Igo Veliki

Igo Veliki ili Hugo Veliki (898 — 16. jun 956) je bio vojvoda i grof Pariza (922—956). Bio je sin Robera I, kralja severne Francuske i Beatrise de Vermandoa. Zbog svoje bele puti ponekad sa naziva i Igo Beli. Bio je veliki francuski državnik i možda je imao moć veću od tadašnjih francuskih kraljeva. Od njega je poticala dinastija Kapeta.

Igo Veliki
Krunisanje francuskog kralja Lotara, Igo je bio jedan od ljudi koji su prisustvovali krunisanju. Na slici je jedan od ljudi koji se nalze iza kralja.
Lični podaci
Datum rođenja	898.
Mesto rođenja	Pariz, Francuska
Datum smrti	16. jun 956.
Mesto smrti	Durdan, Francuska
Grob	Bazilika Sen Deni
Porodica
Supružnik	Hedviga od Saksonije, Eadhild
Potomstvo	Igo Kapet, Beatrice of France, Emma of Paris, Otto, Duke of Burgundy, Henry I, Duke of Burgundy, Erberto d'Auxerre
Roditelji	Rober I Francuski Beatris od Vermandoa
Dinastija	Robertini
vojvoda i grof Pariza
Period	(922—956)
Prethodnik	Rober I Francuski
Naslednik	Igo Kapet

Biografija

Pobuna protiv kralja Rudaolfa od Francuske

Januara 936. Igo je pozvao Luja IV da dođe u Francusku i preuzme vlast. Dana 19. juna u nedelju, posle zbacivanja francuskog kralja Rudolfa, a Luj je krunisan u Laonu. Novi kralj mu je 25. jula dao na upravu severnu Francusku, a Igo se krunisao 26. decembra.

Luj IV.

Pobuna protiv kralja Luja IV od Francuske

Igo je, kad je shvatio da je moćniji od kralja digao pobunu i u savezu sa vojvodom od Lorene napao Luja, koji je u to vreme bio u sukobu sa svetim rimskim carem Otonom Velikim i nije mogao da se bavi državnim pitanjima. Luj je pokušao da uguči pobunu, ali kod Remsa je 940. godine doživeo ponižavajući poraz. Godine 945. je čak zarobljen i poveren na čuvanje Teobaldu d'Blua. Igo je pod pritiskom Otona Velikog (sa kojim je 941. godine Luj sklopio mir) morao da ga oslobodi, a Luj mu se odužio tako što mu je dao grad Laon. Luj je 948. godine na Ingelhajmskom saboru ekskomunicirao Igoa.

Lotar Francuski.

Igo kao tutor kralja Lotara II od Francuske

Luja je 10. septembra 954. godine na prestolu nasledio sin Lotar II. Igo je, pošto je kralj bio maloletan, proglašen za njegovog tutora. Igou su vraćeni svi njegovi posedi, a možda su čak i postali veći. Postao je najmoćniji plemić u Francuskoj, a njegova moć je bila tolika da se krunisao za grofa Pariza.

Umro je 16. juna 956. godine. Nasledio ga je sin Igo Kapet.

Genealogija

16. Rober II od Hespengaua

8. Rober III od Hespengaua

17. nepoznata

4. Rober Jaki

18. Adrian od Orleana

9. Valdradi od Oreleana

19. Vildradi od Orleana

2. Rober I Francuski

20. Liutfrid II od Alzasa

10. Igo III Turski

21. Hiltruda (supruga Liutfrida II Turskog)

5. Adelaida Turska

22. nepoznat

11. Ava de Morvua

23. nepoznata

1. Igo Veliki

24. Bernar od Italije

12. Pipin I od Vermandoa

25. Kunejgund (supruga Bernara od Italije)

6. Herbert I od Vermandoa

26. Teodorih Nibelung

13. nepoznata

27. nepoznata

3. Beatris od Vermandoa

28. Emenon od Poatjea

14. Adalelm od Troja

29. nepoznata

7. Lutgard od Troja

30. nepoznat

15. Irmengarda (supruga Adalelma od Troja)

31. nepoznata

Literatura

• Karl Ferdinand Verner, Poreklo pre milenijuma, Istorija Francuske pod rukovodstvom Žan Faviera, vol. 1, Pariz, 1984.
• Karl Ferdinand Verner, « Prvi anžujski Robertini (IX i početkom X veka) », Olivier Guilot i Robert Favro, Prvi doline Loare i Akvitanije Roberta Forta niz naučnih radova održaih u Anžeu u septembru 1987. , Poatje, 1997., « Muzej u Poatjeu », 5 serija, IV.
• Settipani, Christian (1993). La Préhistoire des Capétiens: Première partie : Mérovingiens, Carolingiens et Robertiens. I. Villeneuve-d'Ascq. ISBN 978-2-9501509-3-6.