Katakalon Kekavmen
Katakalon Kekavmen (grčki: Κατακαλὼν Κεκαυμένος) je bio vizantijski vojskovođa s polovine 11. veka, strateg Paristriona i duka Antiohije.
Biografija uredi
Katakalon Kekavmen je rođen u Koloneji. Mada je, po svemu sudeći, bio pripadnik plemićke porodice Katakalona, prema Jovanu Skilici nije bio aristokratskog porekla[1]. Kekavmen se istakao u pohodu Đorđa Manijaka na Siciliju. Đorđe Manijak je uspeo da osvoji jedan deo ostrva. Katakalon Kekavmen je za zasluge u ovom ratu dobio titulu protospatara. Komandovao je kontingentom teme Armenijake kojim je uspešno vodio odbranu Mesine od arabljanskog napada 1040. godine[2]. Godine 1042. učestvuje u ustanku u Carigradu protiv vladavine Mihaila V Kalafata (1041-1042). Sledeće godine suzbio je ruski napad na vizantijsku prestonicu[1]. Zbog toga je imenovan vestesom i arhontom (knezom) Paristriona (podunavskih tema). Kekavmen je imao veoma uspešnu karijeru tokom vladavine cara Konstantina IX Monomaha (1042-1055). Služio je na istoku kao duka Iberije. Postao je upravnik grada Anija nakon vizantijske aneksije 1045. godine. Na čelu je lokalnih snaga u sukobu sa Seldžucima[3]. Krajem 1040-ih godina postao je stratelat Istoka. Učestvovao je u kampanji protiv Pečenega, po činu ispod nesposobnog rektora Nićifora. U ovom ratu je ozbiljno ranjen[4]. Oko 1055. godine imenovan je za magistra i duku Antiohije. Sledeći vladar, Mihailo VI (1056-1057) je loše tretirao istaknute generale prethodnog režima. Odbio je zahtev Kekavmena i Isaka I Komnina da se uzdignu na rang proedra[5]. Kekavmen je zbog toga podržao ustanak Isaka Komnina 1057. godine zbog čega je, po Isakovom dolasku na vlast, imenovan za kuropalata. Godina Kekavmenove smrti nije poznata. Moguće je da je Kekavmen napisao biografiju koja se koristi kao primarni istorijski izvor za proučavanje istorije Vizantijskog carstva od 1042. do 1057. godine[6]. Delo je pisano između 1075. i 1078. godine.
Reference uredi
- ^ a b Kazhdan 1991, str. 1113.
- ^ Guilland 1967, Tome I. pp. 452 and Tome II. pp. 108
- ^ Guilland 1967, Tome I. pp. 452.
- ^ Guilland 1967, Tome I. pp. 383–384, 387
- ^ Guilland 1967, Tome I. pp. 37, 130, 186, 452
- ^ Holmes 2005, str. 91, 111, 292–293
Literatura uredi
- Guilland, Rodolphe (1967). Recherches sur les Institutions Byzantines, Tomes I–II (in French). Berlin: Akademie-Verlag
- Holmes, Catherine (2005). Basil II and the Governance of Empire (976-1025). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-927968-5.
- Kazhdan, Alexander, ur. (1991). The Oxford Dictionary of Byzantium. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-504652-8.