Михаило VI Стратиотик

(преусмерено са Михајло VI Стратиотик)

Михајло VI Стратиотик (грч. Μιχαήλ ΣΤ΄ Βρίγγας) (?-1059) је био византијски цар (1056—1057) и логотет. Њега је за свог наследника на својој самрти одредила Теодора, ћерке Константина VIII (савладар 9761025, цар 1025—1028). Припадао је цивилном племству, једној од сукобљених страна у Византији током XI века.

Михајло VI Стратиотик
Михајло Стратиотик на реверсу номизме. На аверсу је приказана Богородица.
Лични подаци
Пуно имеМихајло Вринга
Датум рођења10. век
Датум смрти1059.
Место смртиЦариград, Византијско царство
Византијски цар
Период1056 — 1057.
ПретходникТеодора
НаследникИсак I Комнин

Он је био логотет у позним годинама када је од умируће Теодоре преузео власт. Није показивао иницијативу за владањем и у потпуности се повиновао захтевима цивилног племства, о чему најбоље говоре Пселове речи да је он био:

... мање способан да води, него да буде руковођен.

Слепо пратећи захтеве цивилног племства он је одбио да прими представнике војног племства које су предводили стратези Исак Комнин (1057—1059.) и Катакалон Кекавмен и саслуша њихове захтеве, али се на једном од састанака представника власти обратио војсковођама следећим речима:

Или у рат против Персијанаца (Турака Селџука прим. аут.) идите и земље пустошење спречите или ћу ја плате ваше Персијанцима дати да земље те на миру оставе

Последица овог његовог поступка осетила се врло брзо и већ 08. 06. 1057. године је Исак Комнин у Пафлагонији проглашен за цара, а побуњене трупе су се упутиле ка Цариграду. Недалеко од Никеје побуњеници су потукли одреде лојалне Михајлу VI, који је после тога био приморан на преговоре. Његови представници Лихуд и Псел су Исаку понудили титулу цезара и положај престолонаследника, што је он одбио уверен у своју победу. Оваква понуда Исаку је и онима који су Михајла VI подржавали јасно показала његову немоћ, после чега је он изгубио сваку подршку међу племством, а против њега је стала и црква на челу са Керуларијем. У оваквом развоју ситуације, Михајло VI се добровољно повукао са власти и закалуђерио у Аја Софији, а цариградске капије су отворене Исаку Комнину који је 01. 09. 1057. године примио царски венац.

Литература

уреди


Византијски цареви
(1056—1057)