Википедија

Kanavanova bolest

Kanavanova bolest je retko degenerativno oboljenje nervnih ćelija mozga, a najčešće se javlja kod Aškenaza (evropskih Jevreja).[1] To je vrsta oboljenja iz grupe genetskih poremećaja zvanih leukodistrofije.

Kanavanova bolest
CT mozga blesnika sa Kanavanovom bolešću
Dijagnostički metodkliničke slike, pregledi, laboratorijske analize, kompjuterizovane tomografije i nuklearne magnetne rezonance
Prognozablaže varijante poremećaja nemaju nikakav uticaj na životni vek, dok kod ozbiljnijih tipova može da bude promenljiv

U pitanju je nasledna bolest (gen na hromozomu 17), a nasleđuje se autozomno recesivno. Kanavanova bolest nastaje usled nedostatka enzima aspartacilaze i posledičnog nakupljanja N-acetilaspartične kiseline u mozgu, što uzrokuje oštećenje bele moždane mase i stvaranje sunđerastog tkiva..[2]

Bolest je prvi put opisana 1931. godine od strane američkog lekara Mirtela Kanavana (engl. Myrtelle Canavan) i po njemu je i dobila ime.[3]

Klinička slika uredi

Simptomi počinju još u prvoj godini života. Prvo se primećuje nepravilno držanje glave deteta. Poremećen je tonus svih mišića (postoji ili ukočenost ili mlitavost), naglo se povećava obim glave i nastaje makrocefalija (uvećana glava). Javljaju se problemi sa uzimanjem hrane koja se vraća kroz nos (nazalna regurgitacija), prisutni su gubitak vida i sluha, epileptički napadi itd. Obolela deca ne mogu da puze, sede, hodaju i pričaju. Vremenom mogu da se jave paraliza, mentalna retardacija i potpuno slepilo. Većina dece ne živi više od deset godina, mada neki pojedinci dožive i tinejdžerske godine ili čak odraslo doba.[1]

Dijagnoza i lečenje uredi

Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike, pregleda, laboratorijskih analiza, kompjuterizovane tomografije i nuklearne magnetne rezonance. Inače, bolest se može dijagnostikovati i prenatalno.

Ne postoji specifičan vid terapije, odnosno ona je simptomatska i suportivna.[1]

Patofiziologija uredi

Kanavanova bolest se nasleđuje autozomno recesivno. Kada su oba roditelja nosioci, šansa da imate obolelo dete je 25%. Genetsko savetovanje i genetsko testiranje preporučuju se porodicama sa dva roditelja nosioca.[4]

Kanavanova bolest je uzrokovana defektnim ASPA genom koji je odgovoran za proizvodnju enzima aspartoacilaze. Smanjena aktivnost aspartoacilaze sprečava normalan razgradnju N-acetil aspartata, pri čemu nakupljanje N-acetilaspartata ili nedostatak njegovog daljeg metabolizma ometa rast mijelinske ovojnice nervnih vlakana mozga. Mijelinski omotač je masni omotač koji okružuje nervne ćelije i deluje kao izolator, omogućavajući efikasan prenos nervnih impulsa.[5]

Prognoza uredi

Kanavanova bolest obično rezultira smrću ili razvojem stanja opasnih po život do desete godine, iako je očekivani životni vek promenljiv,[6] i veoma zavisi od specifičnih okolnosti.[7] S druge strane, čini se da blaže varijante poremećaja nemaju nikakav uticaj na životni vek.[8]

Prevalencija uredi

Iako se Kanavanova bolest može javiti u bilo kojoj etničkoj grupi, ona uglavnom pogađa ljude istočnoevropskog jevrejskog porekla sa oko jedan od 40 (2,5%) pojedinaca istočnoevropskog (aškenaskog) jevrejskog porekla koji je nosilac.[9]

Istorija uredi

Kanavanovu bolest je prvi put opisala 1931. Mirtel Kanavan.[10] Godine 1931. napisala je rad u kome se raspravljalo o slučaju deteta koje je umrlo sa 16 meseci i čiji je mozak imao sunđerast beli deo. Kanavan je prvi identifikovala ovaj degenerativni poremećaj centralnog nervnog sistema, koji je kasnije nazvan „Kanavanova bolest“.[11]

Istraživanja uredi

Istraživanje koje uključuje suplementaciju triacetina pokazalo je obećanje na modelu pacova.[12] Triacetin, koji se može enzimski cepati da bi se formirao acetat, ulazi u mozak lakše nego negativno naelektrisani acetat. Defektni enzim kod Kanavanove bolesti, aspartoacilaza, pretvara N-acetilaspartat u aspartat i acetat. Mutacije u genu za aspartoacilazu sprečavaju razgradnju N-acetilaspartata i smanjuju dostupnost acetata u mozgu tokom razvoja mozga. Suplementacija acetatom pomoću triacetina treba da obezbedi acetat koji nedostaje tako da se razvoj mozga može normalno nastaviti.[12]

Tim istraživača na čelu sa Paolom Leone sa Univerziteta za medicinu i stomatologiju u Nju Džersiju, isprobao je proceduru koja uključuje umetanje šest katetera u mozak koji isporučuju rastvor koji sadrži 600 do 900 milijardi projektovanih virusnih čestica. Virus, modifikovana verzija adeno-asociranog virusa, dizajniran je da zameni enzim aspartoacilazu.[13] Deca koja su do sada lečena ovom procedurom su pokazala značajna poboljšanja, uključujući rast mijelina, sa smanjenim nivoima N-acetil-aspartatnog toksina.[14]

Tim istraživača Medicinskog fakulteta Univerziteta u Masačusetsu radi na razvoju rAAV zasnovane i optimizovane terapije zamene gena, koja bi putovala preko krvno-moždane barijere.[15][16]

Istraživači su otkrili prve inhibitore N-acetiltransferaze nalik lekovima.[17]

Spoljašnje veze uredi

Reference uredi

  1. ^ a b v „Kanavanova bolest”. Arhivirano iz originala 2. 1. 2008. g. Pristupljeno 24. 3. 2008. 
  2. ^ „B. Repić Lampret, K. Trebušak, J. Frelih, P. Kotnik, T. Battelino: „Uporaba GCMS pri odkrivanju Kanavanove bolezni“, Pediatrična klinika Ljubljana, Slovenija” (PDF). Pristupljeno 24. 3. 2008. [mrtva veza]
  3. ^ Canavan MM (1931). "Schilder's encephalitis periaxialis diffusa. Report of a case in a child aged sixteen and one-half months". Archives of Neurology and Psychiatry 25: 299-308.
  4. ^ „Screening | Canavan Foundation”. www.canavanfoundation.org. Pristupljeno 2021-08-13. 
  5. ^ MedlinePlus Medical Encyclopedia. (2019). Myelin. In Medlineplus.gov. Retrieved June 26, 2021, https://medlineplus.gov/ency/article/002261.htm
  6. ^ „Canavan disease”. Genetics Home Reference. Pristupljeno 10. 5. 2020. 
  7. ^ „Canavan Disease – NORD (National Organization for Rare Disorders)”. NORD (National Organization for Rare Disorders). Pristupljeno 2017-06-14. 
  8. ^ Ph.D, Evelyn B. Kelly (2013-01-07). Encyclopedia of Human Genetics and Disease [2 volumes]. ABC-CLIO. ISBN 978-0-313-38714-2. 
  9. ^ „Am I At Risk? | Canavan Foundation”. www.canavanfoundation.org. Pristupljeno 2021-03-30. 
  10. ^ Canavan MM (1931). „Schilder's Encephalitis Periaxialis Diffusa. Report of a Case in a Child Aged Sixteen and One-Half Months”. Archives of Neurology and Psychiatry. 25 (2): 299—308. doi:10.1001/archneurpsyc.1931.02230020085005. 
  11. ^ Dr. Myrtelle May Canavan National Library of Medicine: Changing the Face of Medicine: Physicians. Accessed July 21, 2009.
  12. ^ a b Mathew R, Arun P, Madhavarao CN, Moffett JR, Namboodiri MA (2010). „Metabolic acetate therapy improves phenotype in the tremor rat model of Canavan disease.”. J Inherit Metab Dis. 33 (3): 195—210. PMC 2877317  . PMID 20464498. doi:10.1007/s10545-010-9100-z. 
  13. ^ Janson, Christopher; McPhee, Scott; Bilaniuk, Larissa; Haselgrove, John; Testaiuti, Mark; Freese, Andrew; Wang, Dah-Jyuu; Shera, David; Hurh, Peter; Rupin, Joan; Saslow, Elizabeth; Goldfarb, Olga; Goldberg, Michael; Larijani, Ghassem; Sharrar, William; Liouterman, Larisa; Camp, Angelique; Kolodny, Edwin; Samulski, Jude; Leone, Paola (20. 7. 2002). „Clinical protocol. Gene Therapy of Canavan Disease: AAV-2 Vector for Neurosurgical Delivery of Aspartoacylase Gene (ASPA) to the Human Brain”. Human Gene Therapy. 13 (11): 1391—1412. PMID 12162821. doi:10.1089/104303402760128612. 
  14. ^ „Our Story: The Search for a Cure”. Canavan Research Foundation. Pristupljeno 22. 11. 2010. [mrtva veza]
  15. ^ Slow March Toward a Canavan Cure
  16. ^ Redirecting N-acetylaspartate metabolism in the central nervous system normalizes myelination and rescues Canavan disease
  17. ^ Stecula A, Hussain M, Viola RE (2020). „Discovery of Novel Inhibitors of a Critical Brain Enzyme Using a Homology Model and a Deep Convolutional Neural Network.”. J Med Chem. 63 (16): 8867—8875. PMID 32787146. S2CID 221123632. doi:10.1021/acs.jmedchem.0c00473. 
 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Канаванова_болест&oldid=27440871”