Isaija
Ovaj članak možda zahteva čišćenje i/ili prerađivanje kako bi se zadovoljili standardi kvaliteta Vikipedije. Problem: članak je napisan hagiografskim stilom, a takođe je najverovatnije i istorijski neutemeljen. (detaljnije o uklanjanju ovog šablona obaveštenja) |
Isaija (יְשַׁעְיָהוּ na hebrejskom) je starozavetni prorok.
Bio je carskog roda. Rođen je u Jerusalimu od oca Amosa (brata Amasije, cara Judejskog). Po Xrišćanskoj tradiciji Isaija se udostojio da vidi Gospoda Savaota na prestolu nebeskom, okruženog šestokrilim serafimima, koji neprestano pevaju "Svjat, Svjat, Svjat, Gospod Savaot". Isaija je prorokovao mnogo stvari, kako pojedinim ljudima, tako i narodima. Jedanput je tri dana hodao sasvim nag po ulicama Jerusalima proričući skori pad Jerusalima pod Asirskog cara Senahirima, i opominjući cara i glavare narodne, da se ne uzdaju u pomoć Misiraca i Etiopljana, pošto će i ovi uskoro biti pokoreni od istoga Senahirima, nego da se uzdaju u pomoć Boga. Najvažnija su mu proročanstva o rođenju Boga, o začeću Presvete Bogorodice, o Jovanu Preteči, i o mnogim događajima iz života Hristova. Hrišćani veruju da je imao i dar čudotvorstva tako da je zbog njegove molitve voda potekla ispod gore Siona kada je opsedan Jerusalim. Ta voda prozvana je Siloam (poslata). U Bibliji je zapisano da je na tu vodu uputio docnije Gospod sleporođenog da se umije, da bi progledao. Za vreme vladavine cara Manasije, kada je Isaija govorio protiv običaja cara i glavara, sravnjujući tadašnji naraštaj sa Sodomom i Gomorom, uhvaćen je, izveden van Jerusalima i testerom prestrugan. Živeo je i prorokovao oko sedam stotina godina pre Hrista.
O njegovom životu govori starozavetna "Knjiga proroka Isaije".
Srpska pravoslavna crkva slavi ga 9. maja po crkvenom, a 22. maja po gregorijanskom kalendaru.
LiteraturaUredi
- Ohridski prolog, Vladika Nikolaj Velimirović
Spoljašnje vezeUredi
| Isaija na Vikimedijinoj ostavi. |