Izokrenuta učionica

Izokrenuta učionica (engl. Flipped classroom) je pedagoški koncept koji predviđa izmenu u organizovanju nastavnog procesa, a u cilju poboljšanja kvaliteta nastave uz primenu savremene tehnologije. Nastao je kao potreba Džonatana Bergmana (Jonathan Bergmann) i Arona Samsa (Aaron Sams) da poboljšaju svoj nastavnički rad. Nastajao je postepeno, tokom vremena, iz potrebe da se nešto u njihovom načinu rada promeni nabolje. Taj koncept, kao što mu i ime kaže, pretpostavlja „izokretanje” naopačke nekih elemenata tradicionalne nastave, kao što su predavanja (frontalni oblik rada), domaći zadaci i slično. Osnovni koncept ima dva nivoa, koji se razlikuju po stepenu individualizacije učenika u radu.

Osnovni koncept izokrenute učionice

Ovaj koncept podrazumeva da se ono što je tradicionalno rađeno na času, sada se radi za domaći zadatak, i ono što je tradicionalno rađeno za domaći zadatak sada se radi na času. To znači da učenici, kod kuće, treba da nauče ono što će se raditi na času, tako da se veći deo časa posveti vežbanju, radu na novim primerima i slično. Ono što bi se radilo kao domaći zadatak, a to su zadaci koji zahtevaju interakciju, rade se na času. Razlog zbog kog su Bergman i Sams ovako postavili model jeste što su primetili da učenici dolaze na čas nespremni, a prilikom ocenjivanja, mnogi učenici imaju problem sa razumevanjem.

Ključan momenat, predstavlja pojavu video snimka u nastavi, jer je veoma važno da kada učenici uče nešto što je potpuno novo, što se nalazi u njihovoj zoni narednog razvoja, da im u tome ne pomogne nastavnik. Prema teoriji Lava Vigotskog, neophodna je saradnja sa odraslim koji će pomoći učeniku da se sam razvije u toj zoni. Ovaj koncept ne predviđa da učenici čitaju strane i strane nerazumljivog materijala, već da kod kuće pogledaju video materijal koji je nastavnik spremio ili odabrao, na osnovu kog će moći, kao što bi inače na času, da nauče nešto novo. Samom pojavom ovakvih video snimaka omogućava se individualizacija u vidu brzine učenja. Naime, svaki učenik može da zaustavi ili premota snimak, kako bi video nešto što mu nije jasno još jednom ili zabeležio. Ta mogućnost na pravi način individualizuje proces učenja. Tokom većeg dela decenije, nastavnicima je rečeno da svakom učeniku omoguće obrazovanje koje je njemu prilagođeno, i mnogi nastavnici veruju da je prilagođavanje pozitivan cilj za svakog učenika. „Međutim, logistika prilagođavanja 150 različitih obrazovanja svakog dana izgleda nepremostivo većini nastavnika.” Na ovaj način, snimajući samo jedan video, nastavnik može da omogući svakom učenike da uči u skladu sa svojim tempom rada.

Promenjena uloga nastavnika

U ovako organizovanoj nastavi se menja i uloga nastavnika. „Jasno je da je nastava okrenuta učenicima, a ne nastavniku. Učenici su odgovorni za gledanje videa i postavljanje adekvatnih pitanja. Nastavnik je jednostavno tu da daje povratnu informaciju. [---] Uloga nastavnika u učionici je da pomaže učenicima, a ne da daje informacije”. Ovakva organizacija, navode Bergman i Sams, omogućava nastavniku da mnogo više vremena posveti učenicima koji sporije uče, jer nastavnik može njima da posveti više pažnje. Ne tako što će da zanemari ove druge, već zato što ima vremena da priđe svakom koliko mu je potrebno. Na taj način, dobijamo izmenjenu uloku nastavnika u školi, on postaje neko ko (ima vremena da) se bavi svakim učenikom posbno i može da bude rukovodilac, organizator, mentor. Nastavnik vodi učenike u razgovoru, daje povratnu infomraciju i savete.

Individualizacija u nastavi

Upravo iz ovoga proizilazi najbitnija prednost ovog koncepta, a to je postizanje individualizacije u nastavi. Ona se postiže i na polju sticanja znanja i na polju razvoja sposobnosti. Na polju sticanja znanja (tokom gledanja videa kod kuće) positže se tako što svaki učenik može da uskladi tempo rada prema svojim mogućnostima, pauziranjem, premotavanjem snimka ili beleženjem. Individualizacija se izražava i u samom radu, tako što neće svakom učeniku biti potrebna jednaka pomoć nastavnika. Svako ima mogućnost da samostalno, u skladu sa svojim mogućnostima i svojom brzinom rada, izradi zadatke sa malo ili više pomoći nastavnika, podstičući svoju zonu narednog razvoja. Ovaj koncept, zbog svega navedenog, spada u individualizovanu nastavu. Uloga nastavnika bi trebalo bude i da organizuje učenike i njihove aktivnosti. Budući da su već upoznati sa sadržajima časa, može se lako organizovati diskusija, čak i pozitvna rasprava, što podstiče razvoj sposobnosti samostalnog rešavanja problema.

Mastery flipped classroom koncept

Ovaj koncept, za razliku od osnovnog, je nadograđen i Mastery learning teorijom Bendžamina Bluma i teorijom univezalnog dizajna obrazovanja (Universal design of education), koja je razvijena na Univerzitrtu Harvard.

Uticaj Blumove teorije

Blumova teorija nam govori da je, ako bismo svim učenicima omogućili da razviju svoje sposobnosti u skladu sa svojim predispozicijama i uz adekvatnu pomoć, moguće da čak 95% učenika usavrši na visokom nivou svaku sposobnost. To znači da, u normalnim okolnostima, najveći uticaj za razvoj sposobnosti će biti nivo predispozicija za tu sposobnost, ali ako im se omogući dovoljan kvalitet uputstava, dovoljno vreme rada i ako se ispoštuju potrebe svakog učenika, „odnos predispozicija i uspehe bi trebalo da dostigne nulu.” Prema tome, samo oni učenici koji imaju neku fizičku barijeru ne mogu da usavrše neku sposobnost, a svi ostali, uz adekvatan rad, to mogu. Znači, moguće je da velika većina učenika usvarši neku sposobnost ako se nastava prilagodi svakom učeniku pojedinačno.

Tako nešto bi podrazumevalo primenu individualno planirane nastave, ili nekog sličnog modela, što podrazumeva da se sadržaji i način rada pripremaju i planiraju za svakog učenika posebno. Ovo je veoma težak posao te je 1970-ih i 1980-ih bio osuđen na neuspeh. Uz pomoć računara ovo nije neizvodljivo. Upravo je model izokrenute učionice jedan od načina da se navedeni nedostaci ovog sistema prevaziđu. Gledanje snimaka i rad na zadacima u skladu sa individualnim sposobnostima podrazumeva da ne rade svi učenici isto, odnosno da neće svi učenici pre časa gledati isti snimak. Učenici koji brže napreduju iz određene oblasti će brže prelaziti nastavne sadržaje, a oni kojima treba više vremena, prelaziće sporije. Na ovaj način, ne samo da se diferencira vreme, odnosno tempo rada, već se diferenciraju i sadržaji i tako dobijamo potpunu individualizaciju u nastavi. Ovo je ostvarivo u konceptu izokrenute učionice, zato što nastavnik ima sve materijale već pripremljene i učenik može da gleda snimak predavanja na nivou na kom se trenutno nalazi, dok bi ranije nastavnik morao svakom učeniku da fizički drži poseban čas, što je teško izvodljivo.

Uticaj teorije o univerzalnom dizajnu obrazovanja

Ova teorija je nastala na Univerzitetu Harvard. Ona nam govori da je svaki učenik jednistven, te da ne postoji prosečan učenik. To znači da u katerogiji „odličnih učenika”, nisu svi učenici isti, naprotiv, postoji široka lepeza različitosti. Na osnovu načina funkcionisanja veza u mozgu kod svake osobe pojedinačno, zavisi na koji način će ta osoba da bude u stanju da nešto nauči. To podrazumeva da nastavnik, pored video snimka, mora pripremi i druge prateće načine reprezentovanja sadržaja.

Shvatamo da neće svi učenici najbolje naučiti iz naših viedo snimaka. Kako bismo dali učenicima više sredstava za reprezentaciju, omogućili smo i druge opcije učenicima da uče. Dodatak video snimcima, zadacima i laboratoriji, svaka grupa zadataka upućuje na pimenjljive delove udžbenika. Mnogi učenici uče iz snimaka, neki iz udžbenika, neki traže informacije o našim zadacima na Internetu.

Jedan primer dodatka snimcima, mogu da budu i digitalne igre. One mogu da doprinesu podizanju nivoa motivisanosti učenika za rad Učenicima može da bude zadatak da, kod kuće, odigraju neku obrazovnu igru. Naravno, igra mora da ispunjava neke standarde kako bi uopšte mogla da se uzme u obzir u nastavi. Miroslava Ristić ističe da je neophodno da igra mora da ima adekvatan korisnički interfejs (da je razumeljiva i jednostavna za igranje), da je usklađena sa sadržajima, ciljevima i zadacima nastave i da ispunjava pedagoške principe (kao što su učeničke potrebe, uzrast učenika, ali da ne podstiče nikakve stereotipe u smislu vere, nacije ili rase).

Vrednovanje znanja

Budući da je ovo oblik individualizovane nastave i ocenjivanje mora da bude individualizovano. To znači da će svaki učenik biti vrednovan drugačije, iako se vrednuju isti zahetvi.

[...] Rejčel [dobar učenik, prim. aut.], budući inženjer je donela svom nastavniku zadatak koji je završila kako bi dokazala da je savladala zahteve. [---] Ako postoji i najmanja greška u njenom zadatku, vratili bismo je nazad da je pronađe i ispravi. Sa druge strane, ako Seli, koja veoma borila sa hemijom, donese isti zadatak svom nastavniku kako bi pokazala da je savladala zahtev, primenili bismo drugačiji standard. Na početku smo proverili osnovno razumevanje da bismo bili sigurni u uspeh u budućim zadacima. Ako su osnovni kriterijum ispunjeni, verovatno bismo pustili nekoliko malih grešaka.

To znači da je važno da svaki učenik dokaže da je svaladao zahtev, čime se proverava i razumevanje. A pošto svako napreduje svojim tempom, moramo i da rezultate vrednujemo upravo u skladu sa tim. To je dobro za sve učenike, jer će oni koji brže napreduju više preći, dok oni koji su sporiji razumeće barem osnovno. Time se postiže da svako razume barem najosnovnije, a uvek ono što je u skladu sa njegovim mogućnostima. Danas, kao što postoji mogućnost da pripremi materijale za sve vrste aktivnosti, postoji mogućnost i da se pripreme različiti testovi, koje računar može da oceni, pritom bi učenik odmah dobio i povratnu informaciju. Varijaciju ovakvog načina ocenjivanja predviđa i srpski sistem, u kom imamo standarde postignuća učenika na tri nivoa. Prema srpskom zakonodavstvu, 80% učenika bi trebalo da dostigne osnovni nivo, dok su ostali nivoi previđeni za uspešnije učenike

Ograničenja i kritike

Pojedini kritičari ističu da model izokrenute učionice ima određene nedostatke i za učenike i za nastavnike. Kada je reč o učenicima, postoji takozvana "digitalna podela". Ne potiču sve porodice iz istog socio-ekonomskog miljea, zbog čega pristup računarima i tehnologije potrebne za gledanje video materijala van obrazovnih institucija nije dostupan svim učenicima. Ovaj model podučavanja može predstavljati pritisak na porodicu u pokušajima da se obezbedi pristup video materijalima van nastave.

Literatura

• Bergmann, Johnnaton; Sams, Aaron (2012). Flip your classroom – Reach every student, in every class, every day. Eugene, OR, USA: International Society for Technology in Education.