Inid Blajton

Inid Blajton
Inid Blajton
Lični podaci
Puno ime	Inid Meri Blajton
Datum rođenja	11. avgust 1897.
Mesto rođenja	London, Ujedinjeno Kraljevstvo
Datum smrti	28. novembar 1968. (71 god.)
Mesto smrti	London, Ujedinjeno Kraljevstvo
Književni rad
Period	1922—1968.
Najvažnija dela	Pet prijatelja (serijal); Nodi
Zvanični veb-sajt
	www.enidblytonsociety.co.uk

Inid Meri Blajton (engl. Enid Mary Blyton; Hamsted, 11. avgust 1897 — Ist Dolič, 28. novembar 1968) bila je britanska književnica. Najpoznatija je po svojim romanima i pripovetkama za decu. Svoja dela je objavljivala i pod pseudonimom Meri Polok (engl. Mary Pollock). Na srpski jezik prevedeno je dosta njenih dela, ali je u starijim izdanjima njeno ime najčešće nepravilno prevođeno kao „Enid Blajton”.^[a]

Poznata je po brojnim serijama popularnih romana kreiranih za različite uzraste. Širom sveta je prodato preko 600 miliona primeraka njenih knjiga.^[1]

Jedan od njenih najpoznatijih likova jeste Nodi, namenjen najmlađim čitaocima. Glavninu njenog opusa čine romani u kojima deca doživljavaju pustolovine, uz minimalno učešće odraslih. Najpoznatiji su joj serijali „Pet prijatelja“ (21 roman, 1942. do 1963, gde četvoro dece i njihov pas rešavaju kriminalne slučajeve pre policije) i „Tajna sedmorka“ ili „Sedam tajanstvenih“ (15 romana, 1949. do 1963, gde društvo od sedmoro dece rešava različite misterije).

Njeno stvaralaštvo je žanrovski raznovrsno: pripovetke, fantastika, ponekada i magija. Knjige su joj popularne u Komonveltu, ali i u celom svetu. Prevedene su na 90 jezika, a procenjuje se da je za 40 godina stvaralaštva napisala 800 knjiga.

Biografija uredi

Kuća u kojoj je živela Inid Blajton od 1920. do 1924. Na kući postoji tabla na kojoj piše: "Enid Blyton 1897-1968 children's writer lived here 1920-1924". Kuća ima status engleskog kulturnog nasleđa

Inid Blajton rođena je 11. avgusta 1897. godine u predgrađu Londona. Njeni roditelji, Tomas Karej Blajton i Tereza Marija Blajton pored Inid imali su još dva mlađa sina. Ubrzo po rođenju teško se razbolela od velikog kašlja. Njen otac, Tomas Blajton, bdio je nad njom iz noći u noć, dok se nije oporavila. Od tada je Inid pratila oca gde god je išao i preko njega je razvila ljubav prema prirodi i životinjama - entuzijazam koji joj je ostao tokom celog života, a takođe i ljubav prema knjigama.

Od 1907. do 1915. pohađala je školi „St. Kristofer” u predgrađu Londona. Bila je podjednako dobra u gotovo svim predmetima osim matematike. Otac je za Inid planirao muzičku karijeru, ali je nju privlačilo pisanje i već u školi je napisala prve priče. Po završetku škole zaposlila se kao učiteljica, što joj je omogućilo da dobro razume dečiju psihologiju. Takođe je neko vreme radila i kao dadilja u porodici sa četvoro male dece. Ponekad je toj deci čitala svoje rane priče i na taj način proveravala koliko su dobro percipirane. Strast prema pisanju nikada nije jenjavala. Prve priče za decu počela je da objavljuje u časopisima, a prvu knjigu, zbirku pesama, objavila je 1922. godine.

Kuća u Bakingemširu u kojoj je Inid Blajton živela sa prvim suprugom, Hjuom Polokom

Maketa kuće u kojoj je živela Inid Blajton od 1938. do 1968. godine

Sa 27 godina Inid se udala za Hjua Poloka, koji je delio njenu strast prema književnosti i pomogao joj da nauči da radi na pisaćoj mašini, što je ubrzalo kreativni proces. Mladi bračni par nastanio se u staroj kući u Bakingemširu u blizini Londona. Ovde je Inid mogla da gaji veliki broj kućnih ljubimaca, a njen omiljeni kućni ljubimac bio je foks terijer Bob. Čak je u jednom časopisu pisala i kolumnu „Pisma od Boba“, smešne beleške koje je pisala u ime svog psa. Inid i Hju dobili su dve ćerke. Ubrzo po udaji napisala je svoj prvi roman Avanture stolice želja. Tokom tridesetih Inid piše dečje priče i romane još aktivnije nego ranije, a broj obožavalaca njenog dela raste. U ovom periodu objavljuje izuzetnu bajku Žuta knjiga vila. Krajem tridesetih brak između Hjua i Inid počinje da se raspada, posle skoro 20 godina. Inid je počela da sumnja da je suprug vara i 1938. odlučuje da žive odvojeno, a 1941. zvanično je podnela zahtev za razvod. Uspeva čak i da dobije zabranu sastajanja Hjua Poloka sa ćerkama.

Inid se ponovo se udala 1943. godine za hirurga Keneta Votersa, posle čega nastupa njen najproduktivniji stvaralački period. Par se nastanio u Dorsetu, gde je Inid napisala svoja najbolja dela. Tokom narednih više od dvadeset godina stvorila je nekoliko serija romana namenjenih različitim starosnim kategorijama.^[2]

Inid se u starosti razbolela od alchajmerove bolesti. Umrla je 1968, u 71. godini.^[3]

Književni rad uredi

Polica na kojoj se nalaze neke od knjiga Inid Blajton

Inid Bliton je jedan od najomiljenijih autora u dečjoj književnosti. Njene priče ostaju bezvremeni klasici koje obožavaju deca širom sveta. Naročito je poznata po svojim serijalima romana namenjenih različitim starosnim grupama. Njene knjige bile su i ostale izuzetno popularne u Britaniji, Indiji i Australiji. Prevedene su na 40 jezika, uključujući malajski, španski, francuski, finski, nemački, japanski i hebrejski. Prevedene verzije postale su i ostale izuzetno popularne u mnogim delovima Evrope i Azije. Prvi prevodi na srpski jezik pojavili su se 1990. godine.

Tokom svog stvaralačkog perioda Inid Blajton napisala je više stotina knjiga namenjenih mlađoj i starijoj deci. Takođe je veliki broj priča objavila u časopisima. Procenjuje se da ukupan broj njenih objavljivljenih knjiga iznosi oko 600 naslova, ne uključujući decenije pisanja u časopisima. Neki izvori tvrde da je u jednom trenutku pisala i do 10.000 reči dnevno. Takva zapanjujuće plodna produkcija navela je mnoge da veruju da su neka od njenih dela pisali drugi autori, takozvani „duhovi”, ali se nijedan pisac nije javio. Nekoliko naslova napisala je pod pseudonimom Meri Polok, što je njeno srednje ime i prezime prvog muža.^[4]

Književni opus Inid Blajton uredi

Književni opus Inid Blajton obuhvata avanturističke priče, misterije, magične priče, priče o poljoprivredi, priče za mlađu decu i druge žanrove. Najpopularniji su serijali Pet prijatelja i Nodi.^[3]

Knjige Inid Blajton su generalno podeljene u tri vrste:

Prvi tip su knjige u kojima su glavni likovi obična deca u nesvakidašnjim situacijama. Ona upadaju u razne avanture, rešavati zločine ili se na drugi način nalaze u neobičnim okolnostima. Takvi su serijali Pet prijatelja, ,,Tajna sedmorka i Avantura.
Drugi tip su priče o internatu. Njihovi zapleti su obično manje neobični, sa više naglaska na svakodnevnom životu u internatu. Ovo je svet praktična šala i društvena odnosa različitih tipova dece.^[4]
Treći tip su dela koja pripadaju žanru dečje fantastike. U ovim pričama deca se obično nađu u magičnom svetu, u kom susreću vile, gobline, vilenjake i druga fantastična bića. Prvi roman koji je objavila Inid Blajton, Avanture stolice želja, pripada upravo žanru fantastike.

Nisu sva dela koja je napisala Inid Blajton spadala u domen fikcije. Njena serija knjiga iz aritmetike knjiga dugi niz godina je bila standard u osnovnim školama u Velikoj Britaniji. Takođe je napisala i brojne knjige o prirodi i biblijskim temama.^[4]

Najpopularniji serijali uredi

Pet prijatelja jedan je od najpoznatijih serijala. Sastoji se od 21 romana napisanog su između 1942 i 1963. godine. Glavni likovi su četvero dece i pas. Knjige iz ovog serijala prevedene su na srpski jezik.
Serijal Pet mladih detektiva i verni pas obuhvata 15 romana u kojima petoro dece rešava čudne incidente pre lokalnog detektiva.
Tajna sedmorka, na kojoj je radila od 1949. do 1963. godine, takođe se sastoji od 15 knjiga u kojima su ispričane avanture sedmoro radoznale dece koja su osnovali svoje tajno društvo. U slobodno vreme, članovi ovog društva pomažu policiji da istraži misteriozne zločine.^[2]
Na srpski jezik prevedeno je i nekoliko naslova iz serijala Avantura (Dolina avantura, More avantura, Zamak avantura...)^[5]
Još jedan serijal, namenjen najmlađoj deci, su avanture čovečuljka Nodija. Slikovnice sa njegovim avanturama takođe su prevedene na srpski.^[6]

Bibliografija uredi

Baverstock, Gillian (1997), Enid Blyton , Evans Brothers, ISBN 978-0-237-51751-9
Bluemel, Kristin (2009), Intermodernism: Literary Culture in Mid-twentieth-century Britain, Edinburgh University Press, ISBN 978-0-7486-3509-2
Blyton, Enid (1952), The Story of my Life, Grafton, ISBN 978-0-246-12795-2
Blyton, Enid (2013a) [1961], Secret Seven: 13: Shock For The Secret Seven, Hachette Children's Books, ISBN 978-1-4449-1867-0
Blyton, Enid (2013b) [1963], Secret Seven: 15: Fun For The Secret Seven, Hachette Children's Books, ISBN 978-1-84456-949-6
Bouson, J. Brooks (2012), Jamaica Kincaid: Writing Memory, Writing Back to the Mother, SUNY Press, ISBN 978-0-7914-8292-6
Brazouski, Antoinette; Klatt, Mary J. (1994), Children's Books on Ancient Greek and Roman Mythology: An Annotated Bibliography, Greenwood Publishing Group, ISBN 978-0-313-28973-6
Briggs, Julia; Butts, Dennis; Orville Grenby, Matthew (2008), Popular Children's Literature in Britain, Ashgate Publishing, ISBN 978-1-84014-242-6
Commire, Anne (1981), Something About the Author, 25, Gale Research, ISBN 978-0-8103-0087-3
Druce, Robert (1992), This Day our Daily Fictions: An Enquiry into the Multi-million Bestseller Status of Enid Blyton and Ian Fleming, Rodopi, ISBN 978-90-5183-401-7
Edwards, Owen Dudley (2007), British Children's Fiction in the Second World War, Edinburgh University Press, ISBN 978-0-7486-1651-0
Fisher, Margery (1986), The Bright Face of Danger : An Exploration of the Adventure Story , Hodder Children's Books, ISBN 978-0-34022-993-4
Greenfield, George (1995), A Smattering of Monsters: A Kind of Memoir, Camden House, ISBN 978-1-57113-071-6
Grenby, Matthew (2008), Children's Literature, Edinburgh University Press, ISBN 978-0-7486-2274-0
Inglis, Fred (1982), The Promise of Happiness: Value and Meaning in Children's Fiction, CUP Archive, ISBN 978-0-521-27070-0
Matthew, Colin (1999), Brief Lives: Twentieth-century Pen Portraits from the Dictionary of National Biography, Oxford University Press, ISBN 978-0-19-280089-3
Murray, Shannon (2010), „A Book for Boys and Girls: Or, Country Rhimes for Children: Bunyan and Literature for Children”, Ur.: Dunan-Page, Anne, The Cambridge Companion to Bunyan, Cambridge University Press, str. 120—134, ISBN 978-0-521-73308-3
Naismith, Jon; Garden, Graeme (2013), The Unbelievable Truth, Preface
Palmer, Alex (2013), Literary Miscellany: Everything You Always Wanted to Know About Literature, Skyhorse Publishing Company, ISBN 978-1-62873-221-4
Rudd, David (2004), „Blytons, Noddies, and Denoddification Centers: The Changing Constructions of a Cultural Icon”, Ur.: Walt, Thomas Van der; Fairer-Wessels, Felicité; Inggs, Judith, Change and Renewal in Children's Literature, Greenwood Publishing Group, str. 111—118, ISBN 978-0-275-98185-3
Stoney, Barbara (2011) [2006], Enid Blyton: The Biography (Kindle izd.), History Press, ISBN 978-0-7524-6957-7
Thompson, A. H. (1975), Censorship in Public Libraries in the United Kingdom during the Twentieth Century (First izd.), Bowker (R.R.) (UK) Ltd, str. 137—157, ISBN 978-0-8593-5019-8
Thompson, Mary Shine; Keenan, Celia (2006), Treasure Islands: Studies in Children's Literature, Four Courts Press, ISBN 978-1-85182-941-5
Tucker, Nicholas (1990), The Child and the Book: A Psychological and Literary Exploration , CUP Archive, ISBN 978-0-521-39835-0
Watson, Victor (2000), Reading Series Fiction: From Arthur Ransome to Gene Kemp, Psychology Press, ISBN 978-0-415-22701-8

Napomene uredi

^ Nepravilan oblik „Enid” često se pojavljuje u srpskim prevodima dela ove književnice.

Reference uredi

^ "Index Translationum Statistics". Index Translationum. UNESCO. Pristupljeno 12.07.2007. Ovaj indeks sadrži naslove na svim prevedenim jezicima
^ ^a ^b „Enid Mari Bliton: biografija, karijera i lični život”. culturell.com. Pristupljeno 21. 3. 2021. ^{[mrtva veza]}
^ ^a ^b „Enid Blyton”. Booktopia. Pristupljeno 21. 3. 2021.
^ ^a ^b ^v „Enid Blyton (1897 – 1968)”. Biblio.com. Pristupljeno 21. 3. 2021.
^ „Enid Blajton: Avantura”. COBBIS. Narodna biblioteka Srbije. Pristupljeno 21. 3. 2021. ^{[mrtva veza]}
^ „Enid Blajton: Nodi”. COBBIS. Narodna biblioteka Srbije. Pristupljeno 21. 3. 2021. ^{[mrtva veza]}