Википедија

Zoran Miščević

Zoran Miščević (Zemun, 17. septembar 1945 — Beograd, 4. april 1995) bio je jedan od pionira rok muzike u Srbiji i Jugoslaviji i lider Vokalno instrumentalnog sastava Siluete, jednog od prvih beogradskih rokenrol sastava.[1]

Zoran Miščević
Lični podaci
Ime po rođenjuZoran Miščević
Datum rođenja(1945-09-17)17. septembar 1945.
Mesto rođenjaZemun, Kraljevina Jugoslavija
Datum smrti4. april 1995.(1995-04-04) (49 god.)
Mesto smrtiBeograd, SR Jugoslavija
Zanimanjemuzičar
Muzički rad
Aktivni periodOd 1961—početka 90-ih

Bio je prva mega zvezda na tadašnjoj jugoslovenskoj sceni,[1] a njegovo eksplozivno ponašanje na bini donelo mu je epitet „srpskog Džegera”. Za generaciju koja je imala priliku da ga sluša uživo bio je i ostao najveća rok legenda koju je Beograd gledao.[2]

Početak

uredi

Zoran Miščević rođen je u Zemunu,[3] 17. septembra 1945. godine, neposredno po okončanju Drugog svetskog rata. Počeo je da se bavi muzikom u srednjoj školi, kada je u školskom muzičkom sastavu svirao bongo bubnjeve.[1]

Muzička karijera

uredi
Nekoliko Miščevićevih izjava tokom intervjua koji je dao novinaru zagrebačkog Plavog vjesnika dobro svedoče o njegovom nesvakidašnjem karakteru:[2]
O nastupima Silueta i euforiji tokom njihovih koncerata:
„Malo pevam, malo skačem, onda opet malo pevam i negde u sredini koncerta zavitlam mikrofon u gledalište, negde oko petog reda. To mnogo košta, jer devojke rastrgnu mikrofon, ali to niko osim mene ne radi.”

O pismima koje dobija od obožavalaca:
„Neki mi pišu da me vole, drugi prete da će me ubiti, neki da će mi baciti sodu u lice, devojke prete da će se ubiti ako ih ne usrećim. Moja majka tri puta dnevno dobija nervni slom zbog tih pisama.”

60-te godine

uredi
 
Sveska Zorana Miščevića sa tekstovima pesama (Izložba u holu RTSa).
 
Beograd početkom 60-ih

Prva muzička grupa koju je Miščević osnovao bio je Vokalno instrumentalni sastav Siluete. Grupu je, zajedno sa Brankom Gluščevićem (koji je tada predvodio kombo orkestar Black cats), osnovao 20. oktobra 1961. godine. U početku je u grupi pevao i svirao bas-gitaru, da bi kasnije nastupao samo kao vokal. Članovi prve postave Silueta bili su, pored Miščevića, Branko Gluščević (ritam gitara), Ilija Ika Stanić (solo gitara), Zoran Simjanović (klavijature) i Miroslav Minić (bubnjevi).[2] Prvi veći nastup Siluete su imale 1961. godine u Domu sindikata, na koncertu Đorđa Marjanovića. Godine 1963. Siluete odlaze na Jadran, i tamo nastupaju po letovalištima.[4] Posle svirki u Makarskoj, tokom tog leta Siluete se razilaze.

Razlaz sa Siluetama

uredi

Posle razlaza Silueta Simjanović prelazi u Elipse, a Ilija Stanić nastavlja Siluete sa novim članovima. Miščević, ponovo sa Brankom Gluščevićem, osniva grupu Lutalice. U to vreme Miščević peva i sa sastavom Safiri. Posle pobede na Gitarijadi na Sajmištu, održanoj 30. marta 1964. godine, Lutalice prestaju sa radom, pa se Miščević vraća u Siluete.[1]

Povratak u Siluete

uredi

Tokom 1965. godine Miščević i članovi njegove grupe Siluete su svojim nastupima šokirali tadašnju puritansku publiku, što im je obezbedilo trenutnu popularnost, kakva pre toga na prostoru bivše Jugoslavije nije bila viđena. U Beogradu je u to vreme bilo oko dvesta trideset grupa čiji su članovi bili uredno podšišani i odeveni. Miščević i Siluete su svojom muzikom i scenskim nastupom razarali te standarde. Miščevićeva duga, plava kosa izazivala je skandal, aa ulici su često pokušavaju da ga ošišaju. On je to iskoristio da pribavi medijsku pažnju izjavom da želi da osigura kosu.[1]

Ipak, za uspeh Silueta nije zaslužan samo imidž benda, na čelu sa Miškovićem, već i činjenica da su godinama pobeđivali na mnogim rok-festivalima tog vremena. Prvi singl, na kome su se našli prepevi stranih hitova, prodali su u iznenađujućem tiražu od 45.000 primeraka, pa je grupa dospela na naslovne strane mnogih domaćih novina.[1]

 
Beograd 1973

70-te godine

uredi

Još polovinom 60-ih Miščević je sa Siluetama pokušao da se probije na stranom tržištu. Mesecima su svirali u Austriji i Nemačkoj, ali su se 1967. vratili u Jugoslaviju. Godine 1969. ponovo odlaze na tezge po Evropi. Sviraju pretežno po noćnim klubovima i diskotekama u Italiji, SR Nemačkoj, Holandiji, Švedskoj i Švajcarskoj,[3] u želji da u inostranstvu objave ploču. Kada je postalo jasno da im se ta želja neće ostvariti, grupa prestaje sa radom. Svi članovi se vraćaju u Jugoslaviju, osim Zorana Miščevića, koji ostaje još godinu dana u Nemačkoj, nastupajući sa jednom italijanskom grupom.[1]

Miščević se vraća u Jugoslaviju 1973. godine i kao pevač gostuje na singl-ploči „Banane/Reka suza”, grupe Formula ljubavi iz Inđije, posle čega se na dve godine povlači sa scene. Posle dvogodišnje pauze, sa Ljubom Đorđevićem, obnavlja Siluete, za potrebe scenskih nastupa kupuje zmiju i polazi na turneju, ali grupa više ne postiže nekadašnji uspeh, pa tokom 1975. nastupaju po hotelima. Sledeće, 1976. godine ponovo formira Siluete sa mladim muzičarima, sa kojima redovno nastupa po manjim mestima. Ljuba Đorđević ostaje i u ovoj postavi.[1]

Tokom sledećih godina Miščević, uz neverovatnu upornost i gotovo nikakvu medijsku reakciju, vodi grupu kroz koju prolazi ogroman broj muzičara, tako da je jedno vreme funkcioniše gotovo kao „mala rokenrol škola”. Međutim, njegova muzika ne uklapa se u nove muzičke trendove, a muzičari su, čim bi nešto naučili, odlazili dalje.[1]

80-te

uredi

Do kraja 80-ih godina Zoran Miščević i dalje nastupa sa Siluetama.[4] Ostao je zapamćen njegov nastup na velikom rok-spektaklu Hipodrom '81, kada je na beogradskom Hipodromu, uprkos lošem vremenu, problemima sa strujom i lošoj binskoj opremi, održao jedan od najboljih koncerata na toj manifestaciji.[5][6]

Posle smrti Ljube Đorđevića, u jesen 1986. godine, Miščević nastavlja da nastupa, ali sa manje entuzijazma.

Zoran Miščević umro je u Beogradu, 4. aprila 1995. godine.[1]

Diskografija

uredi

Singlovi:

  • Tvoj rođendan / Najdraži san / Uhvati vetar / Keti (sa grupom Siluete, Diskos, 1966)[7]
  • Dona / Noć za ljubav / Moj srećan dom / Uzmi ili ostavi (sa grupom Siluete, Diskos, 1967)[8]
  • Kiša / Raskid / Voleti nekog / Plakaću sutra (sa grupom Siluete, Diskos, 1967)[9]
  • Sećanje na Keti / Dosadan dan (sa grupom Siluete, PGP RTB, 1969)[10]
  • Banane / Reka suza (sa grupom Formula ljubavi, PGP RTB, 1973)[11]
  • Makedonsko devojče / Girls From Macedonia (sa grupom Siluete, Diskos, 1976)[12]
  • Ponoćni voz / Plačem (sa grupom Siluete, Diskos, 1977)[13]

Stvaranje mita o Siluetama

uredi

Zoran Miščević bio je poznat po stvaranju mitova o Siluetama. Legende koje je sam stvarao bile su tako dobro zamišljene i ispričane, a njegova mitomanija tako zarazna i prijemčiva da su ih ljudi, čak i kada su znali da je reč o izmišljotinama, rado prepričavali jednostavno zato što su bile mnogo zanimljivije od istine. Zato je u čitavoj biografiji Silueta ponekad teško razdvojiti istinu od mita.[2]

Nagrade i priznanja

uredi

Za svoj dugogodišnji rad Zoran Miščević dobio je brojna priznanja:

Zanimljivosti

uredi

Zoran Miščević je bio prvi muškarac u Srbiji koji je imao dugu kosu ofarbanu u plavo. Obožavateljke su trčale za njim kao za svetskim zvezdama, a na igrankama, pa čak i kada bi ga videle na ulici, pokušavale su da mu iščupaju nekoliko pramenova kose.[2]

Na njihovim koncertima Januara 1968. godine na koncertu u Sarajevu izazvaju pravu histeriju sa lomljenjem stolica. Miščeviću su u gužvi iscepali košulju, pokidali zlatni lanac, menadžeru ukrali novčanik, a Ljubi Đorđeviću razbili bocu o glavu. U Novom Sadu su se potukli sa publikom, polomili gitare, a besna publika im je oštetila kombi. Miščević je primao na stotine pisama obožavalaca, ustanovivši prvi put na domaćoj sceni status mega zvezde.

U vreme kada su, početkom 70-ih godina, Siluete svirale u Nemačkoj, u domaćim novinama je objavljena izmišljena vest da su svirali na groblju u Nirnbergu, što se uklapalo u njihov incidentni imidž.[1]

Iako je često pevao na engleskom, Miščević nikada nije naučio taj jezik. Tekstove pesama zapisivao je fonetski, po principu „piši kao što govoriš” i to onako kako su uspeli da ih čuju i „skinu ”sa ploča koje su slušali.[2]

Od 1976. godine bio je član Saveza komunista Jugoslavije.[3]

Reference

uredi
  1. ^ a b v g d đ e ž z i j k Janjatović 1998
  2. ^ a b v g d đ Dragović, Rade; Mijatović, Vuk (1. 2. 2016). „Zoran Miščević, srpski Mik Džeger”. Večernje Novosti. Arhivirano iz originala 06. 10. 2019. g. Pristupljeno 6. 10. 2019. 
  3. ^ a b v Aćimović, Draško (septembar 1982). „Zoran Miščević, grupa Siluete, prva YU rokenrol zvezda: U planu je moj prvi i poslednji LP”. Intervju. Yugopapir. Pristupljeno 6. 10. 2019. 
  4. ^ a b Ivković, Živko (2. 4. 2009). „Zvezda koja će večno sjati”. Šabački glasnik. EX YU FOREVER. Pristupljeno 6. 10. 2019. 
  5. ^ Mates, Vlada (septembar 1981). „Hipodrom '81: Iron Maiden predgrupa Dugmićima, stigli mladi iz Splita, Sarajeva, Prištine, Zagreba...”. Extra. Yugopapir. Pristupljeno 6. 10. 2019. 
  6. ^ Nikolić, M.S.; Dvizac, R.R. (septembar 1981). „Bu-bu, gu-gu, gili-gili, aaaaaaaa!!!”. Reporter. Uživo u Jugoslaviji. Pristupljeno 6. 10. 2019. 
  7. ^ „Siluete ‎– Tvoj Rođendan”. Discogs. Pristupljeno 6. 10. 2019. 
  8. ^ „Siluete ‎– Moj Srećan Dom”. Discogs. Pristupljeno 6. 10. 2019. 
  9. ^ „Siluete ‎– Voleti Nekog”. Discogs. Pristupljeno 6. 10. 2019. 
  10. ^ „Siluete ‎– Sećanje Na Keti / Dosadan Dan”. Discogs. Pristupljeno 6. 10. 2019. 
  11. ^ „Zoran Miščević ‎– Banane”. Discogs. Pristupljeno 6. 10. 2019. 
  12. ^ „Siluete ‎– Makedonsko Devojče”. Discogs. Pristupljeno 6. 10. 2019. 
  13. ^ „Zoran Miščević i Siluete ‎– Ponoćni Voz / Plačem”. Discogs. Pristupljeno 6. 10. 2019. 

Literatura

uredi

Спољашње везе

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Зоран_Мишчевић&oldid=27726957”