 1200 do 2300 grama. Kao i kod svih ptica grabljivica, ženke zmijara su krupnije od mužjaka. Ovo je veliki svetli orao, sa dugim, relativno širokim krilima. Rep je uzak u bazi i kada je skupljen, ravno je odsečen. Dok jedri ima karakterističnu siluetu: vrat je kratak, glava masivna, a karpalni deo je usmeren ka napred. Posmatran odozdo, prilično je svetao što ga odvaja od ostalih vrsta. Glava i gornji deo grudi su tamnosmeđi, dok su krila, stomak i rep srebrnobeli sa uzdužnim retkim prugama i tačkama. Prelaz smeđe boje sa grudi u belu boju na stomaku je oštar i jasan. Od orla ribara i svetlih formi običnog mišara se razlikuje po nedostatku tamnih fleka na karpalima i po šarama na repu. Naime, rep zmijara ima 3-4 tamne, retko raspoređene pruge, dok je rep prethodno pomenutih grabljivica prošaran mnogobrojnim, gustim, tankim linijama.

Preparirani zmijar

Rasprostranjenje i stanište

Areal rasprostranjenja

Populacije koje naseljavaju zapadnu, južnu i istočnu Evropu, Bliski istok i centralnu Aziju su selice i zimu provode u državama Sahela, Gvinejskog zaliva i Etiopiji. Jedinke indijske populacije se ne sele, već su tokom cele godine prisutne na tom području. Obično se posmatraju pojedinačne jedinke ili u paru, a tokom jedrenja se može popeti i na visinu do 100 metara. Staništa potrebna zmijaru su: pašnjaci, mozaične poljoprivredne površine, listopadne, četinarske i mešovite šume, prirodne travne zajednice, šikare i žbunaste zajednice, ogoljeni kamenjari i litice. Naseljava uglavnom mozaične brdsko-planinske predele sa sastojinama lišćara i četinara, pre svega crnog bora i sa otvorenim terenima gde lovi.

Biologija

Jaje zmijara

Grabljivica srednje veličine suvih, sunčanih, otvorenih, kamenitih ili peskovitih predela, ispresecanih četinarskim ili listopadnim šumama, šumarcima ili šibljacima sa toplom ili umerenom klimom i sa malo padavina, pretežno u planinama i pobrđu. Bira područja koja čovek retko posećuje. Pretežno se hrani gmizavcima, naročito zmijama, nešto ređe krupnijim gušterima, povremeno lovi i vodozemce, sitne sisare, insekte i ptice. Lovne teritorije su prostrane i parovi su međusobno uglavnom dosta udaljeni. Gnezdo gradi obično nisko na drveću, skoro isključivo na četinarima.

Ugroženost

Smanjena dostupnost plena uzrokovana preoravanjem živica, gajenjem monokultura, prekomernom upotrebom pesticida i zapostavljanjem tradicionalnog stočarstva, ali i fragmentacija staništa nastala usled šumskih požara i izgradnje puteva može ugroziti opstanak ove grabljivice u Evropi. Na Malti neretko biva ubijen iz vatrenog oružja, dok dalekovodi i uništavanje gnezda predstavljaju dodatne pretnje. Veoma je osetljiv na izgradnju vetroparkova. Tokom zimovanja, u Zapadnoj Africi, na ovu vrstu negativno utiče degradacija staništa u vidu seče šuma, prekomerne ispaše i izloženost pesticidima.

Zmijar u Srbiji

Tokom 19. i 20. veka retka je i malobrojna gnezdarica Srbije. Gnezdi se u većem delu Srbije južno od Save i Dunava, dok je u Vojvodini gnezdarica jedino u jugoistočnom Banatu. U periodu seobe posmatran je širom zemlje. Smatra se da od kraja 20. veka populacija broji između 120 i 140 gnezdećih parova, a trend populacije je ocenjen kao mali porast uz širenje areala.

Karakterističan položaj karpala tokom jedrenja

Faktori ugrožavanja u Srbiji:

• širenje površina za turizam i rekreaciju na područjima gde se vrsta gnezdi ili lovi
• obnova vegetacije usled napuštanja tradicionalnih oblika stočarstva i ratarstva, depopulacija sela i pošumljavanje
• rekreativne aktivnosti pojačavaju uznemiravanje u periodu gnežđenja
• eksploatacija šumskih resursa na mestima gnežđenja
• šumski požari naročito u sastojinama četinara u kojima se najčešće gnezdi
• nelegalno ubijanje tokom seobe i gnežđenja u Srbiji i zemljama migratornog puta

Literatura

• Svensson, Lars (2010). Collins Bird Guide: The Most Complete Guide to the Birds of Britain and Europe (2 izd.). Harper Collins. ISBN 978-0-00-726814-6. 
• Jobling, James A. (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. str. 108, 170. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
• Radišić, Dimitrije; Vasić, Voislav; Puzović, Slobodan; Ružić, Milan; Šćiban, Marko; Grubač, Bratislav; Vujić, Ante (2018). Crvena knjiga faune Srbije III – Ptice. Beograd: Zavod za zaštitu prirode Srbije, Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet, Departman za biologiju i ekologiju i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.