Indijske inovacije

Priča o Indijskim inovacijama zasnovana je na ideji nekoliko indijskih pionira „kako postići više sa ograničenim resursima i time zadovoljiti veći broj ljudi“ zapravo predstavlja drukčije odnosno novije shvatanje inovativnosti sa akcentom na pristupačnost i održivost proizvoda i usluga.

Tadž Mahal, Agra, Indija

Smatra se da ovolikom napretku indijske privrede i inovativnosti u globalu, doprinela dosta faktora. Prvo vlast u Indiji koja je blizu 40 godina štitila tržište od stranih kompanija i tehnologija i samim tim je indijske preduzetnike, inženjere i naučnike ostavilo da se oslanjaju jedni na druge i sopstvena znanja i iskustva. Postavljanje visokih ciljeva kako bi se probudio preduzetnički duh u velikoj meri doprinelo brzim rastom indijskih kompanija od 90-ih pa na dalje. Vođeni idejom o postizanju maksimuma sa ograničenim resursima, polazili su od toga da ni jedna prepreka neće nestati sama od sebe i da ju je neophodno zaobići na najbolji mogući način. Uvek sa tačno ucrtanim ciljem: automobilom do 2000$, najjeftiniji razgovor; indijski preduzetnici ne smeju imati dvosmisleme vizije. Moraju biti fokusirani na ljude, kako na zaposlene tako i na krajne potrošače. Ovakav način rada je prilično stran i težak za primenu od strane velikih zapadnih kompanija, možda zato što su indijske firme rastući formirale sebi najpribližnije sisteme rada koje je jako teško nekom nametnuti. Tri Gandijeva pravila inovativnosti za sad u velikoj meri pokazuju kako da se odgovori na što više ljudskih potreba uz ograničene resurse. Prateći ova tri načina indijske kompanije pokazuju put kompanijam drugih zemalja kako da snize svoje troškove i uz ograničene kapacitete postignu maksimum.

Počeci

U svetu je veliki broj onih koji sebi mogu da prijušte samo najjeftinija dobra, da se vode politikom da dobiju što voše za svoj novac, a ne politikom izobilja. Baš taj deo populacije počeo da predstavlja ciljnu grupa sada već giganata indijske privrede. Shvatajući da su takvi klijenti, potrošači, mušterije pojedinačno možda nepopularni ali da zajedno čine ogromno neiskorišćeno tržište. Na samom početku, fokus indijskih kompanija usmerava se na pronalaženje što jeftinijih i efikasnijih načina proizvodnje i što jeftinijih i pristupačnijih izvora resursa znanja i informacija. Takav način razmišljanja ih je automatski usmerilo na međuzavisnot, na izgradnju što jačih međusobnih lanaca za prenos informacija, transfer resursa i protoka sirovina. Indijske kompanije za cilj su imale da penetriraju na ne iskorišćeno tržište siromašnijeg dela populacije, način da se to učini videli su u pružanju proizvoda i usluga po njima pristupačnim cenama. Počelo je učenje kako da sa manje sirovina proizvedemo više proizvoda. Gandijeve mudrosti

Gandi

Vođeni izrekom Mahatme Gandija: „Zemlja pruža dovoljlno za zadovoljenje svačije potrebe, ali ne i za zadovoljenje svačije pohlepe“ indijski inovatori unapređuju svoju poziciju tako što menjaju svaki aspekt, svaku kariku, u dotadašnjem lancu vrednosti. Glavni koncept Pristupačnost i Održivost. Proizodeći uz jako male kapacitete i uz jako male troškove dolaze do proizvoda koji su pristupačni svima a opet dovoljni da kompanija ostvaruje prihoda.

Gandijevske inovacije

U pokušaju da se napravi određena smernica kompanijama, kako da prate put inovativnosti došlo se do saznanja da su dva faktora bitnija od drugih:Primena tehnologije i organizacione sposobnosti. Ovakav način poslovanja bio je stran za kompanije sa zapada ali su im neke od indijskih kompanija pokazala kako se može doći do pravog puta prateći samo „tri principa Gandijevskih inovacija“:

1. Izmena poslovnih modela,
2. Modifikovanje organizacionih sposobnosti,
3. Stvaranje novih mogućnosti;

Bez sumnje, glavni cilj kompanijama je bio eliminacija svih bespotrebnih troškova, kako bi se došlo do najniže moguće cene za krajne potrošače. Velike uštede ostvarene su u takozvanoj izradi nove metodologije za podelu rada, tako da se mnogo toga može obaviti i bez ličnih kontakata sa izvršiocima aktivnosti. Ovde su do izražaja došle sposobnosti indijskih inženjera, koji su poslovne zadatke dobijali preko interneta i honorarno ih obavljali od kuće.

Super-kompjuter

Smanjivanju troškova i smanjivanju vremena potrebnog za ostvarenje određenih ciljeva, doprinela je i sinteza tehnologija. Uzimanjem najboljeg iz svake oblasti, indijske kompanije uspele su da proizvode brže uz dosta niže troškove unapređujući dizajn i performanse proizvoda. Najbolji primer za to je proizvodnja super-kompjutera, za čije potrebe je ogranak Тата groupa kombinujući najsavremeniju tehnologiju uspeo da se popne sa dvadeset šestog na četvrto mesto po brzini kompjutera u svetu, a da pritom ima 50% niže troškove nego bilo koji drugi super-kompjuter u svetu.

Jeftini automobili

Tata nano, najjeftiniji automobil u svetu

Pri izradi ovakvih projekata, indijske kompanije su kombinovale ne samo različite tehnologije već i stečena znanja brojnih velikih kompanija. Pri proizvodnji nano automobila Tata motorsa (automobil za 2000 $) u projekat su bile uključene kompanije iz Nemačke, Amerike, Italije, Japana i Indije, sve sa ciljem da se sintezom do tada stečenih znanja svake od njih premoste problemi koji su im pojedinačno delovali nepremostivim, rezultat ove simbioze stečenih znanja bio je najjeftiniji automobil na svetu.

Usluge telekomunikacije

Siromašniji deo populacije bio je uskraćen pored proizvoda široke potrošnje, i za određene usluge. Usluge telekomunikacionih sistema, bili su jednostavno preskupi da bi ih dobar deo indijske populacije priuštio. Nalazeći se u jako lošoj poziciji zbog sa jedne strane velikih poreza nametnutih od strane države, a sa druge strane nedovoljnog učešća na tržištu indijska telekomunikaciona kompanija Bharti Airtel menja svoju poslovnu strategiju. Počinje sa osvajanjem najsiromašnijeg dela populacije nudeći im daleko najniže cene na tržištu 1 cent po minutu razgovora. Na ovaj način došlo je do pada prosečnog prihoda po korisniku, ali se broj korisnika za jako kratak vremenski period popeo sa nekoliko hiljada na nekoliko miliona. Tržišno učešće Bharti Airtel u Indiji je „eksplodiralo“ i danas zahvata skoro sve delove Indije. Zavhaljujući svom specifičnom sistemu sada se mogu pohvaliti sa 100 miliona korisnika i nadaju se da će se taj broj udvosručiti do kraja 2012.

Medicina

Čest način ušteda indijskih kompaanija jeste korišćenje inovativnih finasijskih metoda. Korišćenjem takozvanog „publik-private partnerships“ uspeju da smanje troškove istraživanja koristeći baze podataka specijalizovanih preduzeća u inostrastvu Indijski inženjeri pokazale su se jako uspešnim u unapređivanju i kombinovanju već postojećih tehnika, tehnologija, znanja i sistemaiz sveta. Unapređivanjem 911 sistema pružanja hitne pomoći, uspeli su da pruže skoro besplatne usluge ovog tipa u urbanim i ruralnim područjima. Kombinujući najskorija tehnošska dostignuća u oblasti:telekomunikacija, računarstva, medicine i transporta uspeli da usluge koje u Americi i sličnim zemljama košstaju 100$ svojim korisnicima pruže za samo 50centi-EMRI sistem (emergency management and research institute).

Istraživanje

Ostvarili su ogromne uštede vremena i sredstava u oblasti proizvodnje lekova. Uvođenjem novog redoslede obavljanja aktivnosti uspeli su da ekseperiment koji bi inače trajao do dvanaest godina završe za osam godina i da troškove koji bi po tadašnjim sistemima rada iznosili milijardu dolara svedu na svega deset miliona.