Iran er
Iran er (pers. ایران ایر) je nacionalna avio-kompanija Irana, sa sedištem u Teheranu. Kompanija leti na 58 destinacija širom sveta. Kargo avioni kompanije lete na 20 redovnih i 5 čarter destinacija. Glavna baza se nalazi na Aerodromu Imam Homeini u Teheranu.
| |||||||
| Osnovana | 1961.[1][2] (1944[3]) | ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Flota | 43 | ||||||
| Destinacije | 58 | ||||||
| Sedište | Teheran,  Iran | ||||||
| Veb-sajt | www.iranair.com | ||||||
Od marta 2007. godine, vlasnik Iran era je vlada Irana. Kompanija zapošljava 7.500 radnika.
Istorija uredi
Grupa poslovnih ljudi je 1946. godine osnovala prvu nacionalnu avio-kompaniju Irana po imenom Iranijen ervejz. Avio-kompanija je letela na domaćim i regionalnim putničkim i kargo destinacijama i jednom nedeljno do Evrope. Prilikom osnivanja, flota se sastojala od Daglas DC-3 aviona, a kasnije su u flotu pridodati avioni tipa Daglas DC-4 i Vajkers Viskont. Godine 1954. osnovana je privatna iranska avio-kompanija Persija er servises (PAS), koja je od početka samo bavila kargo letovima, ali posle je uvela putničke letove između Teherana i najvećih gradova Irana. Godine 1960, PAS je počeo da leti za Evropu, gde su otvorili linije do Brisela, Ženeva, Londona i Pariza, avionima Daglas DC-7C avionima iznajmljen od Sabena.
Dana 24. februara 1962. godine Iranijen ervejz i PAS su se ujedinili u Iran nešenal erlajns korporaciju, poznato kao Iran er. Flota se sastojela od Avro Jork, Daglas DC-3, Daglas DC-6 i Vajkers Viskont aviona. Avio-kompanija je postala član IATA 1964. godine.
Godine 1965. godine, Iran er je uveo prve mlazne avione tipa Boing 727-100, a kasnije Boing 737-200 1971, Boing 727-200 1974. i 3 varijante Boing 747 (747-100, -200 i SP) od 1975. godine. Do sredine 1970-ih, Iran er je leteo na nekoliko važnih destinacije u Evropi sa direktnim i jednim presedanjem (na primer, bilo je 30 letove nedeljno samo do London).
Dana 8. oktobra 1972. godine, Iran er je poručila dve Konkord supersonični džetova sa opcijom nabavljanja još jednog aviona. Otkazili su porudžbinu u aprilu 1980. godine nakon Islamske Revolucije u Iranu, nakon čega je Iran er otkazao porudžbinu.
Dana 29. maja 1975. godine, linije Teheran-Njujork bila je otvorena sa Boing 707 avionima, a posle sa Boing 747 i 747SP avionima. U 1978. godini, avio-kompanija je dobila šest Erbas A300B4 aviona. Do kraja te godine, Iran er je leteo do 31 međunarodni destinacijama, od Njujorka do Pekinga i Tokija. Planovi su tada bili da lete i do Los Anđelesa i Sidneja, za šta su 747SP avioni bili idealni. Time bi Teheran postao idealan hub između Istoka i Zapada.
Do kraja 1970., Iran er je bila avio-kompanija koja je imala najveći porast na svetu, i takođe je bila jedina od najprofitabilnijih avio-kompanija. Do 1976. godine, Iran er je bila na drugom mestu na svetu po bezbednosti (Kvantas je bio prvi).
Nakon Islamska Revolucija u Iranu, Iran er je počeo da menja politiku od 26. februaru 1979. godine, kada su napustili nekoliko međunarodnih destinacija. Teheran je bio jedini zvanični ulaz u Iranu. Svi ostali aerodromi u Iranu su izgubili svoj međunarodni status, osim Širaz, koji je bio alternativni aerodrom.
Zadnja let iz Njujorka je poleteo 7. novembra 1979. godine. Zadnja redovni let iz Teheran za Njujork poleteo je 8. novembra 1979. ali nije mogao da sleti u Njujorku zbog blokade Irana tako da je sleteo u Montrealu.
Godine 1981, zvanično ime avio-kompanije se menja u Avio-kompanija Islamske Republike Iran. U toj godina avio-kompanija je prevezla 1,7 miliona putnika. Godine 1990, prvi avion tipa Foker 100 (od 6) je stigao u floti. U 2001. godine, vlada SAD je blokirala kupovinu novih Erbas A330 avona, i zbog toga je Iran er kupila stare Erbas A310 avionima (pet -200 i jedan -300 serije). U 2005. godine, Iran er je kupio avione Erbas A300-600 od Olimpik erlajns. Nakon zategnutih odnosa između vlade SAD i Irana oko nuklearnog programa u Iranu, vlada SAD je ponovo, uz pomoć EU, blokirala da Boing prodaje rezervni dele Iran eru.
Redovne linije uredi
Flota uredi
.jpg)
,_Iran_Air_AN1332209.jpg)
Prosečna starost letelica u floti kompanije je 23 godine.[4] Flota Iran era sastoji od sledećih vazduhoplova (mart 2015):
| Vazduhoplov | U floti | Poručenih | Sedišta | Napomena |
|---|---|---|---|---|
| Boing 747-200 | 3 | — | 449 (22/427) | |
| Boing 747-SP | 1 | — | 305 (22/283) | |
| Erbas A300B2 | 3 | — | 254 (18/236) | |
| Erbas A300B4 | 4 | — | 254 (18/236) | |
| Erbas A300-600R | 4 | — | 261 (22/239) | |
| Erbas A310-300 | 2 | — | 212 (14/198) | |
| Erbas A320-200 | 6 | 21 | 156 (12/144) | [5] |
| Erbas A320neo | — | 24 | — | [5] |
| Erbas A330 | — | 27 | — | [5] |
| Erbas A330-900neo | — | 18 | — | [5] |
| Erbas A350-1000 | — | 16 | — | [5] |
| Erbas A380 | — | 12 | — | [5] |
| Foker 100 | 16 | — | 104 (–/104) | |
| Boing 747-200F | 1 | — | — | Kargo |
| Erbas A300B4-200F | 1 | — | — | Kargo |
| Ukupno | 43 | 118 |
Zanimljivosti uredi
- Iran er uopšte ne služi alkoholne piće.
- Na svakom međunarodnom letu postoje mesta za molitvu.
- Iran er, sa Saudi Arabijan erlajns, su jedine avio-kompanije na svetu koje koriste Boing 747-100B avione.
Reference uredi
- ^ „IranAir Portal”. Iranair.com. Arhivirano iz originala 28. 03. 2014. g. Pristupljeno 03. 02. 2014.
- ^ „Iran Chamber Society: History of Iran: The History of Iranian Air Transportation Industry”. Pristupljeno 24. 04. 2015.
- ^ „IranAir Portal”. Arhivirano iz originala 10. 04. 2015. g. Pristupljeno 24. 04. 2015.
- ^ „Aircraft makers salivate over post-sanctions Iran[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 29. 08. 2017. g. Pristupljeno 01. 02. 2016. Sukob URL—vikiveza (pomoć)
- ^ a b v g d đ „Iran selects Airbus for its civil aviation renewal | Airbus Press release[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 28. 01. 2016. g. Pristupljeno 01. 02. 2016. Sukob URL—vikiveza (pomoć)
