Kvadrantidi su meteorski roj vidljiv sa severne hemisfere koji je aktivan početkom godine (maksimum aktivnosti je 3. januara). Sa ZHR-om oko 120 u maksimumu, aktivnost Kvadrantida je slična aktivnosti Perseida i Geminida.[1]

Kvadrantidi
Kvadrantid snimljen u zoru
Roditeljsko telo96P/Machholz
Radijant
Rektascenzija230°
Deklinacija+49°
Meteorski roj
Vreme aktivnosti28. decembar — 12. januar
Datum maksimuma3. januar
Brzina41 km/s
Zenitna časovna aktivnost120
Vidi još: Spisak meteorskih rojeva

Kvadrantide je otkrio astronom Briselske opservatorije Adolf Ketele 30-ih godina XIX veka. Radijant Kvadrantida se nalazi u sazvežđu Volara (lat. Boötes), ali je ostao naziv po sazvežđu Quadrans Muralis koje je Međunarodna astronomska unija ukinula 1922.[2]

Maksimum aktivnosti Kvadrantida traje vrlo kratko — od trenutka kada aktivnost dostigne polovinu maksimalnog ZHR-a dok ne opadne na istu vrednost protekne svega 14 sati. Imajući u vidu da je u pitanju zimski roj, nepoveljni vremenski uslovi mogu vrlo lako da onemoguće posmatranje. Osim toga, s obzirom na uzak maksimum, lako je moguće da se poklopi sa dnevnim svetlom i da jako malo posmatrača ima uopšte priliku da ga posmatra. U najnepovoljnijem slučaju, ako je maksimum u 15 časova po univerzalnom vremenu, noć je a radijant dovoljno visoko na nebu samo za posmatrače iz Aljaske i sa Pacifika (gde ih gotovo i nema).[1]

Radijant Kvadrantida je cirkumpolaran (ne zalazi za horizont) kada se posmatra sa 50° severne geografske širine, i najviši je pred zoru a najniži između 18 i 19 časova po lokalnom vremenu.[3]

Postoji nekoliko teorija o roditeljskom telu Kvadrantida. Kometa 96P/Machholz ima sličnu orbitalnu evoluciju kao i orbite kvadrantida. Međutim, kao roditeljsko telo je predložen i asteroid 2003 EH1, za koji postoje nagoveštaji da je u stvari uspavana kometa.[1]

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ a b v Jürgen Rendtel and Rainer Arlt (2011). Handbook for Meteor Observations. Potstdam: International Meteor Organization. ISBN 978-2-87355-020-2. 
  2. ^ Joe Rao (19. 12. 2008). „Stellar Meteor Shower Jan. 3”. SPACE.com. Pristupljeno 4. 11. 2011. 
  3. ^ Robert Lunsford (2009). Meteors and How to Observe Them. New York: Springer Science+Business Media, LLC. ISBN 978-0-387-09461-8. 

Literatura

uredi
  • Jürgen Rendtel and Rainer Arlt (2011). Handbook for Meteor Observations. Potstdam: International Meteor Organization. ISBN 978-2-87355-020-2. 
  • Robert Lunsford (2009). Meteors and How to Observe Them. New York: Springer Science+Business Media, LLC. ISBN 978-0-387-09461-8. 

Spoljašnje veze

uredi