Ilija Vukićević
Ilija Vukićević (Beograd, 3. avgust 1866 — Beograd, 5. mart 1899) bio je pisac srpskog realizma. Ostavio je iza sebe 31 pripovetku, sedam bajki i dve drame. Poznata je njegova zbirka pripovedaka „Arnautske slike“, a najspecifičnija pripovetka je „Priča o selu Vračima i Simi Stupici“.[1]
Ilija Vukićević | |
|---|---|
 Ilija Vukićević | |
| Datum rođenja | 3. avgust 1866 |
| Mesto rođenja | Beograd |
| Datum smrti | 5. mart 1899 |
| Mesto smrti | Beograd |
Biografija uredi
Rođen je u Beogradu, od oca Ivana Vukićevića, sudije, i majke Sofije. Osnovnu školu i gimnaziju učio je po raznim mestima u Srbiji, jer mu je otac kao državni činovnik često premeštan. Završio je studije prirodnih nauka na Velikoj školi u Beogradu 1888. godine. Radio je kao profesor matematike, zemljopisa i francuskog jezika. Prva služba mu je bila u Vranju i pretpostavlja se da je predavao velikom južnjaku Borislavu Stankoviću. Krajem 1893. postao je član uredništva časopisa „Dela”, a tokom 1894. je boravio u Švajcarskoj, u Ženevi, radi usavršavanja u struci. Oženio se Jovankom Čolak Antić 1895. godine i s njom dobio sina Ivana. Bračna i porodična sreća ubrzo prestaje, jer se Ilija razboleo od teškog nervnog poremećaja i 1899. umro u 33. godini života.[2]
Književni rad uredi
Još kao student počeo je da objavljuje svoja dela. Kratka humoreska „Patak” štampana je 1885. godine, ali bez potpisa autora. U časopisu „Stražilovo”, koji je uređivao književnik Jovan Grčić Milenko, 1887. godine izašla je pripovetka „Komšije” i to je prvo delo štampano pod Vukićevićevim imenom.
Književni uticaj na njega su izvršili Laza Lazarević, Milovan Glišić i Janko Veselinović. Kod Vukićevića se realizam meša sa fantastikom, groteskom, narodnom bajkom, alegorijom i satirom. Naturalistički motivi, nepravde, halucinacije, snovi, iščašenja u porodičnim odnosima, psihološki poremećaji i slične teme – najavljuju buduće srpske realiste: Simu Matavulja, Iva Ćipika, Borislava Stankovića i Radoja Domanovića.[1]
Uređivao je „Delo” 1894. godine
Dela uredi
Ovo je potpun spisak Vukićevićevih sačuvanih i objavljenih književnih dela.
I Pripovetke i slike
- „Patak” (humoreska)
- „Komšije” (pripovetka iz seoskog života u Srbiji)
- „Sve sam znaš” (pripovetka iz seoskog života)
- „Jemac” (pripovetka iz palanačkog života u Srbiji)
- „Prvo unuče”
- „Pod bagrenom” (pripovetka iz palanačkog života)
- „Svoj greh” (pripovetka iz palanačkog života)
- „Kad nije suđeno” (slika iz seoskog života)
- „Najbolji lov” (šala)
- „Je li živ?” (pripovetka)
- „Dva rastanka”
- „Podsvojče” (pripovetka iz seoskog života)
- „Nad grotlom” (slika iz seoskog života)
- „Zlatna žica”
- „U novoj kući” (pripovetka)
- „Na mesečini” (slika iz planine)
- „Graničari”
- „Nekoliko slika iz života jednoga junaka”
- „Pod suncem”
- „Škrbo i Fejzula”
- „Mala pogreška”
- „Na straži”
- „Stika” (slika)
- „Miško ubojica” (slika)
- „Iskušenje” (slika)
- „Gorak hleb” (slika)
- „Roždestvo tvoje” (slika)
- „Priča o selu Vračima i Simi Stupici”
- „Jedan borac” (slika)
- „Kako je Nastas nalbantin tražio i našao sreću” (priča)
- „Ljuta rana” (sličica sa granice)
II Bajke
- „Strašan san”
- „Lekovit štap”
- „Mala vila”
- „Prokleta lepota”
- „Đavo i devojka”
- „Car Goran”
- „Srce”
III Dramski komadi
- „Sreća i ljudi” (šala u jednom činu)
- „Lepa bula” (šala u jednom činu)
Referenca uredi
- ^ a b Vukicevic, Ilija (27. 6. 2015). Najlepse price Ilije Vukicevica. CreateSpace Independent Publishing Platform. ISBN 978-1514724057.
- ^ „Bajkoviti realista Ilija Vukićević | Politikin Zabavnik”.
Literatura uredi
- Ilija I. Vukićević, Celokupna dela I i II, Izdavačko preduzeće „Narodna prosveta”, Beograd, 1929.
- Pripovedači I, urednik Boško Novaković, Štamparsko preduzeće „Budućnost”, Novi Sad, 1963.