Izalučni basen
Izalučni basen je submarinski basen vezan za vulkanske lukove i subdukcione zone. Nalaze se na nekim konvergentnim granicama tektonskih ploča, u današnje vreme koncentrisanim uglavnom u zapadnom delu Tihog okeana. Najveći broj ovih basena rezultat je tenzije uzrokovane povlačenjem okeanskog rova i kolapsa graničnog dela tektonske ploče. Postojanje izalučnih basena nije bilo predviđeno teorijom tektonike ploča, ali su oni konzistentni sa modelom kako Zemlja gubi toplotu.
Karakteristike uredi
Izalučni baseni su obično veoma dugački (nekoliko stotina do nekoliko hiljada kilometara) i veoma uski (nekoliko stotina kilometara). Ograničena širina izalučnih basena verovatno je posledica toga što magmatska aktivnost zavisi od vode i indukovane konvekcije unutar mantla, a oba su koncentrisana veoma blizu subdukcione zone. Brzine širenja variraju od nekoliko centimetara za godinu dana, do čak 15 centimetara godišnje. U ovim grebenima stvaraju se bazalti veoma slični bazaltima koji nastaju na srednjookeanskim grebenima; glavna razlika je u tome što su bazalti iz izalučnih basena često vrlo bogati magmatskom vodom, dok su bazalti srednjookeanskih grebena veoma suvi. Veliki sadržaj vode u bazaltima izalučnih grebena posledica je toga što voda direktno dolazi u kontakt sa magmom, u toku procesa subdukcije. Dodatni izvor vode mogao bi biti eklogitizacija amfibola i mikašista unutar subdukujuće ploče.
Formiranje i sedimentacija uredi
Smatra se da izalučni baseni nastaju kao posledica procesa povlačenja dubokomorskog rova (trench rollback). Ovaj termin opisuje relativno kretanje subdukcione zone unazad u odnosu na smer kretanja subdukujuće tektonske ploče. Pošto se zona subdukcije i, sa njom vezan, dubokomorski rov povlače unazad, ploča ispod koje se vrši subdukcija se širi i na taj način istanjuje koru, čime se formira izalučni basen. Sedimentacija u ovom basenu je strogo asimetrična, pri čemu najveći deo sedimenata potiče od aktivnog magmatskog luka, koji se takođe povlači unazad, uporedo sa povlačenjem dubokomorskog rova.
Literatura uredi
- Watson, John. This Dynamic Planet. US Geological Survey. 2004 [1]