Kadija
Ovaj članak je nedovršen. |
Kadija ili kadijinica/kadinica[1] (arap. قاضى) jeste sudija u muslimanskom svetu, koji sudi prema šerijatu — islamskom verskom zakonu. S obzirom na to da islam ne pravi razliku između duhovnog života i materijalne stvarnosti, kadije (ali ne i kadinice) mogu se baviti svim pravnim problemima muslimana.
Istorija uredi
Kadija se pojavljuje prvi put za vreme Omejada, kada je bio sekretar guvernera. Uloga kadije je bila vrlo bitna na početku islama i oblikovanja islamskog verskog prava — šerijata.
Na ostrvu Majoto, jednom od Komorskih ostrva, titulu kadije nosio je Umar koji je — nakon osvajanja ovog ostrva i pripajanja istog Sultanatu Komorskih ostrva — upravljao tim ostrvom od 19. novembra 1835. do 1836. godine.
Savremeno islamsko pravo uredi
U islamskim zemljama gde je stvorena konstituciona vlada, kao u slučaju Republike Turske gde šerijat nije osnov pravnog sistema zemlje, termin kadija se i dalje koristi za sudije ili magistrate. U zemljama u kojima je stvoren hibridni pravni sistem, kao na primer u Egiptu, kadije su glavne za rešavanje sporova oko zasebnog i kaznenog prava. U nekim islamskim zemljama, gde je položaj kadije bio sveden samo na odgovornost za saslušanje svedoka ili je čak bio ukinut u procesu približavanja zapadnjačkom modelu, ponovo se obnavlja položaj kadije (npr. u islamskoj pokrajini Nigerije).
Kada je reč o težim presudama, kadijine odluke mora odobriti muftija, naročito u slučajevima gde je doneta presuda o najvišoj kazni, da bi se bilo sigurno da je presuda u skladu sa islamskim zakonom.
U Turskoj, kadije postavlja veliju emir (tur. veliyu l-emr). Kao posledica delovanja reformističkih pokreta, državni sudovi su zamenili kadije koje su nekad imale široke odgovornosti.
Žene kao kadije uredi
Kadinice su istoriji veoma redak slučaj. Iako je uloga kadije tradicionalno ograničena na muški pol, neke žene su ipak bile imenovane na položaj kadinice poslednjih godina. Dve žene su 2009. godine postale kadinice; imenovala ih je Palestinska Samouprava u Zapadnoj obali.[2] U Maleziji su 2010. godine dve žene postale kadinice, takođe. Međutim, odlučeno je da kao osobe ženskog pola one mogu da sude samo u slučajevima pritvora, alimentacija i pitanja zajedničke imovine, ne u slučajevima kriminala ili razvoda koji zapravo i čine većinu posla kadije.[3] Indonezija broji čak oko 100 žena kadija.[3]
U svetu islamskih učenjaka postoje neslaganja oko toga da li su žene kvalifikovane da deluju kao kadinice ili ne,[2] što je besmisleno i zaostalo razmišljanje jer ljudska prava žena, muškaraca, transseksualaca, homoseksualaca i drugih polova u svetu na odabir profesije moraju da budu jednaka bez obzira na niže nivoe prava ljudi kao što su ona koje određuje pojedina religija ili konfesija.
Uticaj uredi
Alkaldi (šp. alcalde), španski izraz za gradonačelnika, potiče od arapskog termina El Qadi koji označava kadiju.
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ Jerković, Jovan; Pižurica, Mato; Pešikan, Mitar (2010). „REČNIK UZ PRAVOPIS”. Pravopis srpskoga jezika. Novi Sad: Matica srpska. str. 339. ISBN 978-86-7946-079-0. COBISS.SR 256189191. „кадија, кадијин, кадијиница, кадиница, кадијински и кадијски (боље него кадински), т. 18”
- ^ а б Prusher, Ilene R. (13. 5. 2009). „New female judge transforms Islamic court”. The Christian Science Monitor.
- ^ а б Taylor, Pamela (7. 8. 2010). „Malaysia appoints first female sharia judges”. Washington Post. Архивирано из оригинала 04. 11. 2013. г. Приступљено 29. 02. 2016.
Извори uredi
- Ataman, Bekir Kemal (1987). „Ottoman Kadi Registers as a Source of Social History”. M. A. Thesis. University of London, University College London: School of Library. Archive and Information Studies.
- Dalgleish, David (април 2005). „Pre-Colonial Criminal Justice In West Africa: Eurocentric Thought Versus Africentric Evidence.” (PDF). African Journal of Criminology and Justice Studies. 1 (1). Архивирано из оригинала (PDF) 27. 09. 2011. г. Приступљено 26. 6. 2011.
- Imamuddin, S. M. (1981). Muslim Spain 711-1492 A.D.: a sociological study. BRILL. ISBN 978-90-04-06131-6.
- Lady Lugard, Flora Louisa Shaw (1997). „Songhay Under Askia the Great”. A tropical dependency: an outline of the ancient history of the western Sudan with an account of the modern settlement of northern Nigeria / [Flora S. Lugard]. Black Classic Press. ISBN 978-0-933121-92-8.
- „Qadi”. LookLex Encyclopedia. Архивирано из оригинала 24. 05. 2011. г. Приступљено 26. 6. 2011.
- Malcolm, Noel (1994). Bosnia: A Short History. Macmillan. стр. 50. ISBN 978-0-330-41244-5.
- O'Callaghan, Joseph F. (1975). A History of Medieval Spain. Ithaca: Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-0880-9.
- Öztürk, Özhan. „Karadeniz” [„Black Sea”]. Ansiklopedik Sözlük. 2 Cilt. Heyamola Yayıncılık. İstanbul. 2005. ISBN 975-6121-00-9.
- „Mayotte”. WorldStatesmen. Pristupljeno 26. 6. 2011.
- Qureshi, Dr. Ishtiaq Husain (1942). The Administration of the Sultanate of Delhi. Pakistan Historical Society. str. 313.
Literatura uredi
- Schacht, Joseph (1964). An Introduction to Islamic Law. Oxford.
- Tillier, Mathieu. Les cadis d'Iraq et l'Etat abbasside (132/750-334/945). Damascus. 2009. ISBN 978-2-35159-028-7.
- Al-Kindî. Histoire des cadis égyptiens (Akhbâr qudât Misr). Introduction, translation and notes by Mathieu Tillier. Cairo. 2012. ISBN 978-2-7247-0612-3.
- Tillier, Mathieu. Vies des cadis de Misr (257/851-366/976). Extrait du Raf' al-isr 'an qudât Misr d'Ibn Hagar al-'Asqalânî. Cairo. 2002. ISBN 978-2-7247-0327-6.
- Tyan, Emile (1955). „Judicial Organization”. Law in the Middle East. izd. 1. ur. Majid Khadduri & Herbert J. Liebesny. Washington, D. C. str. 236—278.
- Tyan, Emile (1960). Histoire de l'organisation judiciaire en pays d'Islam. izd. 2. Leiden.
- „Qazi courts to be established in Sri Lanka”. Colombo Page. 10. 9. 2010. Arhivirano iz originala 03. 03. 2016. g. Pristupljeno 21. 6. 2014.
- Fotić, Aleksandar (1999). „Kadija”. Leksikon srpskog srednjeg veka. Beograd: Knowledge. str. 267.
Spoljašnje veze uredi
- (jezik: engleski) LawNet – Sri Lanka's Legal Information Network — Zakoni u Šri Lanki