Википедија

Indeks telesne mase

мера релативне тежине заснована на маси и висини појединца

Indeks telesne mase (engl. body mass index, - BMI) je visinsko-težinski pokazatelj uhranjenosti pojedinca i validan je za sve osobe starije od 20 godina. Računa se tako što se telesna masa osobe u kilogramima podeli sa kvadratom visine u metrima:[2][3][4]

Indeks telesne mase prema preporukama Međunarodnog udruženja za proučavanje gojaznosti[1]

BMI prikazuje odnos mase i visine tela, međutim ne uzima u obzir telesnu građu, pa je njegova upotreba ograničena. On ne može ilustrovati procenat masnog tkiva u odnosu na mišićnu ili koštanu masu – što su osnovni kriterijumi za procenu uhranjenosti. Pojedinci sa velikom telesnom masom i visokim BMI indeksom ne mogu se automatski kategorizovati kao gojazni. Na primer, kod bodibildera i krupno građenih ljudi, udeo mišićne i koštane mase u odnosu na visinu je velik, ali to ne znači da su oni debeli. BMI se koristi kao dobra medicinska i statistička mera uhranjenosti.

Ovakav način poređenja mase i visine, kao antropometrijskih varijabli, razradio je belgijski naučnik Adolf Ketle (engl. Adolphe Quetelet) za potrebe istraživanja „socijalne fizike“ sredinom 19. veka – zbog čega se BMI često naziva i Kvedeletov indeks.

Indeks telesne mase se može odrediti i upotrebom odgovarajuće tabele u kojoj su prikazane moguće kombinacije određujućih pokazatelja (masa i visina),[note 1] ili grafikonom koji prikazuje BMI kao funkciju mase i visine pomoću konture linija ili boja za različite BMI kategorije, a mogu se koristiti dve različite merne jedinice.[5] BMI je pokušaj da se odredi količina lične mase tkiva (mišića, masti i kostiju), a onda merena osoba kategoriše kao pothranjena, normalne težine i gojazna (višak kilograma). Međutim, postoje i rasprave o tome gde na BMI skali treba staviti linije razdvajanja između kategorija. Pre, a i nakon ovog indeksa predloženo je više načina procene optimalne težine.[6] Uobičajeno je da razgraničenje poštuje sledeće kriterijume: pothranjenost: 18,5; normalna težina: 18.5 do 25, preteški: 25 do 30, pretilost (gojaznost): preko 30.

Istorija i primena studija gojaznosti uredi

 
Gojaznost i BMI

Osnovu indeksa uhranjenosti je postavio Adolf Ketle, od 1830. do 1850, a za to vreme je razvio ono što je nazvao „socijalna fizika”,[7] Moderni pojam indeksa telesna mase za odnos ljudske tjelesne težine i visine na kvadrat visine skovan je u radu objavljenom u izdanju Journal of Chronic Diseases (jul 1972) prema Ancelu Kizu. U ovom radu, Kiz je tvrdio da je ono što je on nazvao BMI: ... „ako nije u potpunosti zadovoljavajuće, barem je tako dobro kao i bilo koji drugi indeks relativne težine kao pokazatelj relativne gojaznosti”.[8][9][10]

Interes za indeks koji mjeri masno tkivo došao je sa povećanjem gojaznosti u prosperitetnim zapadnim društvima. BMI koji eksplicitno navodi Kiz odgovarajući je za populacijske studije, a neprikladan za individualno vrednovanje. Ipak, zbog svoje jednostavnosti, naširoko se koristi za preliminarnu dijagnozu.[11] Dodatni indikatori, kao što je obim pojasa, isto tako mogu da budu korisni.[12]

BMI se univerzalmpo izražava u kg/m², što rezultira iz mase u kilogramima i visine u metrima. Ako se izražava u funtama i inčima, potrebna je konverzija putem faktora 703 (kg/m²)/(lb/in2). Kada se termin BMI koristi neformalno, jedinice su obično izostavljaju.

 

Indeks telesne mase se kreće od pothranjenih do gojaznih i obično se i kod dece i odraslih upotrebljava za predviđanje zdravstvenih išoda. BMI je osobina pod uticajem i genetičkih i negenetičkih faktora, a pruža paradigmu za razumevanje i procenu faktora rizika za zdravstvene probleme.[13]

BMI pruža jednostavnu numeričku meru osobne debljine ili mršavost, omogućavajući zdravstvenim radnicima objektivnije sagledavanje problema težine pacijenata. BMI je dizajniran da se koristi kao jednostavan način klasifikacije proseka sedentarne (fizički neaktivne) populacije, sa prosečnim sastavom tela.[14] Za ove osobe, preporuke trenutne vrednosti su kako sledi: BMI od 18,5 do 25 može ukazivati na optimalnu težinu, BMI manji od 18,5 svrstava osobu u pothranjenosti, a broj od 25 do 30 može ukazivati da osoba ima višak kilograma, a broj od 30 naviše znači da je osoba gojazna.

Igrači u mnogim sportovims, kao gimnastika, košarka, fudbal, bejzbol i atletika imaju visoku stopu odnosa mišića i masti i mogu imati BMI koji pokazuje da su „pogrešno” visoki u odnosu na procenat masti u telu.[15]

Statistička upotreba uredi

Ovaj indeks je prvenstveno statističko oruđe, namenjeno proučavanju društvenog zdravlja, koje omogućava istraživanje i upoređivanje medicinskih podataka u kojima su zabeleženi visina i masa subjekta – kako bi se procenio rizik po zdravlje u odnosu na uhranjenost stanovništva.

Treba naglasiti da se BMI koristi samo za procenu debljine – iako postoje i mnogo složenije i tačnije metode za određivanje indeksa gojaznosti. Kako se visina i masa rutinski beleže u svim kulturama i za vreme različitih medicinskih pregleda, BMI je postao popularno oruđe zdravstvenih statističara – koje omogućava jasnu matematičku korelaciju između uhranjenosti i učestalosti pojavljivanja određenih bolesti, na najširem mogućem uzorku populacije.

BMI u praksi uredi

BMI se koristi za definiciju medicinskog standarda gojaznosti u mnogim zemljama, još od sredine 1980-ih godina, a ovaj način procene se koristi i u statistikama Svetske zdravstvene organizacije.

Krajem 1990-ih godina, BMI je postao popularan među širom publikom, kroz različite programe društvenog zdravlja, koje su uglavnom sponzorisale vlade zapadnih zemalja – kao podsticaj širenju svesti o zdravom načinu života, zdravoj ishrani i fitnesu.

BMI kao statistička mera je koristan, jer omogućava procenu promena u društvu kroz određeno vreme. Ovaj jednostavan i lako izračunljiv pokazatelj se može koristiti za procenu uticaja privrede ili politike na ishranu stanovništva.

Klinička upotreba uredi

Uprkos ograničenjima indeksa BMI u kliničkoj praksi, on se koristi u mnogim javnim zdravstvenim kampanjama kao približno merilo idealne telesne mase - jer ga je lako izračunati kod kuće, uz upotrebu sveprisutnih merila: vage i metra. Za dijagnostikovanje gojaznosti postoje puno bolje metode i tačnije sprave, koje su dostupne zdravstvenim radnicima. Na primer, „skinfold“ test, kod koga se precizno meri debljina potkožnih naslaga sala će dati preciznije i medicinski korisnije rezultate. A za stvarno precizno određivanje gojaznosti, neophodni su i „skinfold“ test i merenje bioelektričnog otpora, koji precizno mjeri debljinu potkožnog masnog tkiva (na pet antropometrijski definiranih pozicija), na osnovu čega se dobijaju pouzdaniji i medicinski prihvatlljiviji rezultati. Za najpreciznije određivanje pretilosti koje je u kliničkoj praksi, neophodni su i „test debljine kožnih nabora” i merenje bioelektričkog otpora.

U slučajevima kada je pretilost/pothranjenost) očigledna, očekivanja od BMI indeksa su ograničena. Neka istraživanja pokazuju da muškarci s BMI indeksom koji ih označava kao „blago gojazne” (25-27 za prosečnog muškarca) u stvarnosti žive duže i zdravije od proseka. Greške u procenama BMI mogu imati i istorijske korene, jer je klasifikacija prema BMI indeksu razvijena u doba kada su glad i pothranjenost bili puno češći nego gojaznost. U toj eri, stvarna individualna prikladnost telesne mase u odnosu na visinu, procenjivana je na još neprecizniji način: idelna težina osobe (u kg) je ona koliko je telesna visina (u cm) veća od 100 cm.

BMI klasifikacija uredi

Uhranjenost čoveka se može rangirati indeksom od 15 (blizu izgladnelosti), pa sve do 40 i više (ekstremna gojaznost). Ova statistička kriva se često opisuje kategorijama, radi lakšeg razumevanja: (teška) neuhranjenost, idealna masa, prekomerna masa, blaga gojaznost, teška gojaznost i ekstremna gojaznost. Tačne vrednosti i kategorizacija variraju, no obično se smatra da BMI manji od 18,5 označava mršavost i može ukazivati na neuhranjenost, poremećaj ishrane ili druge zdravstvene probleme – dok BMI veći od 25 indicira prekomernu masu, a iznad 30 gojaznost. Ovaj raspon kategorija odgovara odraslim osobama iznad 20 godina života. Za mlađe od 20 godina primenjuje se nešto drugačija kategorizacija, s obzirom da deca imaju drugačije proporcije i drugačije odnose visine i mase.

Preporučena BMI kategorizacija uredi

Indeks Klasifikacija
<18,5 Neuhranjenost
18,5 - 24,9 Idealna masa[16]
25 - 29,9 Prekomerna masa
30 - 34,9 Blaga gojaznost
35 - 39,9 Teška gojaznost
>40 Ekstremna gojaznost

Ovo je klasifikacija prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodnog udruženja za proučavanje gojaznosti, međutim ove preporuke i kategorizacija se mogu razlikovati od države do države – zavisno od tipske građe tela.

Kategorije uredi

Česta upotreba BMI je procena koliko telesna težina osobe odstupa od onoga što je normalno ili poželjno za datu visinu osobe. Višak ili manjak težine može delom biti objašnjen količinom masti (masnog tkiva), iako drugi faktori, kao što je mišićavost mogu i značajno uticati na BMI (vidi diskusiju dole i gojaznost).

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (WHO) manji BMI od 18,5 se tretira kao pothranjenost, poremećaj ishrane ili drugi zdravstveni problemi, dok se BMI jednak ili veći od 25 smatra za višak kilograma, a osobe sa BMI iznad 30 se smatraju gojaznim. Ove opsege BMI vrednosti su važeće samo kao statistički kategorije.

Kategorija BMI (kg/m2) Primer BMI
Od Do Od Do
Vrlo ozbiljna pothranjenost 15,0 0,60
Ozbiljna pothranjenost 15 16 0,60 0,64
Pothranjenost 16 18,5 0,64 0,74
Normalna (zdrava težina) 18,5 25 0,74 1,0
Pretežak 25 30 1.0 1.2
Klasa gojaznosti I (umjerena gojaznost) 30 35 1,2 1,4
Klasa gojaznosti II (ozbiljna gojaznost) 35 40 1,4 1,6
Klasa gojaznosti III (vrlo ozbiljna gojaznost) 40 1,6

Ostali pokazatelji telesne mase uredi

Pre i posle Keteleta, pojavilo se više formula koje pokušavaju definirati odnos između „normalne” mase i pothranjenosti/gojaznosti. Nekoliko ih, osim telesne mase i visine, uključuje i neke druge (bitne) antzropometrijske varijable.

Indeks Formula Kategorizacija
Pinetova formula
  • k = h – (m+o);

k – Opšta konstitucija
h – telesna visina (cm)
m – telesna masa (kg)
o – prosečni obim grudi (cm)
  • Jaka: → 20; do 5 – Piknička
  • Srednja: 21–30
  • Slaba: 31 →
Pirkeov indeks
  • k= 3√10g/Si;

g – telesna masa (kg)
Si – sedeća visina (cm)

Blimerov indeks
(integriše i standardizuje dva prethodna)
  • k = (k1 x k2)/40;

(k1 – Pignetov indeks
(k2 – Pirkeov indeks
Brokinov indeks normalne telesne mase
  • g = α –100;

g – telesna masa (kg)
α – telesna visina (cm)
Krauzeov indeks grudi
  • k = o2/m;

o – obim grudi (cm)
m – telesna masa (kg)

Ginterov indeks oblika tela
  • k = b/o x rp/100a;

b – obim grudi (cm)
o – gornja visina (cm)
r – dužina trupa (cm) (distantia jugulopubica)
a – telesna visina (cm)

  • Hiperstenosomija: → 88,0
  • Stenosomija: 88,1– 96,0
  • Mezosomija: 96,1–104,0
  • Pletosomija: 104,1–112,0
  • Hiperpletosomija: 112,1 →
Lenhofov indeks
  • k = (djp x 100)/cfa;

djp – distantia jugulopubica (cm)
cfa – circumferentia abdominalis (cm)

  • Astenija: → 75
Pendeov indeks
  • k = h/o;

h – telesna visina (cm)
o – obim grudi (cm)
  • Normalno: od 20–25 godina:
  • Muškarci: 1,91 → veće vrednosti: longitip
  • Žene: ←1,95 – 1,89 manje vrednosti: brevitip:
Pendeov koeficijent telesne mase
  • k = h/m;

m – telesna masa (kg)
h – telesna visina (cm)
  • Normalan raspon –
  • Muškarci: 2,66–2,56

Žene: 2,89–2,76;

  • U odnosu na "normu" (mediosomija):
  • Hiposomija – hipersomija
Ketleov indeks uhranjenosti,

Devenport – Kaupova modifikacija

  • k = m/h;

m – telesna masa (kg)
h – telesna visina (cm)

  • Mršavi: → 2,14
  • Srednje uhranjeni: 2,15–2,56
  • [ [Gojaznost|Gojazni]]: 2,57 →

Rorerov indeks (uhranjenosti)

  • k = 100 m/h3;

m – telesna masa (g)
h – telesna visina (cm)
  • Mršavi: → 1,1
  • Normalni: 1,2–1,5
  • Gojazni: 1,6 →
Rifijeov indeks
  • R = P – E;

P = ct – ca;
E = (h – 100) – m;
ct – obim grudi pri udisaju (cm)
ca – obim trbuha pri izdisaju (cm)
h – telesna visina (cm)
m – telesna masa (kg)
  • Osrednje: → 9
  • Dobro: 10–15
  • Vrlo dobro: 16–20
  • Izuzetno: 21 →
Demenijev koeficijent
  • D = vc/m;

vc – vitalni kapacitet (cm3)
m – telesna masa (kg)
  • Osrednje: → 4
  • Dobro: 5–7
  • Odlično: 8 →
Lorencov spiroindeks (uhranjenosti)
  • k = vc/h;

vc – vitalni kapacitet (cm3)
h – telesna visina (cm)

Relacija sa zdravljem uredi

Jedna studija koju je objavio časopis Američke Medicinske asocijacije (JAMA) iz 2005. godine je pokazala da su ljudi prekomerne težine imali stopu smrtnosti sličnu onima normalne težine prema BMI definiciji, dok su neuhranjeni i gojazni ljudi imali veću stopu smrtnosti.[17]

Studija koju je The Lancet objavio 2009. godine, a koja je uključivala 900.000 odraslih osoba koje su bile prekomerne i nedovoljne težine, ustanovila je da su oni imali stopu smrtnosti veću od one kod normalnih ljudi u smislu BMI skale. Otkriveno je da je optimalni BMI u opsegu od 22.5-25.[18] Prosečan BMI sportista je 22,4 za žene i 23,6 za muškarce.[19]

Visok BMI je povezan sa dijabetesom tipa 2 samo kod ljudi sa visokim gama-glutamilnim transpeptidama u serumu.[20]

U analizi 40 studija koje uključuju 250.000 ljudi, pacijenti sa bolešću koronarne arterije sa normalnim BMI-om imali su veći rizik od smrti od kardiovaskularnih bolesti nego ljudi čiji je BMI počivao u opsegu prekomerne težine (BMI 25-29,9).[21]

Jedna studija je utvrdila da BMI ima dobru opštu korelaciju sa procentom telesne masti, i napominje da je gojaznost premašila pušenje kao uzrok smrti na svetu. Ali ona takođe primećuje da je u studiji 50% muškaraca i 62% žena imalo prekomernu težinu u pogledu telesne masnoće, dok je samo 21% muškaraca i 31% žena bilo gojazno prema BMI, što znači da je BMI kriterijum podcenio broj gojaznih ispitanika.[22]

Studija iz 2010. godine koja je obuhvatila 11.000 učesnika tokom perioda tokom osam godina zaključila je da BMI nije najprikladnija mera za rizik od srčanog udara, moždanog udara ili smrti. Otkriveno je da je bolja mera odnos struka i visine.[23] Studija iz 2011. godine, koja je analizirala 60.000 učesnika tokom 13 godina otkrila da je odnos struka i kuka bolji prediktor smrtnosti usled ishemijskih bolesti srca.[24]

Napomena uredi

  1. ^ e.g., the Body Mass Index Table Arhivirano 2010-03-10 na sajtu Wayback Machine from the National Institutes of Health's NHLBI.

Референце uredi

  1. ^ „BMI Classification”. Global Database on Body Mass Index. World Health Organization. 2006. Приступљено 27. 7. 2012. 
  2. ^ Hadžiselimović R. (2005): Bioantropologija – Biodiverzitet recentnog čovjeka. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo. ISBN 978-9958-9344-2-1.
  3. ^ Hadžiselimović R., Ivanović B., Kušec V., Miličić J., Rudan P., Smolej - Narančić N., Šimić D., Tomazo - Ravnik T., Vlahović P. (1989): Antropološki praktikum. Antrop. dr. Jug., Posebna izdanja, Beograd - Zagreb - Titograd.
  4. ^ Hadžiselimović R., Lelo S., Šljuka S. (2016): Bioantropološki praktikum – Autorizirani repetitorijum i radna sveska. Odsjek za biologiju Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Sarajevu, Sarajevo.
  5. ^ For example, in the UK where people often know their weight in stone and height in feet and inches, – see „Archived copy”. Архивирано из оригинала 11. 11. 2012. г. Приступљено 29. 07. 2013. 
  6. ^ Kendrick, Dr Malcolm (12. 4. 2015). „Why being 'overweight' means you live longer: The way scientists twist the facts”. The Independent (Newspaper). Приступљено 12. 4. 2015. 
  7. ^ Eknoyan, Garabed (2007). „Adolphe Quetelet (1796.–1874)—the average man and indices of obesity”. Nephrology Dialysis Transplantation. 23 (1): 47—51. PMID 17890752. doi:10.1093/ndt/gfm517. 
  8. ^ Blackburn, H.; Jacobs, D. (2014). „Commentary: Origins and evolution of body mass index (BMI): Continuing saga”. International Journal of Epidemiology. 43 (3): 665—669. PMID 24691955. doi:10.1093/ije/dyu061. 
  9. ^ Jeremy Singer-Vine (20. 7. 2009). „Beyond BMI: Why doctors won't stop using an outdated measure for obesity”. Slate.com. Приступљено 15. 12. 2013. 
  10. ^ Keys, Ancel; Fidanza, Flaminio; Karvonen, Martti J.; Kimura, Noboru; Taylor, Henry L. (1972). „Indices of relative weight and obesity”. Journal of Chronic Diseases. 25 (6–7): 329—43. PMID 4650929. doi:10.1016/0021-9681(72)90027-6. 
  11. ^ „Assessing Your Weight and Health Risk”. National Heart, Lung and Blood Institute. Приступљено 19. 12. 2014. 
  12. ^ „Defining obesity”. NHS. 23. 11. 2017. Приступљено 19. 12. 2014. 
  13. ^ Fareed, M.; Afzal, M. (2014). „Evidence of inbreeding depression on height, weight, and body mass index: A population-based child cohort study”. American Journal of Human Biology : The Official Journal of the Human Biology Council. 26 (6): 784—795. PMID 25130378. S2CID 6086127. doi:10.1002/ajhb.22599. 
  14. ^ „Physical Status: The Use and Interpretation of Anthropometry” (PDF). WHO Technical Report Series. Geneva, Switzerland: World Health Organization. 854: 9. 1995. PMID 8594834. 
  15. ^ Ronnie Coleman is 5'11" tall and weighed 300 lbs during competition. „Ronnie Coleman Pro Bodybuilding Profile, Bodybuilding.com”. 22. 7. 2013. 
  16. ^ Di Angelantonio E, Bhupathiraju ShN; et al. (20. 08. 2016). „Body-mass index and all-cause mortality: individual-participant-data meta-analysis of 239 prospective studies in four continents”. Lancet. 388(10046) (776–86): 776—786. PMC 4995441  . PMID 27423262. doi:10.1016/S0140-6736(16)30175-1. 
  17. ^ Flegal KM, Graubard BI, Williamson DF, Gail MH (april 2005). „Excess deaths associated with underweight, overweight, and obesity”. JAMA. 293 (15): 1861—1867. PMID 15840860. doi:10.1001/jama.293.15.1861. 
  18. ^ Whitlock G, Lewington S, Sherliker P, Clarke R, Emberson J, Halsey J, et al. (mart 2009). „Body-mass index and cause-specific mortality in 900 000 adults: collaborative analyses of 57 prospective studies”. Lancet. 373 (9669): 1083—1096. PMC 2662372  . PMID 19299006. doi:10.1016/S0140-6736(09)60318-4. 
  19. ^ Walsh J, Heazlewood IT, Climstein M (jul 2018). „Body Mass Index in Master Athletes: Review of the Literature”. Journal of Lifestyle Medicine. 8 (2): 79—98. PMC 6239137  . PMID 30474004. doi:10.15280/jlm.2018.8.2.79. 
  20. ^ Lim JS, Lee DH, Park JY, Jin SH, Jacobs DR (jun 2007). „A strong interaction between serum gamma-glutamyltransferase and obesity on the risk of prevalent type 2 diabetes: results from the Third National Health and Nutrition Examination Survey”. Clinical Chemistry. 53 (6): 1092—1098. PMID 17478563. doi:10.1373/clinchem.2006.079814  . 
  21. ^ Romero-Corral A, Montori VM, Somers VK, Korinek J, Thomas RJ, Allison TG, Mookadam F, Lopez-Jimenez F (avgust 2006). „Association of bodyweight with total mortality and with cardiovascular events in coronary artery disease: a systematic review of cohort studies”. Lancet. 368 (9536): 666—678. PMID 16920472. S2CID 23306195. doi:10.1016/S0140-6736(06)69251-9. 
  22. ^ Romero-Corral A, Somers VK, Sierra-Johnson J, Thomas RJ, Collazo-Clavell ML, Korinek J, et al. (jun 2008). „Accuracy of body mass index in diagnosing obesity in the adult general population”. International Journal of Obesity. 32 (6): 959—966. PMC 2877506  . PMID 18283284. doi:10.1038/ijo.2008.11. 
  23. ^ Schneider HJ, Friedrich N, Klotsche J, Pieper L, Nauck M, John U, et al. (april 2010). „The predictive value of different measures of obesity for incident cardiovascular events and mortality”. The Journal of Clinical Endocrinology and Metabolism. 95 (4): 1777—1785. PMID 20130075. doi:10.1210/jc.2009-1584  . 
  24. ^ Mørkedal B, Romundstad PR, Vatten LJ (jun 2011). „Informativeness of indices of blood pressure, obesity and serum lipids in relation to ischaemic heart disease mortality: the HUNT-II study”. European Journal of Epidemiology. 26 (6): 457—461. PMC 3115050  . PMID 21461943. doi:10.1007/s10654-011-9572-7. 

Literatura uredi

  • Ferrera LA, ur. (2006). Focus on Body Mass Index And Health Research. New York: Nova Science. ISBN 978-1-59454-963-2. 
  • Samaras TT, ur. (2007). Human Body Size and the Laws of Scaling: Physiological, Performance, Growth, Longevity and Ecological Ramifications. New York: Nova Science. ISBN 978-1-60021-408-0. 
  • Sothern MS, Gordon ST, von Almen TK, ur. (2006). Handbook of Pediatric Obesity: Clinical Management (illustrated izd.). CRC Press. ISBN 978-1-4200-1911-7. 

Spoljašnje veze uredi

 
Indeks telesne mase na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Индекс_телесне_масе&oldid=27553065”