Kasna modernost
Ovaj članak možda zahteva čišćenje i/ili prerađivanje kako bi se zadovoljili standardi kvaliteta Vikipedije. |
Kasna modernost (ili tečna modernost) je više karakterizacija današnjih visoko razvijenih globalnih društava kao nastavak modernosti, nego kao element u narednoj eri poznatoj kao postmodernost.
Predstavljena kao "tečna" modernosti od strane poljsko-britanskog sociologa Zigmunta Baumana, kasna modernost je u znaku globalne kapitalističke ekonomije sa svojim povećanjem u privatizaciji usluga i informacione revolucije.[1]
Kasna modernost naspram Postmodernosti uredi
Društveni teoretičari i sociolozi kao što su Skot Laš, Ulrih Bek, Zigmunt Bauman i Entoni Gidens održavanjju (protiv postmodernista) da se modernizacija nastavlja u savremenom dobu, što je tako bolje zamišljeno kao radikalno stanje kasne modernosti.[2] Na osnovu tehnoloških i društvenih promena od 1960-ih, koncept "modernosti" sugeriše da su savremena društva jasan nastavak modernih institucijonih tranzicija i kulturnih dešavanja. Takvi autori govore o refleksivnom procesu modernizacije: prema Giddensovim rečima, "društvene prakse se stalno ispituju i reformišu u svetlu dolazećih informacija o tim istim praksama, čime konstitutivno menjaju svoj karakter".[3]
Entoni Gidens ne osporava da su se značajne promene desile od "visoke" modernosti, ali on tvrdi da nismo zaista napustili modernost. Umesto toga, modernost savremenog društva je razvijena, radikalizovana, 'kasna' modernost - ali ipak modernost, a ne postmodernost. U takvoj perspektivi, postmoderna se pojavljuje samo kao hiper-tehnološka verzija modernosti."[4]
Predmet uredi
Predmet je izgrađena krajem modernosti u uslovima podeljenog sveta konkurentnih i kontrastnih identitetea [5] i kultura stilova života.[6] Kalup ličnosti kasne modernosti je neodređen način na koji tečni društveni odnosi kasne modernosti utiču na pojedinca, proizvodeći refleksivnog i višestrukog sebe.[7]
Tečna modernost uredi
Zigmunt Bauman, koji je uveo ideju tečne modernosti, napisao je da su njene karakteristike o pojedincu, prvenstveno povećanje osećanja nesigurnosti i privatizacija ambivalentnost. To je neka vrsta haotičnog nastavljanja modernosti, gde čovek može da se prebaci iz jednog društvenog položaja na drugi bez problema. Nomadstvo postaje opšta karakteristika "tečne modernosti" čoveka dok protiče kroz sopstveni život kao turista, menja mesta, poslove, brakove, vrednosti i nekad i više-kao političku ili seksualnu orijentaciju-isključujući sebe od tradicionalnih mreža podrške.
Bauman je naglasio novi teret odgovornosti koji bi tečna modernost stavila na pojedinca-tradicionalni obrasci bili bi zamenjeni sa samo izabranim obrascima.[8] Ulazak u globalizovano društvo bio je otvoren za svakoga ko je imao svoj stav i sposobnost da ga finansira, na sličan način kao što je bio prijem putnika na starinskim karavansarajim.[9] Rezultat je normativni mentalni sklop sa akcentom na premeštanje umesto na ostajanje-na privremenu umesto na stalnu obavezu -što može da dovede osobu do zatvora sopstvenoe egzistencijalne kreacije.[10]
Reference uredi
- ^ Harris, Anita (2004). Future Girl.
- ^ Cools, Marc (2008). Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - ^ Giddens, Anthony (1990). Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - ^ Appignanesi, R. (1995). Postmodernism for Beginners.
- ^ Craik, Jennifer (1994). The Face of Fashion.
- ^ Toffoletti, Kim (2011). Baudrillard Reframed.
- ^ Mandalios, John (1999). Civilization and the Human Subject.
- ^ Bauman, Zygmunt (2000). Liquid Modernity.
- ^ Bauman. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - ^ Phillps, Adam (1994). On Flirtation. London.
Literatura uredi
- Appignanesi, R. (1995). Postmodernism for Beginners.
- Giddens, Anthony (1990). Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - Cools, Marc (2008). Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - Harris, Anita (2004). Future Girl.