Zmijar

птица селица из реда орлова и јастребова

Zmijar (lat. Circaetus gallicus) ptica je selica iz reda orlova i jastrebova. Ime roda Circaetus se sastoji iz dve starogrčke reči, kirkos koja označava dnevnu pticu grabljivicu srednje veličine i aetos što znači orao. Druga reč latinskog naziva, gallicus odgovara oblasti Galija i znači „galski”, „onaj iz Galije”.[2]

Zmijar
Short-toed Eagle - Castuera - Extremadura S4E6252 (14740721835).jpg
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Tip:
Klasa:
Red:
Porodica:
Rod:
Vrsta:
C. gallicus
Binomno ime
Circaetus gallicus
(Gmelin, 1788)

OpisUredi

 
Zmijar u letu

Dužina tela od vrha repa do vrha kljuna je od 62 do 70 centimetara, a raspon krila je između 166 i 184 centimetara. Masa ptice je od 1200 do 2300 grama. Kao i kod svih ptica grabljivica, ženke zmijara su krupnije od mužjaka. Ovo je veliki svetli orao, sa dugim, relativno širokim krilima. Rep je uzak u bazi i kada je skupljen, ravno je odsečen. Dok jedri ima karakterističnu siluetu: vrat je kratak, glava masivna, a karpalni deo je usmeren ka napred. Posmatran odozdo, prilično je svetao što ga odvaja od ostalih vrsta. Glava i gornji deo grudi su tamnosmeđi, dok su krila, stomak i rep srebrnobeli sa uzdužnim retkim prugama i tačkama. Prelaz smeđe boje sa grudi u belu boju na stomaku je oštar i jasan. Od orla ribara i svetlih formi običnog mišara se razlikuje po nedostatku tamnih fleka na karpalima i po šarama na repu. Naime, rep zmijara ima 3-4 tamne, retko raspoređene pruge, dok je rep prethodno pomenutih grabljivica prošaran mnogobrojnim, gustim, tankim linijama.[3][4]

 
Preparirani zmijar

Rasprostranjenje i staništeUredi

 
Areal rasprostranjenja

Populacije koje naseljavaju zapadnu, južnu i istočnu Evropu, Bliski Istok i centralnu Aziju su selice i zimu provode u državama Sahela, Gvinejskog zaliva i Etiopiji. Jedinke indijske populacije se ne sele, već su tokom cele godine prisutne na tom području. Obično se posmatraju pojedinačne jedinke ili u paru, a tokom jedrenja se može popeti i na visinu do 100 metara. Staništa potrebna zmijaru su: pašnjaci, mozaične poljoprivredne površine, listopadne, četinarske i mešovite šume, prirodne travne zajednice, šikare i žbunaste zajednice, ogoljeni kamenjari i litice. Naseljava uglavnom mozaične brdsko-planinske predele sa sastojinama lišćara i četinara, pre svega crnog bora i sa otvorenim terenima gde lovi.[5][6]

BiologijaUredi

 
Jaje zmijara

Grabljivica srednje veličine suvih, sunčanih, otvorenih, kamenitih ili peskovitih predela, ispresecanih četinarskim ili listopadnim šumama, šumarcima ili šibljacima sa toplom ili umerenom klimom i sa malo padavina, pretežno u planinama i pobrđu. Bira područja koja čovek retko posećuje. Pretežno se hrani gmizavcima, naročito zmijama, nešto ređe krupnijim gušterima, povremeno lovi i vodozemce, sitne sisare, insekte i ptice. Lovne teritorije su prostrane i parovi su međusobno uglavnom dosta udaljeni. Gnezdo gradi obično nisko na drveću, skoro isključivo na četinarima.[6]

UgroženostUredi

Smanjena dostupnost plena uzrokovana preoravanjem živica, gajenjem monokultura, prekomernom upotrebom pesticida i zapostavljanjem tradicionalnog stočarstva, ali i fragmentacija staništa nastala usled šumskih požara i izgradnje puteva može ugroziti opstanak ove grabljivice u Evropi. Na Malti neretko biva ubijen iz vatrenog oružja, dok dalekovodi i uništavanje gnezda predstavljaju dodatne pretnje. Veoma je osetljiv na izgradnju vetroparkova. Tokom zimovanja, u Zapadnoj Africi, na ovu vrstu negativno utiče degradacija staništa u vidu seče šuma, prekomerne ispaše i izloženost pesticidima.[5]

Zmijar u SrbijiUredi

Tokom 19. i 20. veka retka je i malobrojna gnezdarica Srbije. Gnezdi se u većem delu Srbije južno od Save i Dunava, dok je u Vojvodini gnezdarica jedino u jugoistočnom Banatu. U periodu seobe posmatran je širom zemlje. Smatra se da od kraja 20. veka populacija broji između 120 i 140 gnezdećih parova, a trend populacije je ocenjen kao mali porast uz širenje areala.[7]

 
Karakterističan položaj karpala tokom jedrenja

Faktori ugrožavanja u Srbiji:

  • širenje površina za turizam i rekreaciju na područjima gde se vrsta gnezdi ili lovi
  • obnova vegetacije usled napuštanja tradicionalnih oblika stočarstva i ratarstva, depopulacija sela i pošumljavanje
  • rekreativne aktivnosti pojačavaju uznemiravanje u periodu gnežđenja
  • eksploatacija šumskih resursa na mestima gnežđenja
  • šumski požari naročito u sastojinama četinara u kojima se najčešće gnezdi
  • nelegalno ubijanje tokom seobe i gnežđenja u Srbiji i zemljama migratornog puta

[6]

ReferenceUredi

  1. ^ BirdLife International (2016). Circaetus gallicus. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.3. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 17. 12. 2019. 
  2. ^ Jobling, James A. (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. str. 108, 170. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
  3. ^ Svensson, Lars (2010). Collins Bird Guide: The Most Complete Guide to the Birds of Britain and Europe (2 izd.). Harper Collins. ISBN 978-0-00-726814-6. 
  4. ^ Short-toed Snake-eagle (Circaetus gallicus) | HBW Alive
  5. ^ a b Short-toed Snake-eagle (Circaetus gallicus) - BirdLife species factsheet
  6. ^ a b v Rudić, B., Vučanović, M., Pantović, U. 2018. Circaetus gallicus. In: Radišić, D., Vasić, V., Puzović, S., Ružić, M., Šćiban, M., Grubač, B., Vujić, A. eds. 2018. Crvena knjiga faune Srbije III — Ptice. Beograd: Zavod za zaštitu prirode Srbije, Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet, Departman za biologiju i ekologiju i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. pp. 415—418.
  7. ^ Šćiban, M., Rajković, D., Radišić, D., Vasić, V. i Pantović, U. (2015):Ptice Srbije — kritički spisak vrsta. Pokrajinski zavod za zaštitu prirode i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Novi Sad.

LiteraturaUredi

  • Svensson, Lars (2010). Collins Bird Guide: The Most Complete Guide to the Birds of Britain and Europe (2 izd.). Harper Collins. ISBN 978-0-00-726814-6. 
  • Jobling, James A. (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. str. 108, 170. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
  • Radišić, Dimitrije; Vasić, Voislav; Puzović, Slobodan; Ružić, Milan; Šćiban, Marko; Grubač, Bratislav; Vujić, Ante (2018). Crvena knjiga faune Srbije III – Ptice. Beograd: Zavod za zaštitu prirode Srbije, Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet, Departman za biologiju i ekologiju i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. 

Spoljašnje vezeUredi