Indonežanski rat za nezavisnost

Indonežanski rat za nezavisnost (ind. Perang Kemerdekaan Indonesia; hol. Indonesische Onafhankelijkheidsoorlog) bio je gerilski i vojni sukob na teritoriji tadašnje kolonije Holandske Indije (današnja Indonezija). Indonežanski nacionalisti su proglasili nezavisnost i obrazovali Republiku Indoneziju 17. avgusta 1945, u vreme japanske okupacije, a cilj koji su postavili pred sebe je bio puno međunarodno priznanje, povlačenje stranih trupa, kao i socijalna revolucija. Iako su se borili i protiv Japanaca, holandska vlada je to odbacila i odgovorila tako što ih je proglasila saradnicima okupatora. Nakon kapitulacije Japana i povratka savezničkih snaga, otpočeli su sukobi širih razmera nakon što su ustanici odbili da prihvate ponovnu holandske vladavinu, te su nastavili gerilsku borbu za nezavisnost.

Indonežanski rat za nezavisnost
Holandska kraljica Julijana potpisuje priznanje suvereniteta Indonezije
Vreme 17. avgust 1945 — 27. decembar 1949. Mesto Holandska Indija Uzrok Težnja za nezavisnošću Ishod Holandska vojnička pobeda Indonežanska politička pobeda Nezavisnost Indonezije Holandsko priznanje Sjedinjenih Država Indonezije
Sukobljene strane
Indonezija Vanredna vlada Republike Indonezije Nacionalne Oružane Snage Japanski dobrovoljci (od 1946) Indijski dezerteri	Holandija Holandska Indija Britanska Imperija Britanska Indija Australija uz podršku: Japanska carska vojska (do 1946)
Komandanti i vođe
Sukarno Sudirman Abdul Haris Nasution Suharto	general Simon Spur Hubertus van Muk general Filip Kristinson
Jačina
~360.000	270.000
Žrtve i gubici
~45.000-100.000 mrtvih	4.585 Poginuli holandski vojnici oko 980 mrtvih 1.057 mrtvih Ukupno: ~6,622 poginulih

Četvorogodišnji vojni sukob je izazvao velika materijalna razaranja i visoke ljudske žrtve. Slabo opremljeni ustanici su kontrolisali većinu ruralnih delova zemlje ali nisu imali snage da ostvare sve ciljeve vojnim putem jer su holandske snage kontrolisale sve veće gradove, puteve i industrijska postrojenja. Međutim, do 1949 se Holandija našla pod snažnim diplomatskim pritiskom, nakon čega je bila primorana da prizna nezavisnost Indonezije i da se povuče. Rat je doneo velike etničke i demografske promene, propraćene ratnim zločinima. Tokom rata je poginulo i umrlo do 100.000 boraca i civila. Nacionalisti su i nakon rata vršili progone i likvidaciju holandskih saradnika, ali i komunističkih simpatizera.

Pozadina

Holanđani su teritoriju današnje Indonezije počeli kolonizovati oko 1602, a do 1800 su osnovali svoju koloniju Holandsku Istočnu Indiju. Stanovništvo na toj teritoriji je bilo izuzetno siromašno i dodatno eksploatisano, što je dovelo do razvitka težnje za nezavisnošću. Ove težnje su došle do izražaja početkom 20. veka, a nacionalisti su koristili verske i socijalne motive kako bi u narodu rasplamsali želju za ustankom.

Pojedini su smatrali da Indonezija saradnjom sa Holanđanima može oezbediti sebi bolji status i autonomiju bez prolivanja krvi ali su ipak preovladali oni ekstremniji koji su pozivali na opšti ustanak i puno proterivanje Holanđana. Najistaknutiji su bili Ahmed Sukarno i Mohamed Hata, dvojica mladih prozapadnih nacionalista školovanih u visokim holandskim školama. Njih dvojica su se uzdigli na političkoj sceni krajem 1920-ih nakon što su komunistička i islamistička partija zabranjene.

Holanđani su ubrzo počeli goniti i nacionaliste jer su pozivali na ustanak, te je Sukarno 1930. osuđen na četvorogodišnju robiju. To ga je načinilo izuzetno popularnim među civilnim stanovništvom, a njegovi pratioci su išli po selima i prikupljali podršku. Po izlasku se sukobio sa svojim saborcem Mohamedom Hatom koji je smatrao da borbu treba voditi političkom agitacijom i edukacijom naroda dok je Sukarno tvrdio da treba čekati pogodan trenutak i tada dići opšti ustanak. Sukarna su vlasti 1933 ponovo uhapsile i proterale ga na ostrvo Flores, a 1938 na Bengkulu. Sukarno se tamo približio članovima verske organizacije Muhamadijah, prisustvovao je njihovim učenjima, a kasnije na njih prenosio nacionalističke ideje.

Rat na Pacifiku i japanska okupacija Holandske Indije su otvorili put nacionalistima koji su iskoristili japansku vlast kako bi učvrstili svoje pozicije i pribavili naoružanje za ustanak. Holanđani su planirali da Sukarna povedu u Australiju ali su ga u povlačenju ostavili, nakon čega je on započeo saradnju sa Japancima. Nije bio naročito voljan tome jer su Japanci primorali nekoliko miliona Indonežana na prisilan rad, a veliki broj je umro, kakogod Sukarno je smatrao da je manja šteta od japanske nego od holandske vladavine. Zauzvrat, Japanci su mu odobrili da širi nacionalizam ali i da se obračunava sa komunistima koje je smatrao najvećom pretnjom ukoliko dođe do ustanka.

Novembra 1943, Sukarno i Hata su stigli u Tokio, gde ih je odlikovao lično japanski car Hirohito, a prisustvovali su i na večeri u kući premijera Hidekija Todžoa. Novi japanski premijer Kuniaki Koso je 7. septembra sledeće godine obećao nezavisnost Indoneziji ali tačan vremenski rok nije preciziran. Saveznici su Sukarna već smatrali jednim od najvećih kolaboracionista, o čemu je on kasnije zabranjivao da se govori.

Japanci su 29. aprila 1945 odobrili osnivanje radne komisije za nezavisnost, koja je 7. avgusta prerasla u komisiju za pripremu nezavisnosti i pisanje ustava. Japanske snage u Indoneziji su se kapitulirale 15. avgusta, mladi nacionalisti su od Sukarna zahtevali da odmah proglasi nezavisnost. On je spremio proklamaciju i dva dana kasnije pred okupljenim narodom je proglasio nezavisnost Republike Indonezije. Ova vest se brzo proširila, iako su Japanci pokušali da to spreče. Sukarto se 19. avgusta na jednom polju obratio masi od milion ljudi, što je pokazalo da je njegov pokret imao masovnu podršku, barem na Javi i Sumatri. Japanci su po ugovoru bili dužni da održavaju red do dolaska saveznika, međutim oni su masovno predavali svoje oružje nacionalistima i povukli se u svoje kasarne očukujući saveznike. U ovom kratkom periodu, nacionalisti su na ovim ostrvima uspostavili svoju vlast i nesmetano su započeli kampanju etničkog čišćenja, a na meti su se našli Evropljani, Kinezi i domaći izdajnici.

Literatura

• Agung, Ide Anak Agung Gde (1973). Twenty Years Indonesian Foreign Policy: 1945–1965. Mouton & Co. ISBN 979-8139-06-2. 
• Ashton, Nigel John; Hellema, Duco (2001). Unspoken Allies: Anglo-Dutch Relations Since 1780. Amsterdam University Press. ISBN 978-90-485-0585-2. 
• Bidien, Charles (5. 12. 1945). „Independence the Issue”. Far Eastern Survey. 14 (24): 345—348. JSTOR 3023219. doi:10.2307/3023219. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Beck, Sanderson (2008). South Asia, 1800-1950. Australia: World Peace Communications. ISBN 9780979253232. 
• Bussemaker, H.Th. (2005). Bersiap! Opstand in het paradijs (na jeziku: holandski). Zutphen: Walburg Pers. ISBN 90-5730-366-3. 
• Colombijn, Freek; Linblad, J. Thomas, ur. (2002). Roots of Violence in Indonesia: Contemporary Violence in Historical Perspective. Koninklijk Instituut Voor de Tropen. ISBN 90-6718-188-9. 
• Cribb, Robert (1986). „A revolution delayed: the Indonesian Republic and the Netherlands Indies, August–November 1945”. Australian Journal of Politics and History. The Australian National University. 32 (1): 72—85. doi:10.1111/j.1467-8497.1986.tb00342.x. Arhivirano iz originala 21. 12. 2019. g. Pristupljeno 01. 09. 2022. 
• Fenton-Huie, Shirley h. (2005). The Forgotten Ones: Women and Children Under Nippon. Sydney: Angus and Robertson. ISBN 9780207170775. 
• Frederick, Willam H. (1989). Visions and Heat: The Making of the Indonesian Revolution. Athens, Ohio: Ohio University Press. ISBN 0-8214-0906-9. 
• Frederick, William H.; Worden, Robert L., ur. (1993). „The National Revolution, 1945–50”. Country Studies, Indonesia. GPO for the Library of Congress. 
• Friend, Theodore (1988). Blue Eyed Enemy: Japan against the West in Java and Luzon, 1942–1945. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-05524-4. 
• Friend, Theodore (2003). Indonesian Destinies. The Belknap Press of Harvard University Press. ISBN 0-674-01834-6. 
• Heren, Patrick (novembar 2010). „The Death Knell of the British Empire”. Standpoint. Arhivirano iz originala 4. 11. 2011. g. Pristupljeno 2. 10. 2011. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Jessup, John E. (1989). A Chronology of Conflict and Resolution, 1945–1985. New York: Greenwood Press. ISBN 0-313-24308-5. 
• Kahin, George McTurnan (1952). Nationalism and Revolution in Indonesia. Ithaca, NY: Cornell University Press. ISBN 0-8014-9108-8. 
• Kahin, George McTurnan (1980). „In Memoriam: Mohammad Hatta (1902–1980)” (PDF). Indonesia. Southeast Asia Program Publications at Cornell University. 30 (30): 113—120. JSTOR 3350997. doi:10.2307/3350997. hdl:1813/53609 . 
• Kahin, George McTurnan (2000). „Sukarno's Proclamation of Indonesian Independence” (PDF). Indonesia. Ithaca, NY: Cornell Modern Indonesia Project. 69 (69): 1—4. JSTOR 3351273. doi:10.2307/3351273. hdl:1813/54189 . 
• Kahin, George McTurnan; Kahin, Audrey (2003). Southeast Asia: A Testament. London: Routledge Curzon. ISBN 0-415-29975-6. 
• Kirby, Woodburn S (1969). War Against Japan, Volume 5: The Surrender of Japan. HMSO. str. 258. 
• McMillan, Richard (2005). The British Occupation of Indonesia 1945–1946. Melbourne: Routledge. ISBN 0-415-35551-6. 
• Lockwood, Rupert (1975). Black Armada: Australia and the Struggle for Indonesian Independence 1942–49. Australasian Book Society. ISBN 9780909916688. 
• van Mook, H. J. (jul 1949). „Indonesia”. International Affairs. Royal Institute of International Affairs. 25 (3): 278. JSTOR 3016666. doi:10.2307/3016666. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Parrott, J. G. A. (oktobar 1975). „Who Killed Brigadier Mallaby?” (PDF). Indonesia. Cornell Modern Indonesia Project. 20 (20): 87—111. JSTOR 3350997. doi:10.2307/3350997. hdl:1813/53609 . Pristupljeno 27. 11. 2006. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Pendit, Nyoman S. (1988) [1954]. Bali Berjuang (2nd izd.). Jakarta: Gunung Agung. ISBN 9789799954114. 
• Pramoedya Anwar Toer; Koesalah Soebagyo Toer; Kamil, Ediati (2005). Kronik Revolusi Indonesia Vol I (1945) (na jeziku: indonežanski). Kepustakaan Populer Gramedia. ISBN 9789799023292.  }}
• Pramoedya Anwar Toer; Koesalah Soebagyo Toer; Kamil, Ediati (2005). Kronik Revolusi Indonesia Vol II (1946) (na jeziku: indonežanski). Kepustakaan Populer Gramedia. ISBN 9789799023308.  }}
• Pramoedya Anwar Toer; Koesalah Soebagyo Toer; Kamil, Ediati (2005). Kronik Revolusi Indonesia Vol III (1947) (na jeziku: indonežanski). Kepustakaan Populer Gramedia. ISBN 9789799023469.  }}
• Pramoedya Anwar Toer; Koesalah Soebagyo Toer; Kamil, Ediati (2014). Kronik Revolusi Indonesia Vol IV (1948) (na jeziku: indonežanski). Kepustakaan Populer Gramedia. ISBN 9789799106896. 
• Reid, Anthony (1974). The Indonesian National Revolution 1945–1950. Melbourne: Longman. ISBN 0-582-71046-4. 
• Reid, Anthony (1981). „Indonesia: revolution without socialism”. Ur.: Jeffrey, Robin. Asia: the Winning of Independence. Macmillan. str. 113–162. ISBN 9780333278574. 
• Ricklefs, M.C. (1991). A History of Modern Indonesia Since c. 1300. San Francisco: Stanford University Press. ISBN 1349227005. 
• Said, H. Mohammed (1973). „What was the Social Revolution of 1946" in East Sumatra?” (PDF). Indonesia. Ithaca, NY: Cornell Modern Indonesia Project. 15 (April 1973): 145—186. JSTOR 3350795. doi:10.2307/3350795. hdl:1813/53556 . 
• „Stichting 1945–1950 Ubachsberg”. 1945-1950ubachsberg.nl. Arhivirano iz originala 10. 11. 2013. g. Pristupljeno 3. 9. 2013. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Stoler, Ann (1985). Capitalism and Confrontation in Sumatra's Plantation Belt, 1870–1979. New Haven: Yale University Press. ISBN 9780472082193. 
• Sukarno; Adams, Cindy (1965). Sukarno: An Autobiography. Bobbs-Merrill. 
• Taylor, Jean Gelman (2003). Indonesia: Peoples and History. Yale University Press. str. 325. ISBN 0-300-10518-5. 
• Tjandraningsih, Christine T. (19. 8. 2011). „Indonesians to get book on Japanese freedom fighter”. Japan Times. Pristupljeno 29. 10. 2018. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Vandenbosch, Amry (1931). „Nationalism in Netherlands East India”. Pacific Affairs. Pacific Affairs, University of British Columbia. 4 (12): 1051—1069. JSTOR 2750579. doi:10.2307/2750579. 
• Vickers, Adrian (2005). A History of Modern Indonesia. New York: Cambridge University Press. str. 85–112. ISBN 0-521-54262-6. 
• Anderson, Ben (1972). Java in a Time of Revolution: Occupation and Resistance, 1944–1946. Ithaca, NY: Cornell University Press. ISBN 0-8014-0687-0. 
• Cribb, Robert (1991). Gangster and Revolutionaries: The Jakarta People's Militia and the Indonesian Revolution 1945–1949. Sydney, Australia: ASSA Southeast Asian Publications Series – Allen and Unwin. ISBN 0-04-301296-5. 
• Drooglever, P. J.; Schouten, M. J. B.; Lohanda, Mona (1999). Guide to the Archives on Relations between the Netherlands and Indonesia 1945–1963. The Hague, Netherlands: ING Research Guide. 
• George, Margaret (1980). Australia and the Indonesian Revolution. Melbourne University Press. ISBN 0-522-84209-7. 
• Heijboer, Pierre (1979). De Politionele Acties (na jeziku: holandski). Haarlem: Fibula-van Dishoeck. 
• Holst Pellekaan, R.E. van, I.C. de Regt "Operaties in de Oost: de Koninklijke Marine in de Indische archipel (1945–1951)" (Amsterdam 2003).
• Ide Anak Agug Gde Agung (1996) (translated to English by Linda Owens)From the Formation of the State of East Indonesia Towards the Establishment of the United States of Indonesia Jakarta: Yayasan Obor Indonesia ISBN 979-461-216-2 (Original edition Dari Negara Indonesia Timur ke Republic Indonesia Serikat 1985 Gadjah Mada University Press)
• Jong, Dr. L. de (1988). Het Koninkrijk der Nederlanden in de Tweede Wereldoorlog, deel 12, Sdu, 's-Gravenhage (an authoritative standard text on both the political and military aspects, in Dutch)
• Kahin, Audrey (1995). Regional Dynamics of the Indonesian Revolution. University of Hawaii Press. ISBN 0-8248-0982-3. 
• Kodam VI/Siliwang (1968). Siliwangi dari masa kemasa (na jeziku: indonežanski). Fakta Mahjuma. 
• Lucas, A. (1991). One Soul One Struggle. Region and Revolution in Indonesia. St. Leonards, Australia: Allen & Unwin. ISBN 0-04-442249-0. 
• Payne, Robert (1947). The Revolt In Asia. New York: John Day. 
• Poeze, Harry A. (2007). Verguisd en vergeten. Tan Malaka, de linkse beweging en de Indonesische Revolutie 1945–1949. KITLV. str. 2200. ISBN 978-90-6718-258-4. 
• Taylor, Alastair M. (1960). Indonesian Independence and the United Nations. London: Stevens & Sons. ASIN B0007ECTIA. 
• Yong Mun Cheong (2004). The Indonesian Revolution and the Singapore Connection, 1945–1949. Leiden, Netherlands: KITLV Press. ISBN 90-6718-206-0. 

Spoljašnje veze

• Parallel and Divergent Aspects of British Rule in the Raj, French Rule in Indochina, Dutch Rule in the Netherlands East Indies (Indonesia), and American Rule in the Philippines.
• Radio address by Queen Wilhelmina on 7 December 1942.
• Dutch Proposals for Indonesian Settlement 6 November 1945.
• Dutch Proposals for Indonesian Settlement 10 Feb 1946.
• Text of the Linggadjati Agreement 10 Feb 1946.
• The Renville Political Principles 17 January 1948.
• Dutch Queen Signs away an Empire (1950), newsreel on the British Pathé YouTube Channel