Ilarion Veliki
Ilarion Veliki (grč. αγιος Ιλαριων ο αναχωρητης; 288—372) je bio hrišćanski svetitelj i asketa, poštovan posebno među Monasima. Pravoslavna crkva ga proslavlja 21. oktobra po julijanskom kalendaru).
Studirao je nauke u Aleksandriji, gde je primio hrišćanstvo u zajednici Svetog Antonija Velikog.[1] Nakon toga, nastanio se u pustinji u blizini Gaze. Bio je osnivač više manastira i prvi propovednik monaštva u Palestini. Pred kraj života ponovo posetio Egipat da bi posetio grob Svetog Antonija, a odatle je otišao dalje u Siciliju i Dalmaciju.[2]
Umro na ostrvu Kipar 371. ili 372. godine.
Njegov život opisao je Epifanije Kiparski.
Reference uredi
- ^ Milankovic, Mirjana (2016-11-01). „Prepodobni Ilarion Veliki”. Manastir Osovica. Pristupljeno 2024-01-22.
- ^ „Sveti prepodobni Ilarion Veliki”. Prijateljboziji.com (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-01-22.
Spoljašnje veze uredi
Napomena: Ovaj članak, ili jedan njegov deo, izvorno je preuzet iz Ohridskog prologa Nikolaja Velimirovića.