Казабланка (film)

Kazablanka (engl. Casablanca) je američka romantična drama iz 1942. godine, u režiji Majkla Kertiza sa Hamfrijem Bogartom i Ingrid Bergman u glavnim ulogama. Radnja se vrti oko Rika (Hamfri Bogart), vlasnika restorana, koji ne zna da li bi se osvetio ili pomogao bivšoj ljubavnici Ilsi (Ingrid Bergman) koja se jednog dana pojavila u njegovom lokalu sa novim ljubavnikom i koja očajnički traži njegovu pomoć. Vreme radnje je Drugi svetski rat, mesto radnje je grad Kazablanka u Maroku, tada pod kontrolom Višijevske Francuske. Film se danas smatra klasikom kinematografije, a nalazi i na listi 250 najboljih filmova svih vremena na stranici IMDb.

Kazablanka
Filmski poster
Režija	Majkl Kertiz
Scenario	Predstava: Mari Bernet Džoun Alison Scenario: Džulijus Dž. Epstin Filip Dž. Epstin Hauard Koh Kejsi Kobinson (nepotpisan)
Producent	Hal B. Volis
Glavne uloge	Hamfri Bogart Ingrid Bergman Pol Henrid
Muzika	Maks Štajner
Producentska kuća	Warner Bros.
Godina	1942.
Trajanje	102 minuta
Zemlja	SAD
Jezik	engleski
Budžet	1.039.000 dolara Actual: 1.039.000 dolara
Zarada	3,7 miliona dolara (rentali, inicijalno izdanje u SAD) ili 6.859.000 dolara
IMDb veza

Urednica priča studija Warner Bros. Ajrin Dajmond ubedila je producenta Hala B. Volisa da kupi filmska prava za predstavu Svi svraćaju kod Rika u januaru 1942. godine. Braća Džulijus i Filip G. Epstin su prvobitno dobili zadatak da napišu scenario. Međutim, uprkos otporu studija, otišli ​​su da rade na seriji filmova Zašto se borimo Frenka Kapre početkom iste godine. Hauard Koh je bio zadužen za scenario sve dok se Epstinovi nisu vratili mesec dana kasnije. Glavno snimanje je počelo 25. maja 1942, a završilo se 3. avgusta; film je u potpunosti snimljen u studiju Warner Bros. u Berbanku, Kalifornija, sa izuzetkom jedne sekvence na aerodromu Van Najs u Los Anđelesu.

Iako se radilo o A-filmu, sa afirmiranim glumcima i prvorazrednim scenaristima, niko od onih ko je bio uključen u produkciju nije očekivao da Kazablanka postane nešto više od proseka, jer se radilo o jednom od desetaka scenarija koji su se producirali u Holivudu svake godine. Film je nakon prvog prikazivanja imao osrednji uspeh, ponajviše zato što je bio žurno izdat kako bi se iskoristila praćenost savezničke invazije u Severnoj Africi nekoliko nedelja ranije. Ipak, uprkos menjanju scenarista koji su mahnito adaptirali nerealizovani pozorišni komad i jedva držali korak s produkcijom, i Bogartovu prvom iskustvu u romantičnoj glavnoj ulozi, Kazablanka je osvojila tri Oskara, uključujući najbolji film. Likovi, dijalozi i muzika iz filma postali su legendarni, a Kazablanka je s vremenom postajala sve popularnija tako da se konstantno nalazi pri vrhu izbora najboljih filmova svih vremena.

Radnja

S leva na desno: Laslo, Ilsa, Reno i Rik

U decembru 1941. američki iseljenik Rik Blejn poseduje noćni klub i kockarnicu u Kazablanki. „Rikov američki kafe” privlači raznoliku klijentelu, uključujući višijevske francuske i nemačke zvaničnike, izbeglice koje očajnički žele da stignu do neutralnih Sjedinjenih Država, i one koji ih traže. Iako Rik tvrdi da je neutralan u svim stvarima, prodavao je oružje u Etiopiju tokom Drugog italijansko-etiopskog rata i borio se na strani republikanaca u Španskom građanskom ratu.

Sitni prevarant Ugarte se Riku hvali „tranzitnim pismima” dobijenim ubistvom dva nemačka kurira. Dokumenti omogućavaju nosiocima da slobodno putuju po Evropi koju su okupirali Nemci i do neutralne Portugalije; oni su neprocenjivi za izbeglice zaglavljene u Kazablanki. Ugarte planira da ih proda u klubu i ubeđuje Rika da ih čuva. Pre nego što je uspeo da se nađe sa svojim kontaktom, Ugartea hapsi lokalna policija pod kapetanom Lujem Renoom, neskriveno korumpiranim policijskim prefektom. Ugarte umire u pritvoru ne otkrivši da Rik ima pisma.

Tada razlog za Rikovu ciničnu prirodu — bivša ljubavnica Ilsa Lund — dolazi u njegov lokal. Uočivši Rikovog prijatelja i pijanistu, Sema, Ilsa ga zamoli da svira „As Time Goes By”. Rik tada dolazi, besan što Sem nije poslušao njegovu naredbu da nikada više ne izvede tu pesmu i zapanjen je kada vidi Ilsu. Sa njom je njen suprug Viktor Laslo, poznati odbegli vođa čehoslovačkog otpora. Pisma su im potrebna da pobegnu u Ameriku da nastave Laslovu borbu; major Štraser je došao u Kazablanku da ga spreči.

Kada se Laslo raspituje, sinjor Ferari, ličnost iz podzemlja i Rikov prijateljski poslovni rival, odaje sumnju da Rik ima tranzitna pisma. Laslo se te noći vraća u Rikov kafe i daje mu ponudu za pisma. Rik odbija da ih proda, govoreći Laslu da pita svoju suprugu za razlog. Oni su prekinuti kada Štraser predvodi grupu oficira u pevanju „Straže na Rajni”. Laslo naređuje bendu da svira „Marseljezu”. Kada vođa benda pogleda Rika, on klimne glavom. Laslo počinje da peva, u početku sam, onda patriotski žar obuzima masu i svi se pridružuju, nadglašavajući Nemce. Štraser, plašeći se duha koji Laslo može da inspiriše, zahteva od Renoa da zatvori klub.

Rik i Ilsa

Ilsa se suočava sa Rikom u praznom kafeu; kada odbije da joj da pisma, ona mu preti pištoljem, ali onda priznaje da ga i dalje voli, na šta joj on uzvraća. Ona objašnjava da je, kada su se upoznali i zaljubili u Parizu 1940. godine, verovala da je njen muž ubijen u pokušaju da pobegne iz koncentracionog logora. Dok se spremala da pobegne sa Rikom iz grada tokom bitke za Francusku, saznala je da je Laslo živ i da se krije. Ostavila je Rika bez objašnjenja kako bi negovala svog bolesnog muža. Rik, čuvši ovo objašnjenje, gubi svoju gorčinu prema Ilsi. On pristaje da pomogne, dozvoljavajući joj da veruje da će ostati sa njim kada Laslo ode. Kada se Laslo neočekivano pojavi, nakon što je za dlaku izbegao policijsku raciju na sastanku pokreta otpora, Rik naređuje konobaru Karlu da odvede Ilsu. Laslo, svestan Rikove ljubavi prema Ilsi, pokušava da ga ubedi da upotrebi pisma da je odvede na sigurno.

Kada policija uhapsi Lasla na osnovu izmišljene optužbe, Rik ubeđuje Renoa da ga pusti obećavajući da će ga optužiti za mnogo teži zločin: posedovanje pisama. Da bi ublažio Renoove sumnje, Rik objašnjava da će on i Ilsa otići u Ameriku. Kada Reno pokuša da uhapsi Lasla po dogovoru, Rik ga primorava pod pretnjom pištolja da im pomogne u bekstvu. U poslednjem trenutku Rik tera Ilsu da se sa Laslom ukrca na avion za Lisabon, rekavši joj da bi zažalila ako bi ostala: „Možda ne danas, možda ne sutra, ali jednog dana bi i žalila bi do kraja života”. Štraser, sa dojavom od Renoa, dolazi sam. Rik ga upuca kada pokuša da interveniše. Kada policajci stignu, Reno zastaje, a zatim im naređuje da „pokupe dežurne krivce”. Predlaže Riku da se pridruže Slobodnoj Francuskoj u Brazavilu. Dok odlaze u maglu, Rik kaže: „Luj, mislim da je ovo početak jednog divnog prijateljstva.”

Uloge

Sinjor Ferari i Rik

Glumac	Uloga
Hamfri Bogart	Rik Blejn
Ingrid Bergman	Ilsa Lund
Pol Henrid	Viktor Laslo
Klod Rejns	Kapetan Luj Reno
Konrad Vajt	Major Hajnrih Štraser
Sidni Grinstrit	Sinjor Fereri
Piter Lori	Ugarte
Leonid Kinjski	Saša

Produkcija

Film je bio temeljen na tada još neprodukovanoj pozorišnoj drami Everybody Comes to Rick's Marija Berneta i Džoun Alison. Analitičar Varner Brosa, zadužen za priče koji je pročitao dramu, Stiven Karnot, nazvao ju je (odobravajući) „sofisticiranim kičem”, a urednica priče Ajrin Dajmond nagovorila je producenta Hala Volisa da je otkupi za 20 hiljada dolara, što je bio najveći iznos koji je neko u Holivudu platio za neprodukovani komad. Projekat je preimenovan u Kazablanka, navodno radi sličnosti hitu Alžir iz 1938. Snimanje je počelo 25. maja 1942, a dovršeno je 3. avgusta.

Film je ukupno stajao 1.039.000 dolara (75 hiljada više nego što je proračunom bilo predviđeno), ne izrazito, ali iznad tadašnjeg proseka.

Celi film snimljen je u studiju, osim sekvence koja prikazuje dolazak majora Štrasera, koja je snimljena u Vazdušnoj luci Van Najs. Ulica korištena za eksterijerne kadrove bila je tek sagrađena za drugi film, Pustinjska pesma, a preuređena je za kadrove Pariza. Ostala je u posedu Varnera sve do šezdesetih. Set za Rikov lokal sastojao se od tri nepovezana dela, pa je unutrašnji izgled neodređen. U brojnim scenama kamera gleda kroz zid iz lokala u Rikov ured. Pozadina za poslednju scenu, koja prikazuje avion Lokid L-12 elektra džunior s osobljem koje šeta oko njega, postavljena je uz upotrebu patuljastih statista i proporcionalnog modela kartonskog aviona. Magla je korištena kako bi se prikrio neuverljivi izgled modela. Filmski kritičar Rodžer Ibert nazvao je Volisa „ključnom kreativnom snagom” zbog njegove posvećenosti detaljima produkcije (koja je išla dotle da je zahtevao korištenje prave papige u Blu Parot baru).

Bergmanina visina prouzrokovala je izvesne probleme. Bila je pet centimetara viša od Bogarta, te je kasnije tvrdila kako je Kurtiz naterao Bogarta da stoji na blokovima ili sedi na jastucima u scenama koje su snimali zajedno. Volis je napisao poslednju rečenicu („Luis, mislim da je ovo početak jednog divnog prijateljstva.”) nakon što je snimanje dovršeno. Bogart je mesec dana kasnije pozvan kako bi na scenu nadodao i glas. Kasnije je bilo planova i za druge scene, koje bi prikazivale Rika, Renoa i vod vojnika Slobodne Francuske na brodu kako bi se upotpunila saveznička invazija Severne Afrike 1942; ali, kako je bilo teško dovesti Kloda Rejnsa za snimanje, od scene se odustalo kad je Dejvid O. Selznik prosudio „kako bi bila grozna pogreška promeniti završetak.”

Scenario

Originalna drama nastala je na temelju putovanju Marija Berneta u Evropu 1938, kad je posetio Beč nedugo nakon Anšlusa, gde je iz prve ruke svedočio nacističkoj diskriminaciji. U južnoj Francuskoj je naleteo na noćni klub, koji je imao mušterije iz raznih zemalja koji su govorili raznim jezicima, te prototip Sama, tamnoputog pijaniste. U drami, lik Ilse bila je Amerikanka Loiz Meredit te se nije videla s Laslom nakon što se njena veza s Rikom završila u Parizu; Rik je bio advokat.

Prvi scenaristi na filmu bila su braća blizanci Epstin, Džulius i Filip, koji su uklonili pozadinsku priču o Riku i dodali neke humorne elemente. Treći potpisani scenarista, Hauard Koh, došao je kasnije, ali je radio paralelno s njima, uprkos različitim shvatanjima; Koh je naglašavao političke i melodramatske elemente. Nepotpisani Kejsi Robinson doprineo je nizom sastanaka između Rika i Ilse u lokalu. Stiče se utisak da je Kertis preferirao romantične delove, insistirajući na zadržavanju prisećanja na Pariz. Uprkos velikog broja scenarista, film je imao ono što Ibert naziva „prekrasno sjedinjenim i konzistentnim” scenarijem. Koh je kasnije tvrdio kako je bilo tenzija između njegovog vlastitog pristupa i Kertisovog, što se odnosilo na sledeće: „Iznenađujuće, ovi su se nesuglasni pristupi nekako slagali, a možda su delomično te trzavice između Kertisa i mene dale filmu određenu ravnotežu.” Julius Epštajn kasnije je naglasio da je scenario sadržavao „više kukuruza nego u državama Kansas i Ajova zajedno. Ali kad je kukuruz dobar, nema ništa bolje.”

Film je naišao na neke poteškoće s Džozefom Brinom iz Administracije produkcijskog koda (holivudskog samocenzorskog tela), koji se protivio sugestijama da je kapetan Reno iznuđivao seksualne usluge od svojih molilaca, te da su Rik i Ilsa spavali zajedno u Parizu. Međutim, u završnoj verziji je oboje snažno sugerisano.

Nagrade i nominacije

Kazablanka je na 16. dodeli Oskara nominovana za osam kategorija, od kojih je pobedila u tri.

Kategorija	Nominovan	Rezultat
Oskar za najbolji film	Vorner Bros (Hal B. Volis, producent)	Osvojen
Oskar za najboljeg režisera	Majkl Kertiz	Osvojen
Oskar za najboljeg glumca u glavnoj ulozi	Hamfri Bogart	Nominovan
Oskar za najboljeg glumca u sporednoj ulozi	Klod Rejns	Nominovan
Oskar za najbolji adaptirani scenario	Džulijus Dž. Epstin, Filip Dž. Epstin i Hauard Koč	Osvojen
Oskar za najbolju fotografiju	Artur Edeson	Nominovan
Oskar za najbolju montažu	Oven Marks	Nominovan
Oskar za najbolju originalnu muziku	Maks Štajner	Nominovan

Priznanja američkog filmskog instituta

• 1998 - 100 godina AFI-ja... 100 filmova - #2
• 2001 - 100 godina AFI-ja... 100 trilera - #37
• 2002 - 100 godina AFI-ja... 100 ljubavnih priča - #1
• 2003 - 100 godina AFI-ja... 100 heroja i negativaca: Rik Blejn, heroj #4
• 2004 - 100 godina AFI-ja... 100 pesama: "As Time Goes By" #2
• 2005 - 100 godina AFI-ja... 100 replika iz filma - #5, 20, 28, 32, 43, 67
• 2006 - 100 godina AFI-ja... 100 inspiracija - #32
• 2007 - 100 godina AFI-ja... 100 filmova (edicija povodom 10 godina) - #3

Zanimljivosti

Hemfriju Bogartu pripisuje se čuvena replika iz filma Kazablanka: „Sviraj to ponovo, Sem” (Play it again, Sam). Replika je tokom godina postala jedan od omiljenih citata koji se koriste u filmovima, pesmama i reklamama. Međutim, Rik Blejn (koga glumi Bogart) u filmu svom prijatelju, pijanisti Semu, kaže samo „Play it”... Mogući izvor ove zablude je dijalog između Sema i Ilze Lund (Ingrid Bergman), u kome ona kaže: „Play it Sam, play 'As Times Goes By'”...

Литература

• Behlmer, Rudy (1985). Inside Warner Bros. (1935–1951). London: Weidenfeld and Nicolson. ISBN 978-0-297-79242-0. 
• Casablanca (Two-Disc Special Edition DVD) (2003) (with audio commentaries by Roger Ebert and Rudy Behlmer and documentary Casablanca 50th Anniversary Special: You Must Remember This, narrated by Lauren Bacall).
• Epstein, Julius J. (1994). Casablanca. Imprenta Glorias. OCLC 31873886. 
• Francisco, Charles (1980). You Must Remember This: The Filming of Casablanca. Englewood Cliffs, New Jersey: Prentice Hall. ISBN 978-0-13-977058-6. 
• Gardner, Gerald (1988). The Censorship Papers: Movie Censorship Letters from the Hays Office, 1934 to 1968. New York: Dodd Mead. ISBN 978-0-396-08903-2. 
• Harmetz, Aljean (1992). Round Up the Usual Suspects: The Making of Casablanca – Bogart, Bergman, and World War II. Hyperion. ISBN 978-1-56282-761-8. 
• Isenberg, Noah (2017). We'll Always Have Casablanca: The Life, Legend, and Afterlife of Hollywood's Most Beloved Movie. New York: W.W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-24312-3. 
• Koch, Howard (1973). Casablanca: Script and Legend. The Overlook Press. ISBN 978-0-87951-006-0. 
• Lebo, Harlan (1992). Casablanca: Behind the Scenes. Fireside. ISBN 978-0-671-76981-9. 
• McGilligan, Pat (1986). Backstory: Interviews with Screenwriters of Hollywood's Golden Age. Berkeley and Los Angeles: University of California Press. ISBN 978-0-520-05666-4. 
• Miller, Frank (1992). Casablanca – As Times Goes By: 50th Anniversary Commemorative. Turner Publishing Inc. ISBN 978-1-878685-14-8. 
• Robertson, James C. . The Casablanca Man: The Cinema of Michael Curtiz London. . Routledge. 1993. ISBN 978-0-415-06804-8. 
• Rosenzweig, Sidney (1982). Casablanca and Other Major Films of Michael Curtiz. Ann Arbor, Mich: UofMI Research Press. ISBN 978-0-8357-1304-7. 

Spoljašnje veze

• Kazablanka (film) na sajtu IMDb (jezik: engleski)
• Casablanca na sajtu Rotten Tomatoes (jezik: engleski)
• Casablanca at the American Film Institute Catalog of Feature Films
• Casablanca na sajtu TCM Movie Database (jezik: engleski)
• Casablanca na sajtu AllMovie (jezik: engleski)
• Casablanca na sajtu Box Office Mojo (jezik: engleski)
• Casablanca on Screen Guild Theater: April 26, 1943
• Casablanca on Lux Radio Theater: January 24, 1944
• Casablanca on Theater of Romance: December 19, 1944