Istražitelj

Istražitelj ili detektiv je službenik koji istražuje i otkriva zločine i njihove počinioce. Svoju dužnost može obavljati kao član policije ili u privatnom aranžmanu, kao privatni detektiv. Privatni detektiv radi po porudžbini i za nagradu[1] i mora da ima dozvolu za rad kako bi obavljao svoj posao.[2] Reč detektiv potiče od latinske reči detegere, što znači otkriti.

Detektiv na zadatku
Portret Eugena Fransisa Vidoka, prvog privatnog detektiva. Rad francuskog slikara i litografa Ahila Deverie

U mnogim evropskim policijskim sistemima, većina detektiva su fakultetski obrazovane osobe koje se uključuju u detektivski rad u okviru policije odmah nakon završenog fakulteta, bez potrebe da provedu određeno vreme u službi kao uniformisani policajci, za razliku od policijskog sistema SAD, gde je period službe u uniformi neophodan uslov da bi neko postao detektiv. S jedne strane, tvrdi se da detektivski posao ima malo sličnosti sa poslom koji obavlja uniformisani policajac, i da je zato za obavljanje ovog posla potrebna poptpuno drugačija obuka, kvalifikacije, kvaliteti i sposobnosti. Drugi, pak tvrde da je neophodno da detektiv poseduje poznavanje polcijske procedure koju stiče upravo služeći u uniformi, i da ako je ne poznaje, to može smetati neometanoj saradnji sa uniformisanim policajcima.

U Srbiji je privatna detektivska delatnost pravno regulisana Zakonom o detektivskoj delatnosti, koji je stupio na snagu 5. decembra 2013. godine, a nadzor obavlja Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije. Da bi detektivska agencija dobila licencu, odgovorno lice u agenciji mora imati visoku školsku spremu, državljanstvo Srbije, da nema bezbednosne smetnje, a agencija mora imati ima najmanje dva zaposlena detektiva. Da bi pojedinac dobio detektivsku licencu mora biti državljanin Srbije, imati završenu najmanje višu školu, lekarsko uverenje o psihofizičkoj sposobnosti, završenu obuku, položen stručni ispit, kao i da nema bezbednosne smetnje. Obuku, ne moraju da pohađaju bivši policajci sa najmanje pet godina radnog staža, sudije, tužioci i obaveštajci, niti operativci koji su do dana stupanja na snagu zakona imali pet godina radnog iskustva na detektivskim poslovima.[2]

Privatni detektiv ili istražiteljUredi

 
Čarls Siringo, jedan od Pinkertonovih detektiva
 
Frederik Aberlajn, jedan od glavnih istražitelja ubistava koja se pripisuju Džeku Trboseku

Privatni detektiv je profesionalac koji je angažovan od strane različitih firmi, kompanija, korporacija, privatnih lica ili drugih subjekata u cilju pribavljanja obaveštajnih podataka i potvrđivana ili opovrgavanja informacija. Profesionalni privatni detektiv obično ima iskustvo rada u policiji ili drugim bezbednosnim službama, kao i trening kojim je pripremljen za profesionalnu istragu. Glavna delatnost privatnog detektiva je istraga. On istražuje, prikuplja i analizira dokaze. Detektivske usluge modernog doba podrazumevaju obaveštajni rad u privredi, zaštitu porodice, slučajeve maloletnčke delikvencije, slučajeve bračnih problema i dr. Privatni detektiv je često angažovan od strane advokata radi pribavljanja dokaza koji mogu imati značajan uticaj na sudske presude.[3]

Opasnost predstavlja sastavni deo detektivskog posla. Privatni detektiv je civilno lice sa dodatnim ovlašćenjima, kao i lice koji je fizički pripremljeno da brani sebe, svoje klijente ili njihovu imovinu. Dobra intuicija i sposobnost transformacije su jedne od glavnih odlika svakog dobrog privatnog detektiva. Uz pomoć ovih odlika privatni detektiv je sposoban da ostane neprimetan.[3]

Neki od metoda kojima se služe privatni detektiviUredi

  • Istraga između ostalog podrazumeva: pregled pravnih zapisa, porodične istorije, kompjutersku istragu ili bilo koju drugu vrstu prikupljanja podataka. Nakon istrage sledi analiza činjenica, procena informacija i odabir najbolje metodologije koja ima najbolji potencijal da dovede do efikasnog rešavanja slučaja.
  • Ispitivanje predstavlja metod kojim do neophodnih informacija dolazi putem razgovora sa rođacima nestalih lica, svedocima zločina i sl. Kroz ispitivanje, u kombinaciji sa sopstvenom istragom, privatni detektiv skuplja dokaze kojima rešava slučaj ili predstavlja dokaze sudu.
  • Nadzor predstavlja praćenje osobe bez njenog znanja i podnošenje izveštaja o nadzoru klijentu koji je angažovao privatnog detektiva. Privatni detektiv je upoznat sa svim tehnikama modernog i efekasnog nadzora.[3]

Istorija privatnih detektivaUredi

Privatno obezbeđenje kao neka vrsta institucije prvi put se javlja početkom 13. veka u Engleskoj, kada se u Londonu i drugim gradovima, radi zaštite građana, organizuju Crkvene Parohijske patrole.[4]

Prva prava detektivska agencija osnovana je 1833. godine. Osnovao ju je francuz Eugen Fransis Vidok, koji se smatra prvim privatnim detektivom. Njegova detektivska agencija zvala se „Firma za univerzalne informacije u vezi trgovine i privrede” i smatra se prvom privatnom detektivskom agencijom.[a][3]

Najpoznatiji privatni detektiv svih vremena svakako je Alan Pinkerton. On je 1850 godine u Čikagu osnovao Pinkertonovu detektivsku agenciju, koja još uvek postoji.[3] Danas deluje pod imenom Pinkerton, kao podružnica Sekuritas službe bezbednosti.[5]

Drugi čuveni detektiv, koga treba pomenuti, svakao je Frederik Aberlajn, britanski policijski, a kasnije i privatni detektiv. Najpoznatiji je po tome što je 1888, kao glavni inspektor londonske Metropolitanske policije, bio jedan od glavnih istražitelja ubistava koja se pripisuju Džeku Trboseku.[6]

Detektivi kao inspiracijaUredi

 
Detalj postavke u Muzeju Šerloka Holmsa u Londonu
 
Skulptura Herkula Poaroa u gradu Ilzel u Belgiji

Detektivski slučajevi oduvek su izazivali interesovanje javnosti i često bili inspiracija mnogim autorima različitih literarnih i drugih umetničkih dela. Tako su o avanturama slavnih detektiva napisani brojni romani, snimani filmovi i TV serije, a takođe su bili i inspiracija brojnim strip-crtačima, bilo da se radilo o stvarnim likovima (kakvi su Pinkerton ili Aberlajn), ili onim izmišljenim. Čak je i sam Alan Pinkerton o svojim avanturama napisao brojne detektivske romane.[7] Neki od najpoznatijih književnih detektiva svakako su:

NapomeneUredi

  1. ^ Francuska policija je mnogo puta pokušavala da zatvori ovu agenciju, ali je ona uprkos tome opstala. Sam Vidok je, nakon jednog uspešno rešenog slučaja pronevere novca, čak bio i uhapšen i osuđen na pet godina zatvora i kaznu od 3.000 franaka, ali je ubrzo oslobođen. Ovaj privatni detektiv je prvi uveo vođenje dosijea i balistiku kao značajne faktore u istražnim radnjama. Neke njegove detektivske metode se i dan danas koriste u istragama francuske policije.

Vidi jošUredi

ReferenceUredi

  1. ^ Vujaklija, Milan (1986). Leksikon stranih reči i izraza. Beograd: Prosveta. COBISS.SR 29017095
  2. ^ а б Đorelijevski, Miloš (29. 01. 2016). „Ko će biti novi srpski Šerlok Holms?”. mondo. Приступљено 13. 3. 2017. 
  3. ^ а б в г д „Ko je privatni detektiv?”. Detektivska agencija Anonimus. Приступљено 13. 3. 2017. 
  4. ^ „DETEKTIVSKA DJELATNOST NEKAD I DANAS”. CDS-BOND. Архивирано из оригинала на датум 06. 03. 2017. Приступљено 3. 3. 2017. 
  5. ^ „Company Overview of Pinkerton Government Services, Inc.”. Bloomberg. Приступљено 13. 3. 2017. 
  6. ^ „Je li poznati privatni detektiv zaista bio na tragu pravom Trbosjeku?”. Privatna detektivska agencija Shark. Архивирано из оригинала на датум 13. 03. 2017. Приступљено 13. 3. 2017. 
  7. ^ „Allan Pinkerton - American detective”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 13. 3. 2017. 
  8. ^ „Knjige - Artur Konan Dojl”. Delfi knjižare. Приступљено 13. 3. 2017. 
  9. ^ „Agata Kristi”. Laguna. Приступљено 13. 3. 2017. 
  10. ^ Димитријевић, Владимир. „ГИЛБЕРТ К. ЧЕСТЕРТОН - ЕНГЛЕСКИ ЗАТОЧНИК ПРЕСЛАВНОГ ЧУДА”. Борба за веру. Приступљено 8. 4. 2017. 
  11. ^ „Žorž Simenon”. Laguna. Приступљено 13. 3. 2017. 
  12. ^ „Knjige - Ju Nesbe”. Delfi knjižare. Приступљено 13. 3. 2017. 
  13. ^ „Knjige - Boris Akunjin”. Delfi knjižare. Приступљено 13. 3. 2017. 
  14. ^ „Knjige - Mirjana Đurđević”. Delfi knjižare. Приступљено 13. 3. 2017. 
  15. ^ „Rip Kirbi”. Čarobna knjiga. Архивирано из оригинала на датум 14. 03. 2017. Приступљено 13. 3. 2017. 
  16. ^ „Dylan Dog biblioteka - Veseli četvrtak”. Alan Ford knjižara. Архивирано из оригинала на датум 02. 03. 2017. Приступљено 13. 3. 2017. 

ЛитератураUredi