Kelija Preobraženja Gospodnjeg (Paterica)
Sveta hilandarska kelija Preobraženja, Paterica (grč, Ιερό Χιλιανδαρινό Κελλί Μεταμόρφωσης του Σωτήρος, Πατερίτσα) jedna je od četiri isposnice koje je osnovao Sveti Sava u sedištu Svete Gore.[1] Naime nakon podizanja Manastira Bogorodice Hilandarske, Sveti Sava je odlučio da na Svetoj Gori postavi temelje pustinjačkog (erimitskog) načina života.[2] U realizaciji tog cilja kupio je zemljište na Svetoj Gori i tako je Paterica postala prva isposnica u nizu od četiiri kelije.[3]
| Kelija Preobraženja Gospodnjeg (Paterica) | |
|---|---|
 | |
| Osnovni podaci | |
| Jurisdikcija | Vaseljenska patrijaršija |
| Osnivanje | 12. vek |
| Mesto | Sveta gora |
| Država |  Grčka |
U njoj se danas čuva Paterica – štap Svetog Save Osvećenog, iz 6. veka. Štap je napravljen od slonovače veoma preciznom tehnikom i visoko-umetničke je vrednosti.
Poreklo naziva
urediKelija
Reč kelija ima dva značenja: prvo, monaška kelija označava monašku sobu u manastiru, a drugo značenje je izdvojena zgrada sa nekoliko monaha u njoj (Na Svetoj Gori kelija ima do sedam monaha sa starcem kelije na čelu) i u okviru kelije je i crkva. Kelija je kao mali manastir, ali je u sastavu nekog većeg manastira. Monah koji duhovno upravlja monasima jedne kelije se zove „starac kelije“.[4]
Kelija Paterica
Kelija Preobraženja Gospodnjeg na Svetoj gori nosi naziv Paterica po igumanskom štapu koji je po predanju pripadao Svetom Savi Osvećenom, jerusalimskom. On je pre nego se blagoupokojio (krajem šestog veka) svojoj bratiji ostavio amanet da mu pored groba pričvrste njegov igumanski štap - Patericu. Tom prilikom prorekao je... da će jednog dana doći sa zapada mladi monah plemenitog roda. Dok se on bude klanjao grobu Svetog Save Osvećenog, pašće na tlo pričvršćeni štap. Pri odlasku da se daruje "patericom" i čudotvornom ikonom Bogorodice Mlekopitatelnice.[5]
Kada je Sveti Sava (oko 1175—14. januar 1236) srpski princ, monah, iguman manastira Studenice, došao na poklonjenje na grob ktitora... igumanski štap - Patericu je tri puta pao pred ovim srpskim monahom. Monasi su se setili Svetog Save Osvećenog i darovali Svetog Savu Patericom, ikonom Bogorodice Mlekopitatelnice i ikonom Bogorodice Trojeručice. Trojeručicu je Sveti Sava odneo u Hilandar. Mlekopitatelnicu u isposnicu u Kareju. A igumanski štap svetog Save Osvećenog u karejsku keliju Preobraženja Gospodnjeg (pod patronatom Hilandara), koju do danas svi zovu Paterica.[5]
Položaj
uredi.jpg)
Kelija Preobraženja Gospodnjeg je smeštena na Svetoj gori u omalenoj kotlini na južnoj strani poluostrva na oko 20 minuta hoda Kareje, van postojećih staza i bogaza na skrivenom mestu.[6]
Kelija Preobraženja Gospodnjeg je centralna kelija Hilandarske doline, nedaleko od kelije Barbera i ruševine zografske kelije Svih Svetih (jedine u Hilandarskoj dolini koja ne pripada Hilandaru, jer je verovatno je prešla u posed manastira Zograf (bugarski manastir) tokom bugarske uprave Hilandarom).[3]
Ova svojevremeno od putnika namernika skrivena kelija, danas to nije jer je brojnim putokazima vidno označena.
Istorija
uredi
Po predanju, Sveti Sava je po osnivanju manastira Hilandara, prvo kupio keliju Preobraženja Gospodnjeg, koja je od vremena Svetoga Save poznatija kao Paterica.
Paterica je u 12. veku imala status malog manastira, (monidrio grč. μονύδριον), ali je bila u sastavu Hilandara. U keliji Paterica sveti Sava je ostavio igumanski štap (Patericicu) Svetog Save Osvećenog po kojem je ovaj srpski svetac dobio ime, pa je po tom igumanskom štapu prema predanju i kelija najverovatnije navana Paterica (od grčke reči pater što znači otac).
Paterica ima sugubi (dvostruki) blagoslov dvojice velikih svetaca, svetog Save Osvećenog i Svetog Save I arhiepiskopa Srpskog.
U njoj sada žive: jeromonah Dositej (koji je odgovoran za keliju Paterica) i monah Kozma Čeh.
Značaj
urediKelija Paterica za manastir Hilandar ima istorijsko značenje, s obzirom da je njen osnivač Sveti Sava u njoj jedno vreme živeo i služio liturgiju.[4]
Vidi još
urediIzvori
uredi- ^ Onufrije (20. avgust 2019). „svetogorske staze: Hilandarske kelije, 10. deo: Paterica”. svetogorske staze. Pristupljeno 2024-02-04.
- ^ Onufrije (19. avgust 2019). „svetogorske staze: Sa današnje slave hilandarske kelije Paterica”. svetogorske staze. Pristupljeno 2024-02-04.
- ^ a b Onufrije (20. avgust 2019). „Svetogorske staze: Hilandarske kelije, 10. deo: Paterica”. svetogorske staze. Pristupljeno 2022-07-30.
- ^ a b „Preobraženje u hilandarskoj keliji "Paterica"”. HILANDAR - Ι.Μ. ΧΙΛΑΝΔΑΡΙΟΥ - HILANDAR (na jeziku: srpski). 2014-08-20. Pristupljeno 2022-07-30.
- ^ a b „Sveta hilandarska kelija Preobraženja, Paterica”. www.hilandar.info. Pristupljeno 2022-07-30.
- ^ „Kelija PATERICA – Kareja – www.poklonik.com” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-02-04.
