Име руже (film)
Ime ruže (engl. The Name of the Rose) je istorijski misterijski film iz 1986. godine, režisera Žana-Žaka Anoa, zasnovan na istoimenom romanu Umberta Eka.[3] Glavnu ulogu tumači Šon Koneri kao franjevački fratar Vilijam od Baskervila, koji je pozvan da razreši tajanstvenu smrt u srednjovekovnoj opatiji. Kristijan Slejter glumi njegovog učenika, Adsa od Melka, a F. Mari Abraham njegovog rivala iknvizitora, Bernara Gija. U sporednim ulogama su Feodor Šaljapin Mlađi, Vilijam Hiki, Majkl Lonsdejl, Ron Perlman i Valentina Vargas.
| Ime ruže | |
|---|---|
 Filmski poster | |
| Izvorni naslov | The Name of the Rose |
| Režija | Žan-Žak Ano |
| Scenario | Endru Birkin Žerar Braš Hauard Frenklin Alen Godar |
| Producent | Bernd Ajhinger Bernd Šefers |
| Temelji se na | Ime ruže (Umberto Eko) |
| Glavne uloge | Šon Koneri F. Mari Abraham Feodor Šaljapin Mlađi Vilijam Hiki Majkl Lonsdejl Ron Perlman Kristijan Slejter Valentina Vargas |
| Muzika | Džejms Horner |
| Direktor fotografije | Tonino Deli Koli |
| Montaža | Džejn Zajc |
| Producentska kuća | ZDF France 3 Cinema RAI Neue Constantin Film Les Films De Ariane Acteurs Auteurs Associés Cristaldi Film Nelson Entertainment |
| Distributer | Columbia Pictures (Italija) Neue Constantin Film (Zapadna Nemačka)[1] Acteurs Auteurs Associés (Francuska)[1] |
| Godina | 1986. |
| Trajanje | 131 minuta |
| Zemlja | Italija Zapadna Nemačka Francuska |
| Jezik | engleski |
| Budžet | 17,5 miliona dolara[2] |
| Zarada | 77,2 miliona dolara |
| IMDb veza | |
Film je rađen u međunarodnoj ko-produkciji između Zapadne Nemačke, Fracuske i Italije[4] i snimljen je u Rimu, kao i u nekadašnjoj opatiji Eberbah u Rejngauu. Dobio je pomešane do pozitivne recenzije kritičara i osvojio je nekoliko nagrada, uključujući nagradu BAFTA za najboljeg glumca u glavnoj ulozi za Konerija.
Radnja uredi
Franjevački fratar Vilijam od Baskervila i njegov učenik, Adso od Melka, stižu u benediktinsku opatiju ranog 14. veka u severnoj Italiji. Misteriozna smrt se dogodila uoči važne teološke crkvene konferencije — čini se da je mladi iluminator izvršio samoubistvo. Vilijam, poznat po svom deduktivnom i analitičkom razmišljanju, razgovara sa zabrinutim opatom i dobija dozvolu da istraži smrt. U narednih nekoliko dana događa se još nekoliko bizarnih smrti.
Vilijam i Adso upoznaju Salvatorea, grbavca koji govori besmislice na raznim jezicima, i njegovog čuvara i zaštitnika Remigija od Varagine. Vilijam iz Salvatorovog korišćenja fraze penitenziagite zaključuje da je on nekada bio član jeretičke sekte i zaključuje da su Salvatore i Remigije možda bili umešani u ubistva. U međuvremenu, Adso nailazi na seljanku koja se ušunjala u opatiju da bi ponudila seksualne usluge u zamenu za hranu, i ima seks sa njom.
Istražujući i u želji da odbace optužbe za opsednutost demonima, Vilijam i Adso otkrivaju i istražuju lavirintsku biblioteku u zabranjenoj glavnoj kuli opatije. Vilijam smatra da je to „jedna od najvećih biblioteka u celom hrišćanskom svetu”, koja sadrži desetine dela klasičnih majstora kao što je Aristotel, za koje se smatra da su izgubljeni vekovima. Vilijam zaključuje da je biblioteka skrivena jer je tako napredno znanje, koje dolazi od paganskih filozofa, teško pomirljivo sa hrišćanstvom. Vilijam dalje zaključuje da su svi oni koji su umrli pročitali jedini preostali primerak Aristotelove druge knjige Poetike.
Njegova istraga je ograničena dolaskom inkvizitora Bernara Gija, pozvanog na konferenciju i željnog da krivično goni one koje smatra odgovornim za smrt. Vilijam i Gi su se sukobili u prošlosti, a revnosni inkvizitor nije zainteresovan za njegove teorije. Salvatore i devojka su pronađeni kako se prepiru zbog crnog petla u prisustvu crne mačke. Gi ovo predstavlja kao neoborivi dokaz da su u savezu sa Satanom i muči Salvatorea kako bi priznao. Salvatore, Remigije i devojka su izvedeni pred sud, gde Gi zastrašuje opata da se složi sa njegovom presudom o jeresi. Međutim, Vilijam, koga je Gi takođe „pozvao” da bude u sudskom veću, odbija da potvrdi optužbe za ubistvo, ističući da je ubica znao da čita grčki, što je veština koju Remigije ne poseduje. Gi pribegava izvlačenju priznanja od Remigija pretnjom mučenja i očigledno planira da se zauvek reši Vilijama.
Kada glavni bibliotekar poklekne kao i ostali, Vilijam i Adso se penju u zabranjenu biblioteku i susreću se licem u lice sa prepodobnim Horheom, najstarijim žiteljom opatije, sa grčkom knjigom, koja opisuje komediju i kako se ona može koristiti za podučavanje. Verujući da su smeh i šala oruđe đavola, Horhe je zatrovao stranice kako bi zaustavio širenje onoga što smatra opasnim idejama: oni koji su je čitali, gutali bi otrov dok bi lizali prste da bi pomogli u okretanju stranica. Suočen, Horhe baca sveću, izazivajući požar koji brzo proguta biblioteku. Vilijam insistira da Adso pobegne, pošto uspeva da sakupi gomilu neprocenjivih knjiga da bi ih spasao; rukopis Poetike, Horhe i ostatak biblioteke su izgubljeni.
U međuvremenu, Salvatore i Remigije su spaljeni na lomači. Devojka je osuđena na istu sudbinu, ali lokalni seljaci koriste haos zbog paljenja biblioteke da je oslobode i okrenu se protiv Gija. Gi pokušava da pobegne, ali oni guraju njegova kola sa litice u sigurnu smrt. Vilijam i Adso kasnije napuštaju opatiju. Na putu, Adsa zaustavlja devojka, tiho ga pozivajući da ostane sa njom, ali Adso nastavlja sa Vilijamom. U svojoj završnoj naraciji, mnogo stariji Adso kaže da nikada nije požalio zbog svoje odluke, jer je naučio mnogo više od Vilijama. Adso takođe navodi da je devojka bila jedina zemaljska ljubav njegovog života, ali da nikada nije saznao njeno ime.
Uloge uredi
| Glumac | Uloga |
|---|---|
| Šon Koneri | Vilijam od Baskervila |
| F. Mari Abraham | Bernar Gi |
| Kristijan Slejter | Adso od Melka |
| Dvajt Vajst (stariji; glas) | |
| Helmut Kvaltinger | Remigije od Varagine |
| Ilja Baskin | Severino |
| Majkl Lonsdejl | opat |
| Folker Prehtel | Malahija |
| Feodor Šaljapin Mlađi | Horhe od Burgosa |
| Vilijam Hiki | Ubertino od Kazalea |
| Mihael Habek | Berengar |
| Valentina Vargas | devojka |
| Ron Perlman | Salvatore |
| Leopoldo Trijeste | Mihailo iz Čezene |
| Vernon Dobčef | Hju od Njukasla |
| Endru Birkin | Kutbert od Vinčestera |
Reference uredi
- ^ a b „The Name of the Rose (1986)”. UniFrance. Pristupljeno 16. 8. 2021.
- ^ Solomon, Aubrey (1989). Twentieth Century Fox: A Corporate and Financial History. Scarecrow Press. str. 260.
- ^ Canby, Vincent (24. 9. 1986). „The Name of the Rose (1986) FILM: MEDIEVAL MYSTERY IN 'NAME OF THE ROSE'”. The New York Times.
- ^ „Der Name der Rose (1986)”. BFI (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 3. 2. 2018. g. Pristupljeno 2021-10-20.