Irena Sendlerova
Irena Stanislava Sendlerova (polj. Irena Stanisława (Krzyżanowska) Sendlerowa; Otvock, 15. februar 1910 — Varšava, 12. maj 2008) je bila poljska socijalna radnica, organizatoka dečje sekcije organizacije za spasavanje Jevreja od nacističkog progona i uništenja. Ova organizacija je osnovana 1942. Uz pomoć oko 25 članova žegote, Irena je spasla oko 2500 jevrejske dece tako što ih je tajno izvela iz varšavskog geta, obezbedila im lažna dokumenta i smeštaj u domovima van geta.[1] .
Irena Sendlerova | |
|---|---|
 Irena Sendlerova 2005. | |
| Datum rođenja | 15. februar 1910. |
| Mesto rođenja | Otvock, Ruska Imperija |
| Datum smrti | 12. maj 2008. (98 god.) |
| Mesto smrti | Varšava, Poljska |
| Roditelji | Stanisław Krzyżanowski |
Rana mladost uredi
Irena je rođena 15. februara 1910. godine u Varšavi pod imenom Irena Krzyżanowska. Njen otac Stanislav, fizičar po zanimanju, umro je 1917. godine od tifusa, kojim se zarazio dok je pomagao pacijentima kojima je bila odbijena državna nega, među kojima je bilo dosta Jevreja. Tako je Irena sa 7 godina ostala da živi samo sa majkom Janinom. Nakon smrti njenog oca, predvodnik jevrejske zajednice se ponudio da plati Irenino školovanje. Irena je od mladosti gajila simpatije prema Jevrejima i protivila se njihovoj diskriminaciji. Tako se nakon upisa na Varšavski univerzitet pobunila protiv tzv. Geto-Benč sistema koji je bio diskriminišući nastrojen prema Jevrejima, a koji je postojao u mnogim predratnim poljskim univerzitetima, te je bila suspendovana s Univerziteta na 3 godine.
Drugi svetski rat uredi
Za vreme nemačke okupacije, Irena je živela u Varšavi radeći kao socijalni radnik. Već od 1939. pomagala je Jevreje. Ona i njena organizacija su načinili 3000 falsifikovanih dokumenata kojima su pomogli jevrejskim porodicama. Ova aktivnost je bila veoma opasna, jer su Nemci svima u Poljskoj pretili smrću ako bi sakrivali Jevreje, što nije bio slučaj u ostatku okupirane Evrope.
Decembra 1942. novoosnovana žegota je izabrala Irenu Sendlerovu (pod pseudonimom Jolanta) da vodi dečju sekciju. Kao službenik socijalne službe imala je dozvolu da ulazi u Varšavski geto i da proverava da li se pojavio tifus. Nacisti su se bojali da bi se ova bolest mogla proširiti izvan geta.[2]
Organizovala je tajno izvođenje jevrejske dece iz geta, tako što bi ih iznosila u kutijama, koferima i na kolicima.[1] Uz objašnjenje da nadzire sanitarne uslove za vreme epidemije tifusa, Irena je izvodila bebe i malu decu u ambulantnim kolima, nekad ih maskirajući kao pakete.[3]
Deca su davana na čuvanje poljskim porodicama, varšavskom sirotištu, katoličkim manastirima, ili sveštenicima. Spisak pravih i novih lažnih imena dece je krila u teglama. Ovi spiskovi su posle rata poslužili da se identifikuju pravi roditelji dece i da se ona vrate živim rođacima.[4]
Gestapo je uhapsio Irenu Sendler 1943. Teško su je pretukli i osudili na smrt. Žegota joj je spasla život tako što su potplatili nemačke stražare koji su je vodili na gubilište. Oni su je ostavili onesvešćenu u šumi, polomljenih ruku i nogu.[1] Do kraja rata krila se i brinula o jevrejskoj deci.
Posle rata, otkopala je tegle sa dečjim podacima i pokušala da nađe njihove roditelje. Nažalost, velika većina roditelja je stradala u logoru smrti Treblinka.
Nagrade i priznanja uredi
.PNG)
Godine 1965. muzej Jad Vašem uvrstio je Irenu Sendlerovu u „pravednike među narodima“.[5]
Godine 2003. Ireni je dodeljen Orden Belog orla, jedna od počasti najvišeg čina kako za vojne, tako i građanske podvige, koje država Poljska dodeljuje.
Poljski parlament je 2007. jednoglasno usvojio rezoluciju kojom je odao počast Ireni za „organizovanje spasavanja najbespomoćnijih žrtava nacističke ideologije: jevrejske dece“.[6]
Godine 2007. nominovana je za Nobelovu nagradu za mir, međutim, nije je dobila. Te godine ju je dobio američki političar Al Gor za aktivizam u oblasti globalnog otopljavanja.
Biografski film uredi
Na osnovu njenog života, 2009. godine snimljen je film pod nazivom Hrabro srce Irene Sendlerove, koji je režirao Džon Kent Harison.
Citati Irene Sendlerove uredi
Želim da posebno naglasim da oni koji su spasavali decu nisu nekakvi heroji. Taj termin me jako iritira. Obrnuto je tačno. I dalje me grize savest što sam učinila tako malo.
Svako dete koje je spaseno uz moju, i pomoć svih divnih tajnih kurira koji danas nisu više živi, je opravdanje mog postojanja na Zemlji, a ne nešto zbog čega bih bila slavna.
Reference uredi
- ^ a b v Baczynska, Gabriela (12. 5. 2008). „Sendler, savior of Warsaw Ghetto children, dies”. Washington Post. JonBoyle. The Washington Post Company. Pristupljeno 12. 5. 2008.[mrtva veza]
- ^ Richard Z. Chesnoff, "The Other Schindlers: Steven Spielberg's epic film focuses on only one of many unsung heroes" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. decembar 2013), U.S. News and World Report, 13 March 1994.
- ^ „Polish Holocaust hero dies at age 98”. 12. 5. 2008. Pristupljeno 13. 5. 2008.[mrtva veza]
- ^ IrenaSendler.org Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. mart 2010), Pristupljeno 8. 4. 2013.
- ^ Irena Sendlerova Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. januar 2018) - Jad Vašem (jezik: engleski)
- ^ Pole who saved ghetto Jews dies, Pristupljeno 8. 4. 2013.
Spoljašnje veze uredi
- "Irena Sendler: An Unsung Heroine" by Louis Bülow (2007)
- Irena Sendlerova na yadvashem.org Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. mart 2010)
- Irena Sendlerova na holocaustforgotten.com
- Projekat IrenaSendler.org
- Internet stranica zahvalnosti Ireni Sendlerovoj
- "Pole who saved WWII Jews honoured" in BBC News Online (14. mart 2007)
- "I'm no hero, says woman who saved 2,500 ghetto children" iz Guardian Online (15. mart 2007)
- Čitulja u novinama The Times (12. maj 2008)
[[Kategorija:]]