Kašika za obuću
Kašika za obuću je predmet, odnosno alat koji omogućuje lakše obuvanje obuće. Najčešće se pravi od plastike, metala i drveta, a ocenjuje se da je prva sprava ove namene korišćena u srednjem veku. Naziv potiče od izraza za kašiku za ručavanje (od tur. kaşık), zbog sličnog izgleda ova dva predmeta.
Opšte odlike
urediKašika za obuću prvenstveno olakšava obuvanje cipela. To se događa tako što ona širi otvor za stopalo, dok uz to obezbeđuje glatku površinu niz koju peta bez problema sklizne u obuću. Dodatna prednost ove alatke jeste i to što ona sprečava gužvanje ruba otvora za stopalo, te, delujući kao poluga, smanjuje oštećenje naneto obuvanjem. Tako cipele izgledaju novije i imaju manje vidljivih ogrebotina.[1]
Isprva, kašike za obuću pravljene su od životinjskih rogova ili kopita. Stoga se u nekim jezicima, engleskom na primer, ovaj alat naziva rogom za cipele (engl. shoehorn). Međutim, takve kašike za obuću bile su skupe i nedostupne, pa se danas mahom proizvode najčešće one od plastike (najjeftinije), metalnih legura (skuplje) ili drveta (najskuplje). Eksluzivnije varijantne prave se od slonovače, srebra, oklopa kornjače, školjkine ljuske ili kosti, pa čak i od stakla ili papira.[2]
Ovaj alat pravi se u raznim veličinama i oblicima, dok najčešći izgled podrazumeva spljošteno i blago savijeno telo po vertikalnoj liniji. Deo za koji se kašika drži uži je od dela koji se ubacuje u cipelu i ima rupu koja umogućava kačenje o zid.[3]
Kako je kašika prisutna u prodavnicama obuće, a sve u cilju da omogući mušterijama bezbolno isprobavanje artikala, rupa na delu za držanje ima ulogu u sprečavanju krađe ili gubitka ovog predmeta najčešće malih dimenzija. Naime, kroz nju se provuče kanap koji se veže u čvor sa jedne, a za zid ili stolicu za isprobavanje sa druge strane.
Glavna razlika između varijanti kašika za obuću jeste dužina drške. To, između ostalog, zavisi i od obuće za koju su namenjene. Kraće kašike koriste se za patike, cipele i ostale artikle sa plitkim dnom, dok se duže koriste za duboke čizme. U drugom slučaju dugačke kašike olakšavaju obuvanje osobama koje nisu u mogućnosti da se sagnu, dok one napravljene od tvrđeg materijala služe kao pomoć pri obuvanju martinka, čvrstih kožnih ili gumenih cipela i čizama.[3] Metalne kašike za obuću najčešće su metalik sive boje, dok se plastične i drvene mogu naći u raznim nijansama žute, zelene, plave, crvene i ostalih boja.[4]
Istorija
urediIstorija kašika za obuću počinje slično kao i u slučaju drugih za današnje ljude svakodnevnih predmeta — u srednjem veku. Engleska istoričarka umetnosti Džoana Evans u svojim istraživanjima uspela je naići na zapis iz petnaestog veka koji govori o spravi zvanoj šuing horn (engl. schoying horne), što na srednjovekovnom engleskom znači rog za cipele, naziv koji se održao i u savremenom dobu. Francuskoj reči za ovaj alat, šos-pje (fr. chausse-pied), nije mogla ući u trag u tekstovima pre druge polovine šesnaestog veka, što bi moglo značiti da je ovaj predmet bio svojstven engleskoj populaciji.[5]
Istorijska je činjenica da je Elizabeta I Tjudor, kraljica Engleske i Irske, od svog obućara Gareta Džonsona (Garrett Johnson) otkupila tačno osamnaest kašika za cipele u periodu između 1563. i 1566. godine. Naredne, 1567. godine, od kovača Gilberta Polsona (Gilbert Polson) i Ričarda Džefrija (Richard Jeffrey) naručila je još četiri komada, ovoga puta od čistog čelika. Naredna narudžbina ovakve vrste poslata je tek 1586, što je i poslednja do kraljičine smrti 24. marta 1603. Zbog brojnosti naručenih kašika, pretpostavlja se da one nisu bile namenjene isključivo njoj, već svim dvorjanima.[6]
Među poznate kašike za obuću spadaju one Roberta Majnduma (engl. Robert Mindum), napravljene u periodu od 1593. i 1613. godine. Procenju je se da ih je proizveo bar dvadeset. Sve su potpisane i datirane, sa posebnim natpisom ispisanim u potpunosti velikim slovima. Primeri takvih inskripcija jesu imena kupaca, na primer JANE HIS WIFE (Džejn njegova žena), dok je jedan karakterističan — THIS IS AMBRES BVCKELLS SHOING HORNE MADE BY ROBERT MINDVM ANNO DOMINI 1598 (ovo je kašika Ambersa Bakelsa koju je napravio Robert Majndum leta gospodnjeg 1598).[7][8]
Svaki komad ima i druge ugravirane ukrase, heraldičke medaljone, geometrijske oblike i cveće. Sličnog su oblika kao i današnje kašike. Najduža ima oko 28 centimetara. Neke imaju rupu za kačenje, dok je u potpunosti otkriven identitet samo jednog kupca. Moguće je da su i poklanjane, jer je Majndumu pravljenje ovog alata bio hobi.[5] Sličan drveni primerak čuva se u Britanskom muzeju.[9] Istorija ovakvih alata van Engleske, a pogotovu van Evrope ostaje veoma slabo izučena.[5]
Reference
uredi- ^ „Make a Shoehorn”. Instructables. Pristupljeno 1. 9. 2013.
- ^ „shoe-horn”. Dictionary. Pristupljeno 1. 9. 2013.
- ^ a b „Walkmaxx kašika za obuvanje”. Walkmaxx. Arhivirano iz originala 20. 07. 2013. g. Pristupljeno 1. 9. 2013.
- ^ „Shoehorns”. Pedag International. Arhivirano iz originala 19. 04. 2016. g. Pristupljeno 1. 9. 2013.
- ^ a b v Evans, Joan (1944). „Shoe-Horns and a Powder Flask by Robert Mindum”. The Burlington Magazine for Connoisseurs. 85 (500): 282—284. JSTOR 869033.
- ^ „Shoehorn”. Victoria and Albert Museum. Arhivirano iz originala 30. 05. 2015. g. Pristupljeno 1. 9. 2013.
- ^ Robinson, W. (2013). „SA catalogue of shoehorns made by Robert Mindum 1593-1613” (PDF). Coppergate Technology. 1 (1).
- ^ „Shoehorns by Robert Mindum (active 1593-1612)”. Costume Historian. Pristupljeno 1. 9. 2013.
- ^ „Shoehorn”. British Museum. Pristupljeno 1. 9. 2013.
